Комплетни аутор песме „У лијепом старом граду Вишеграду“ је Крагујевчанин, Драгиша Недовић, један од наших најплоднијих текстописаца и композитора у периоду између 1932. и 1966. године.

Боравећи дуже у Босни, Драгиша је своје песме писао у духу народних песама насталих на територији БиХ. Поред горе споменуте песме, у том периоду настале су и друге његове познате песме: „Прођох Босном кроз градове“, „Из Босне се једна песма чује“, „Босанске ме песме занијеше“ итд.

Песму „У лијепом старом граду Вишеграду“ први је снимио Химзо Половина, а касније и други познати и мање познати певачи углавном из Босне. Многи не знају да је песма оскрнављена, да није снимљена у оригиналу. Из тог разлога, Драгиша Недовић се обратио са молбом свим извођачима да његове текстове и мелодију не мењају како тиме не би изгубиле на вредности. „С тога молим певаче и музичаре да се придржавају оригинала као што је и циљ ове моје збирке.“ Такође, треба навести и податак да већина Драгишиних песама има биографски карактер.

Када је реч о песми „У лијепом старом граду Вишеграду“ ишло се и даље од тога. Не само да је изостављена цела трећа строфа у којој Драгиша пева о свом повратку у Србију, тј. родном граду већ је и Драгишино име као аутора изостало на првој плочи коју је Химзо Половина снимио. У другој строфи уместо девојке Кике, Химзо пева „цура“. Песма је најпре носила назив „Јутрос рано слушам“ и писана је на екавици али и ту је Химзо без пардона прекрајао по своме. То је уосталом чинио и са песмама Алексе Шантића.

„Јутрос рано слушам славуји певају,
на Бикавцу брду града Вишеграда.
Устај Кико мала, ружо процветала,
већ је целу Дрину зора обасјала.

Устај, испрати ме, морам да путујем
у Србију идем своме родног граду.
За тобом ћу Кико много да тугујем —
зашто сам те саму оставио младу.“

Ова песма је дуго година била једна од најпопуларнијих на простору бивше Југославије али се деценијама име аутора једноставно није помињало. Чак ни да је ауторска. Временом, песма је добила статус „народна“. Стиче се утисак да је Химзо све ово радио са одређеном намером, не само да би се стекао утисак да је песма „народна“ већ и да је настала међу муслиманским живљем у Босни. С тога не треба да нас чуди да се ова Драгишина песма још увек редовно појављује на омотима ЦД-а као такозвана „севдалинка“.

Нажалост, и многе друге Драгишине песме широм Босне, Далмације и Србије још увек се наводе као „народне“ тј. „староградске“.

Захваљујући новинару Драгану Алемпијевићу и „Гласу јавности“ који је 1999. године објавио фељтон, име Драгише Недовића није остало под „велом заборава“. Након тога из штампе је изашла и књига професора Драгана Батављевића о животу и делу Драгише Недовића.

Фото: Ризницасрпска.нет

Раша Павловић је наш први певач који Драгишину песму „Јутрос рано слушам“ („У лијепом старом граду Вишеграду“) интерпретира у оригиналу.

У његове познатије песме спадају: “Смедерево, граде од старина”, “Коме шумиш, ој Мораво”, “Негде у даљини поглед ми се губи”, “На Морави воденица стара”, “Шумадијо родни крају”, “Косио сам сено, доле крај Мораве”, “Башто моја, пуна ли си цвећа”, “Сиромах сам друже”, “Хармонико моја, сузом наквашена”, “Ајд’ д’ идемо Радо”, “Јесен прође, ја се не ожени’”, “Лепе ли су нано, Гружанке девојке”, “Стани, стани Ибар водо”, “Обраше се виногради”, “У лијепом старом граду Вишеграду”, “Прођох Босном, кроз градове”, “Плућа су ми болна”, “Ја посадих једну ружу белу”, “Ја не жалим очи своје”, “Ако питаш срце моје”, “Теци теци хладна Јесенице”, “Теби моја Шумадијо”, “Што да жалим младост своју”, “Косио сам сено доле крај Мораве”, “Покрај Ибра, мала варошица”, “Коме шумиш, ој Мораво”, “Игра коло крај Нишаве”, “Зарудела зора на Морави”, “Београде, граде на Дунаву”, “Одраст’о сам доле, крај саме Мораве” …

Извор: Блиц/Ризницасрпска.нет

ПРЕУЗЕТО СА: https://www.in4s.net/himzo-polovina-izostavio-celu-strofu-iz-pesme-u-lijepom-starom-gradu-visegradu-o-nedovicevom-povratku-u-srbiju/

One thought on “Химзо Половина изоставио целу строфу из песме „У лијепом старом граду Вишеграду“ о Недовићевом повратку у Србију”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *