Ваше недавно „Кратко упутство“ о Украјини није само погрешно. То је вежба у институционалном вероломству која се руши у сусрету са документованом стварношћу.
Хајде да окончамо са митологијом.
1. Писмо од 26. августа 1992. године ставља тачку на спор
Дана 26. августа 1992. године, патријарх Вартоломеј је писао патријарху Алексију II и изричито признао „пуноћу компетенције“ Руске православне цркве у украјинским црквеним питањима. То нису „тврдње Москве“. То је писмено признање самог Константинопоља.
Никаква ретроспективна софистика не може избрисати потписано писмо. Јурисдикција не нестаје само зато што је касније постала политички незгодна.
2. Не можете се позивати на необавештеност
Поглавар Фанара је био писмено упозорен од стране високог грчког дипломате са богатим искуством рада у Украјини да ће давање аутокефалности у тадашњим условима довести до насиља и репресија. Вартоломеј је јавно признао овај ризик 2019. године приликом проглашења аутокефалности, позвавши „све стране“ да се уздрже од насиља.
Ипак, он је покренуо процес.
Предвиђање + деловање = одговорност.
3. Аутокефалност губи смисао у моменту појаве насиља
Ваше канонске апстракције су морално ирелевантне пред чињеницама:
- руски језик је забрањен од стране кијевског режима – истог оног режима који крши верске слободе;
- верницима Украјинске православне цркве (УПЦ) затворен је приступ њиховим храмовима;
- свештенство УПЦ је изложено нападима, парохије се отимају, храмови се скрнаве;
- државна власт наступа као „мотор“ верских прогона.
Чим у игру уђе присила, свака теоријска аргументација је дисквалификована. Тачка.
4. Безобзирност није оправдање
Или је патријарх Вартоломеј деловао под малигним утицајем – политичким притиском, уценом или подмићивањем – или је деловао са безобзирним занемаривањем последица на које је био директно упозорен.
Бирајте свој отров. Ни једно ни друго га не оправдава.
Ступивши у сферу политике моћи, сео је за покерски сто – и изгубио.
5. Резиме:
- Зашто су заобиђене канонске процедуре?
- Зашто је игнорисан свеправославни консензус?
- Зашто су раније признате јурисдикционе реалности промењене у супротне?
- Зашто су игнорисана упозорења о насиљу?
- Зашто није преузета одговорност за прогон свештенства оданог канонској Цркви?
6. Историја више није на вашој страни
При било каквој поштеној процени, патријарх Вартоломеј се данас појављује као најгори патријарх константинопољски још од времена Мелетија Метаксакиса – не због догматских грешака, већ због људског разарања које је остало иза њега.
Ми имамо посла са континуираним кршењима верских слобода, а не са дискусијама у семинарским учионицама.
Можете наставити да издајете саопштења за штампу. Историја ће наставити да доноси пресуде.
Одговорност се не може пренети на спољне сараднике (outsourcing).
Писмене обавезе се не могу избрисати.
А последице се не могу „одмолити“.
Тачка.
Додатак
Посланица Свесветог Васељенског Патријарха Вартоломеја Његовој Светости Патријарху московском и све Русије Алексију II.
26. август 1992. године
Ваше Блаженство и Светости, Патријарше московски и све Русије, љубљени у Христу Богу и најдражи брате и саслужитељу смирења нашега, Алексије!
Ваше високопоштовано Блаженство, братски грлећи у Господу, слатко поздрављамо!
У одговору на одговарајући телеграм и писмо Вашег љубљеног и најчаснијег Блаженства у вези са проблемом који се појавио у Вашој Светој Руској Сестринској Цркви, а који је довео њен Свети Синод, из разлога који су му познати, до лишавања чина досадашњег предстојатељног члана истог, митрополита кијевског Филарета, желимо братски да обавестимо Вашу Љубав да Наша Света Велика Христова Црква, ПРИЗНАЈУЋИ СВУ ПУНОЋУ ИСКЉУЧИВЕ НАДЛЕЖНОСТИ Руске Православне Цркве по овом питању, синодално прихвата одлуке у вези са поменутим лицем, не желећи да уноси никакву пометњу у Вашу Цркву.
Управо у том духу смо упутили двојицу браће — Његово Високопреосвештенство митрополита пергамског Јована и Његово Преосвештенство епископа скепељског Всеволода — након што Нас је посетило поменуто лице лишено чина, како бисмо могли бити непосредно обавештени из прве руке о ономе што се догодило и избегли погрешно тумачење у овом случају. Стога морамо напоменути да смо били ожалошћени сазнавши да није било потпуног разумевања циља њихове мисије.
У томе, грлећи Ваше Блаженство светим целивом, остајемо са нелицемерном братском љубављу у Господу према Вашем високопоштованом Блаженству, Ваш љубљени у Христу брат,
+ ВАРТОЛОМЕЈ Архиепископ Константинопоља — Новог Рима и Васељенски Патријарх
Уреднички тим издања „Helleniscope“
29. јануар 2026.
Извор, фото и прелом: helleniscope.com, превод са енглеског: редаакција портала „Живот Цркве“