Бат Јеор: Европске елите свесно спроводе исламизацију континента
- Европа намерно спроводи исламизацију континента, изјавила је списатељица Бат Јеор у интервјуу за JDD.
- Како произилази из докумената које је открила, пројекат добровољног потчињавања исламском утицају званично је утврђен још седамдесетих година.
АУТОР: Лара Чеков (Lara Tchekov)
ЕВРОАРБИЈА. Бат Јеор, која сада има 93 године, побегла је из Египта од Насеровог режима 1957. године. Од тада је посветила свој живот проучавању положаја Јевреја и хришћана под исламском влашћу. Данас је дала интервју за JDD, што заиста ретко чини.
JDD: Године 2006. предложили сте концепт „Евроарбије“: Европа свесно попушта арапском утицају у замену за економске користи и безбедност. Да ли и данас сматрате да је та анализа тачна?
Бат Јеор: Да. Реч је о стратегији коју је дефинисао Европски савет, а коју Европска комисија сада спроводи у државама чланицама ЕУ. Тај курс према арапским земљама, како је говорио генерал де Гол, био је усмерен на стварање евро-арапског савеза и солидарности. Прихваћена од свих земаља Европске заједнице, ова политика је уобличена после Шестодневног рата (1967), а нарочито после Јомкипурског рата (1973). Њен развој може се пратити кроз документа из тог времена, а њени иницијатори — високи европски званичници — добро су познати. У том контексту настао је Евро-арапски дијалог — неформална политичка структура која је, у суштини, обновила добре евро-исламске односе из периода 1920–1945. Тада су фашистичке и нацистичке партије финансирале „Муслиманску браћу“, као и националне џихадистичке покрете у Египту, Ираку и Сирији.
У роману „Покорност“ Мишел Уелбек ставља у уста једног лика реченицу: „У извесном смислу стара Бат Јеор је делимично у праву када говори о ‘завери Евроарбија’“. Како доживљавате ту алузију?
Евроарбија није завера. Евро-арапски политички курс је званично утврђен у оквиру Барселонског процеса (1993. године). Порицање општепознатих чињеница не говори о завери, већ о прикривању. А оно је подједнако очигледно.
У то време већ сам примећивала у Европи обрасце понашања који су подсећали на зимитјуд (неологизам настао спајањем арапског термина „зими“, који означава немуслиманско становништво, и француске речи (serv)itude, „потчињеност“ —прим. прев.) — односно систем пониженог статуса немуслимана под исламском влашћу. Али тада још нисам разумела какве механизме у европска друштва XX века уводе друштвени пореци који потичу из муслиманског средњег века и који одговарају шеријату.
Ти механизми су и данас активни у већини муслиманских земаља. Они произилазе из џихада — скупа богословских и правних прописа који одређују односе између муслимана и немуслимана. Додаћу и то да је преовлађивање шеријатских норми приметно и у већини међународних судских одлука.
Како је грађен тај савез између Европе и муслиманског света?
Тај пројекат се обликовао седамдесетих година на различитим нивоима. У почетку сам мислила да је усмерен на успостављање пријатељских односа у областима енергетике, геостратегије, трговине и културе са бројним муслиманским народима Африке и Азије, посебно са бившим европским колонијама. Међутим, проучавајући документа, схватила сам: она су учвршћивала европско-арапску солидарност на основу заједничког војног циља — уништења државе Израел и њене замене Палестином. То је фантомска слика римског Judaea capta, коју су све империје разрушиле и која никада није постојала. Упркос свим триковима и префињеној вештини софистике, управо та тема изазива одушевљење код учесника Европско-арапског дијалога, а нарочито код цркава. Навела сам вам доказе — документ Стејт департмента САД у којем се говори о сазивању у септембру 1974. године у Кордоби састанка високих европских делегата са њиховим муслиманским колегама у оквиру Европско-арапског дијалога.
