Примјетна је сличност у многим тачкама ова војна интервенција РФ у Украјини са сецесионистичким ратом Муслимана и Хрвата у БиХ од Југославије. Мисли се на модел ратовања НАТО стране којој је изгледа понестало маште, па исти модел врти годинама. Али како има јако пуно ментално лијеног и запуштеног народа на Западу може то све да им пролазити, све теже и теже, али ипак пролази.

Руси из РФ, ЛНР и ДНР већ други пут руше хеликоптере које НАТО страна шаље путем украјинске војске да се евакуише војни врх Украјине из Мариупоља. Тако су дошли у посјед  довољно доказног материјала да на страни Украјине ратују бјелосвјетски пси рата из разних држава Запада. За разлику од друге стране гдје ратују становници РФ, у највећој мјери Руси, чеченски муслимани и у мањој мјери Срби.

Није ово рат против православља него против Руса и Срба, не напада НАТО нити једну православну земљу осим Срба и Руса. Иако има Срба који ратују и на Украјинској НАТО страни, много их је више на страни Доњецке војске. Ко није до сада обавјештен, нека сада прими к знању да су ту област у давнини населили балкански Срби, па Срби у ствари помажу Србима који често ни сами не знају своје поријекло, те се сматрају чистим Русима.

Али да се не одаљавам превише од теме, вратимо се на хеликоптерску акцију евакуације војног врха Украјине и ко зна кога све још. Исту ситуацију смо имали и у Сребреници. Војни врх АРБиХ и ко зна кога све још,  је евакуисан из тог мјеста, а војска и народ су остављени да се сами сналазе у ратном вихору којег су сами изазвали. На тај хеликоптер или више њих није нико пуцао. Оно што је најинтересантније, Србија је у том подручју јако близу БиХ. Није могао промаћи неопажено војсци у Србији лет хеликоптера јако близу граници, а да већ некако не реагују. Није непознато да је током рата АРБиХ чак и гранатирала Србију преко Дрине, не би ли изазвали реакцију и увукли Србију у рат, како би се НАТО што прије укључио у рат на страни своје пјешадије. Тако да је било за очекивати да су у Србији стално са великом пажњом праћене све војне активности преко ријеке. Вјероватно је уз знање и одобрење војске из Србије ова хеликоптерска акција изведена успјешно, није се завршила као сличне акције у Мариупољу.

Елем, знамо како се даље развијала ситуација са сребреничким случајем, па је логично за очекивати да НАТО примјени исти модел и у Украјини. Обезглављна војска коју је напустио командни кадар може само да се преда другој страни, или да се пробава пробијати како зна и умије, да се докопа територија под НАТО контролом. Ко је окрварио руке сигурно се неће предати, јер га чека суђење за почињене злочине, а можда и шта горе под пријеким судом, ипак је рат.

Гледајући сва ова дешавања, два појма нацизам и натоизам су све ближи један другом.

Душко Бошковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.