На омладинском курултају на северу Кипра чули су се позиви за разбијање Русије
- Постоје и други облици ширења присуства Турске на Кавказу и у Централној Азији, који никако нису симболични, попут појаве у турским уџбеницима историје и географије топонима „Туркистан“ (земља Турака).
- Перспектива покретања деструктивних процеса од стране Турске, заснованих на пантурској идеологији, постаје више него реална.
- Тим пре што је концепт ‘Армије Турана’ настао много пре оснивања 2021. године Организације турских држава.
- А до 2025. године Турска је толико повећала свој војно-технички потенцијал да је почела да на међународној сцени промовише и сопствене стандарде наоружања.
- комбинацији са идеолошком обрадом, све то изгледа као сигуран пут ка формирању пуноправног великог блока. И тај процес, како видимо, одвија се пуном брзином.
АУТОР: Алексеј Чичкин
Претпоследњег дана априла сенат Републике Казахстан одобрио је споразум о војном транзиту са Турском, који омогућава војно-транспортним авионима и цивилним летелицама које изнајмљује турска војска да користе ваздушни простор републике.
Регламент укључује годишње дипломатске дозволе и обавезно придржавање подзвучне брзине. Документ предвиђа узајамну подршку у ванредним ситуацијама, укључујући помоћ при хитним слетањима и заједничко проучавање узрока могућих инцидената. Значајна пажња посвећена је поверљивости података и правном статусу особља. Важно је и то да ће процес добијања дозволе за прелет турских авиона преко територије земље чланице ОДКБ-а бити издаван практично без одлагања. На тај начин нови споразум ће допринети како повећању мобилности турских трупа у региону, тако и јачању војне компоненте сарадње у оквиру Организације турских држава. За дозволама за транспортне авионе могу уследити и друге, укључујући пролазак борбене или извиђачке авијације.
Није тајна да се беспилотне летелице турске производње активно купују не само у Казахстану, већ и у другим државама бивше совјетске Средње Азије. Постоје и други облици ширења присуства Турске на Кавказу и у Централној Азији, који никако нису симболични, попут појаве у турским уџбеницима историје и географије топонима „Туркистан“ (земља Турака).
Тако су сасвим недавно, крајем априла текуће године, оружане снаге Турске и Азербејџана завршиле још једне велике вежбе „Зима – 2026“ („Kış Tatbikatı – 2026“) у провинцији Карс, недалеко од граница са Јерменијом и Грузијом. Према званичном саопштењу, „…вежбе су биле усмерене на извођење офанзивних (наглашено од стране аутора – прим. ред.) и одбрамбених операција у условима јаке хладноће и сложеног планинског терена при ниским температурама“. Значајно је да су по први пут у овим маневрима широко коришћени ударни турски дронови Bayraktar TB3 и најновија турско-азербејџанска оклопна возила Pars 4×4, при чему је „посебна пажња посвећена координацији између артиљерије и јуришне авијације, као и заједничкој логистици у условима снежних блокада“. Према коментарима представника Министарства одбране Турске, одржавање маневара у близини граница држава Кавказа „условљено је потребом јачања безбедности Зангезурског коридора“, познатог и као „Трампов пут“, који треба најкраћом трасом да повеже Азербејџан са Турском преко Мегринског рејона Јерменије и који би, према замисли, био стављен под контролу Американаца. Овај правац се посматра као интегрални део такозваног Средњег коридора, чији је циљ повезивање Кине, Централне Азије, Каспијског мора, Кавказа и Европе, заобилазећи Русију и Иран.
Средњи коридор
Дана 17. априла у Турској су завршене међународне војне вежбе „Anatolian Phoenix – 2026“. Поред САД, Пољске и Словачке, Азербејџан је за учешће у маневрима послао војне пилоте, стручњаке падобранско-десантних и спасилачких служби, авио-наводиоце, техничко особље и технику. Према информацијама Министарства одбране Азербејџана, „током вежби уз учешће авиона Су-25 и F-16, као и хеликоптера T-70, извршени су тактички задаци освајања превласти у ваздуху и обезбеђивања ваздушне подршке ради трагања и спасавања чланова посаде летелице која је доживела удес на условној територији противника“.