Споразуми о савезу и заједничкој политици били су поверени комисијама које су окупљале арапске и европске делегате — стручњаке из различитих области. Оне су радиле под заједничким председавањем представника Европске комисије и генералног секретара Лиге арапских држава. Први председник Европске комисије био је Валтер Халштајн, истакнути правник који се прикључио нацистима од самог почетка и током рата служио као официр.
На почетку истраживања заиста сам мислила да се антиизраелска политика Европе може објаснити притиском арапског блока. Али што сам дубље улазила у тему, све јасније сам уочавала континуитет са менталитетом Европе из доба Трећег рајха — исте оне Европе која је починила Холокауст. Управо зато је та политика изазивала тако снажан отпор међу Европљанима, укључујући и Жака Елила. Њена карактеристична црта постао је савез влада ЕУ са џихадистичким покретима — сви они се залажу за уништење Израела.
Недавне догађаје у Француској обележио је талас гнева након увреда упућених писцу Буалему Сансалу, који је изјавио да размишља о напуштању Француске. Да ли га разумете?
Да, разумем га. Буалем Сансал је преузео велики ризик стварајући своја дела. Учинио је то из љубави према својој земљи — Француској и вредностима које она представља. То је човек који је преживео прогон, и ја га савршено разумем, јер сам и сама била оклеветан, одбачен и угрожен аутор. Моја мајка је била Францускиња; она ми је пренела љубав и дивљење према француском језику и доприносу Француске светској цивилизацији. Зато сматрам да су садашњи напади на Сансала повезани са духом времена — и да издају управо оне вредности слободе које Француска оличава.
„Непокорена Француска“ је у први план истакла израз „Нова Француска“, који постоји већ неколико деценија. Како оцењујете раст свесног заједничарског издвајања у Француској?
Да ли данас у Француској видите расизам против белаца, често ускраћено признање?
Доживљавамо период транзиције: од европске земље засноване на јудео-хришћанским вредностима до друштва у коме ће норме и закони све више бити диктирани исламом – корак ка коначној исламизацији континента. Посматрајући ову еволуцију, Доналд Трамп долази до закључка да више нема заједнички језик са Европом.
Данас је Европа створила лажног непријатеља: Русију. Рат Европе против Русије је тешка грешка. Он слаби континент и чини га још енергетски зависнијим од Емирата и арапског света. Управо је то процес који сам описао у свом концепту зиммитуда, који обухвата механизме исламизације у изворно хришћанским државама.
Европљани морају сами да одлуче: да ли желе да наставе пројекат евроисламске фузије или да сачувају своје препознатљиве вредности јудео-хришћанске цивилизације. Морају да схвате данашњу стварност и да престану да се фокусирају на политичке категорије прошлог века – левицу и десницу – које су сада изгубиле свако значење.
Да ли видите да се у Француској данас често пориче расизам против белаца?
Наравно. Али ја ово видим првенствено као антизападни покрет, оживљавање демонологије повезане са непријатељима против којих се води џихад.
Антоан Фатал, либански дипломата, рођен, као и ви, у Египту, радио је на статусу зимија и учествовао у преговорима о споразуму између Израела и Либана од 17. маја 1983. године. Да ли мислите да је трајни мир између ова два народа уопште могућ?
Да, сигуран сам у то. Оба су желела мир, али је рат арапском Либану наметнула Арапска лига.
По вашем мишљењу, може ли ислам еволуирати у својој визији џихада против Јевреја и хришћана, или ће ова конфронтација са другим религијама бити дуга?
Морам да верујем да је потребан труд да би се то постигло, иначе ће се наша цивилизација срушити.
- Бат Јеор (право име Жизел Литман, рођена Ореби) је британска списатељица и историчарка. Специјализована је за истраживање ситуације немуслиманских мањина (хришћана и Јевреја) у муслиманским земљама.
ИЗВОР: Le Journal du Dimanche