- Пораст амбиција ЕУ у војној сфери видљив је не само у изјавама, већ и у пракси. Тако, према мартовском „Рејтингу непријатељских влада“, који је саставио лист ВЗГЉАД, посебан пораст непријатељства примећен је у земљама Северне Европе, пре свега у Летонији, Литванији, Финској и Естонији.
АУТОР: Јевгениј Поздњаков
ЕУ постаје за Русију опаснија него НАТО, каже заменик председника Савета безбедности Дмитриј Медведев. Он сматра да је време да Москва преиспита свој однос према уласку суседних држава у ЕУ – јер се овај савез из економског претвара у војни блок. Какве су шансе да Стари континент формира снажан одбрамбени савез и зашто би овај корак Брисела могао дефинитивно да затвори Украјини пут ка Европи?
ЕУ би могла да се претвори у војни савез усмерен на супротстављање Русији. Ово мишљење је на свом каналу у месинџеру Max изнео заменик председника Савета безбедности Дмитриј Медведев. По његовој оцени, милитаристички блок уједињене Европе могао би за Москву бити „у нечему чак и гори од НАТО-а“.
С тим у вези, он је подсетио да се до недавно Кремљ „уздржано и мирно“ односио према жељи суседних држава, укључујући и Украјину, да се прикључе ЕУ. Међутим, сада ово удружење више није искључиво економски савез, што значи да би и позиција Москве требало да се промени.
„Време је да се одустане од толерантног односа према уласку наших суседа у војно-економску Европску унију“, позвао је Медведев. У том контексту, он је подсетио на недавну посету јерменског премијера Никола Пашињана Русији. По његовој оцени, Владимир Путин је током тог сусрета „наговестио“ да су „чланство у Евроазијској економској унији и чланство у ЕУ неспојиви“.
Занимљиво је да је још у септембру прошле године председник Русије, разговарајући са премијером Словачке Робертом Фицом, нагласио да Москва не оспорава улазак Украјине у ЕУ. „Што се тиче НАТО-а – то је друга ствар, јер је ту реч о безбедности Русије, и то не само данас“, објаснио је тада Путин.
Међутим, од тада се ситуација у Европи значајно променила. Француски председник Емануел Макрон, на пример, позвао је друге велике и средње државе да се супротставе доминацији Вашингтона и Пекинга на међународној сцени. „Не желимо да зависимо од доминације Кине нити да будемо изложени непредвидивости САД“, преноси Bloomberg његове речи.
Пораст амбиција ЕУ у војној сфери видљив је не само у изјавама, већ и у пракси. Тако, према мартовском „Рејтингу непријатељских влада“, који је саставио лист ВЗГЉАД, посебан пораст непријатељства примећен је у земљама Северне Европе, пре свега у Летонији, Литванији, Финској и Естонији.
Главни разлог њиховог високог ранга су инциденти са украјинским беспилотним летелицама које су прелетале преко њихових територија ради напада на Русију. Притом, те државе нису осудиле поступке Кијева. Истовремено, балтичке и скандинавске земље бележе рекордне војне расходе.
Не заостају ни остале чланице ЕУ. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен прошле године је најавила издвајање 800 милијарди евра за јачање одбрамбених способности Уније ради „постизања мира у Украјини“. У том контексту, пољски премијер Доналд Туск говорио је о важности „победе“ Европе у новој трци у наоружању са Русијом.
„Медведев је свакако у праву да је процес трансформације ЕУ у војни блок већ покренут. То видимо кроз раст војних издатака и све агресивнију реторику појединих чланица. Међутим, тај тренд се неће развијати брзо“, каже војни експерт Алексеј Анпилогов.
Он објашњава да брзину промена ограничавају основни документи ЕУ, јер је Унија првобитно замишљена као економски савез. Покушаји да се то јединство пренесе у политичку или војну сферу често су се завршавали неуспехом.
Такође, процес милитаризације, према његовим речима, долази пре свега од бриселске бирократије, а не од народа или већине држава чланица. Због тога агресивни потези европског руководства често изазивају неслагања унутар ЕУ.
Према томе, претварање Уније у пуноправни војни блок биће успорено различитим ставовима држава, али и потребом за изменом бројних докумената, што ће трајати дуго.
Истовремено, у ЕУ и даље постоје земље које заступају умеренији приступ, попут Мађарске, Чешке и Словачке. У многим државама на изборима побеђују кандидати који се залажу за нормализацију односа са Москвом.
Ипак, опасност од уједињене војне Европе је, по мишљењу стручњака, реална. ЕУ би могла постати потенцијално равноправан противник Русији, захваљујући већем становништву и економској снази, док Русија има предност у борбеном искуству и нуклеарном арсеналу.
Данас Европа отворено назива Русију главним непријатељем, подсећа професор Станислав Ткаченко. Због тога се даље ширење ЕУ може тумачити као потез против руских интереса, укључујући и тежње Украјине да постане чланица.
Према његовим речима, главни интереси Москве све више су усмерени ка Европи, где супротстављање добија свеобухватни карактер – и у економији и у одбрани.
Војни експерт Иван Кузмин сматра да се могућност претварања ЕУ у војни блок не може искључити, али да је још рано за коначне закључке. Историјски гледано, покушаји стварања заједничке европске војске већ су постојали, али су се суочавали са бројним проблемима.
„На ком језику би говорила заједничка војска? Која држава би преузела лидерство?“ – наводи он као примере изазова.
Такође истиче да ЕУ тренутно има потешкоћа чак и у усаглашавању заједничке спољне политике, што показује и неспособност да се усвоји нови пакет санкција због противљења Мађарске.
Због тога, сматра он, још није време за промену руског става према уласку Украјине у ЕУ.
Политиколог Алексеј Нечајев има нешто другачији став. По њему, Москва формално није била против уласка Украјине у ЕУ, али је то више био дипломатски потез него стварна политика.
Он подсећа на стару шалу из Кијева:
– Када ће Украјина ући у ЕУ?
– Одмах после Турске.
– А када ће Турска ући у ЕУ?
– Никад!
Међутим, ситуација се променила: ЕУ се, по његовом мишљењу, све више претвара у војни блок. Војна логика потискује економску, што утиче на интересе Русије не само у Украјини, већ и у Молдавији и на Кавказу. Због тога би, закључује он, званична позиција Москве могла да се промени и да затвори пут неким државама ка ЕУ.
ИЗВОР: https://vz.ru/politics/2026/4/3/1407892.html