Још један доказ јачања веза Анкаре и Бакуа представља потписивање 13. априла споразума о сарадњи у одбрамбеној индустрији. „Пријатељске и братске земље показују интересовање не само за технологије, већ и за системску архитектуру која омогућава те технологије“, написао је тим поводом на друштвеним мрежама руководилац Управе одбрамбене индустрије Турске Халук Гергјон. Турски партнери настоје да промене модел управљања одбрамбеном индустријом прикаспијске земље, структуру набавки и управљања уговорима, системе научно-истраживачких и развојних радова, индустријског развоја и набавке технологија, архитектуру индустријализације и извоза, процесе обуке кадрова и друго, делујући у оквиру шире идеје „интеграције“ турског света где год је то могуће. Аутори недавног рада са претенциозним насловом „Турска осовина у борби за хегемонију“ озбиљно разматрају могућност да будући глобални потреси отворе простор за уједињење „турског света“ под окриљем Анкаре.
Књига о репресијама у турском свету
Раније смо писали о пажњи појединих бакинских медија према неким руским регионима, али ни турска „браћа“ не заостају. Тако је 6. априла у седишту TÜRKSOY-а у Анкари одржана презентација књиге Türk Dünyası’nda Repressiya („Репресије у турском свету“), која има за циљ да докаже да је „совјетски режим“ наводно циљано прогонио и уништавао турску елиту. Још раније, крајем септембра 2025. године, на окупираном северу Кипра, под покровитељством организације TURKSOY блиско повезане са властима, организован је 20. „Курултај омладине турског света“ из 37 земаља. У раду форума учествовало је више од стотину људи, укључујући и грађане Руске Федерације из Омске, Астраханске, Пензенске области, Републике Татарстан и низа региона Северног Кавказа. Посебан одјек изазвали су бројни позиви на максимално јединство турске омладине и турских народа у целини, као и јавно истицање заставе која симболизује пројекат стварања посебне Балкарске републике („протурски“ пројекат још с почетка и средине 1990-их година). Није тајна да је Кабардино-Балкарска Република дуго била „пожељна мета“ за радикалне националисте. У том контексту интересантни су Турци-Балкарци, који чине до 15% становништва републике.
Курултај омладине турског света на северу Кипра, септембар 2025. године
Подсетимо да се балкарски национални покрет, не без турске подршке, формирао у Кабардино-Балкарији у другој половини 1980-их година. Управо тада је, уз подршку западних и турских обавештајних служби, настао неформални балкарски круг „Ныгъыш“ („Народни збор / савет“): званично је круг као своју мисију представљао проучавање историје и традиције балкарског народа, али је у стварности служио као покриће за деловање национално-сепаратистички оријентисаних активиста, укључујући и оне из балкарске дијаспоре у Турској.
На поменутом скупу јасно се уочавала референца на „посебну самосталну Балкарију“, што се може тумачити као позив на друштвени раскол. Истовремено, Турска спада међу кључне трговинске партнере Кабардино-Балкарије, испоручујући тамо енергетску и индустријску опрему, производе лаке индустрије и црне металургије. Конкретно, уз помоћ турских бизнисмена обновљени су балнеолошко лечилиште „Наљчик“, аеродромски комплекс, мале хидроелектране (4) и више тржних центара у овој републици. Временом је економски утицај током 2000-их година „постао основа за успостављање [од стране Анкаре] блиских политичких контаката са руководством региона“.
Лидер националиста Д. Бахчели са мапом Турана
У саставу савета стараца Светског савеза турске омладине налази се, на пример, Талгат Ахмадишин – један од оснивача (средином 1990-их) у Русији забрањеног екстремистичког савеза татарске омладине „Азатлык“, познатог по активној улози у сепаратистичком покрету за независност Татарстана током 1990-их година. У извршни комитет тог савеза улази и Искандер Баријев, који је члан у Русији забрањеног екстремистичког „меџлиса кримскотатарског народа“.
Према мишљењу директора Центра за проучавање политичких трансформација Бурјатског државног универзитета Алексеја Михалева, „перспектива покретања деструктивних процеса од стране Турске, заснованих на пантурској идеологији, постаје више него реална. Тим пре што је концепт ‘Армије Турана’ настао много пре оснивања 2021. године Организације турских држава. А до 2025. године Турска је толико повећала свој војно-технички потенцијал да је почела да на међународној сцени промовише и сопствене стандарде наоружања. У комбинацији са идеолошком обрадом, све то изгледа као сигуран пут ка формирању пуноправног великог блока.“ И тај процес, како видимо, одвија се пуном брзином.