Криза је далеко од решења
АУТОР: Владимир ПРОХВАТИЛОВ
Политичка криза је избила у Пакистану након покушаја војне елите да изведе државни удар. Непосредан повод за заверу, коју је предводио начелник штаба пакистанске војске, генерал Камар Џавед Бајва, била је посета премијера земље Имрана Кана Москви 24. фебруара – на дан када су Оружане снаге Русије почеле специјалну војну операцију (СВО) у Украјини.
„Од Русије ћемо купити 2 милиона метричких тона пшенице и природног гаса, који су неопходни за задовољавање домаћих и индустријских потреба Пакистана. Испоруке из Русије ће се вршити упркос антируским санкцијама“, рекао је Имран Кан по повратку из Москве.
Имран Хан
Премијер Пакистана је истакао и значај изградње гасовода „Пакистански ток“, који је, према његовим речима, перјаница руско-пакистанске економске сарадње. Прес служба Министарства информисања и радиодифузије Пакистана саопштила је након састанка Имрана Кана у Москви са Владимиром Путином: „Пакистански лидер је истакао да поверење и срдачност који карактеришу односе две земље доприносе даљем продубљивању и ширењу сарадње у различитим секторима.“
Све је то било подстрек за покушај свргавања шефа владе.
Уочи посете Имрана Кана Русији, помоћник америчког државног секретара за Јужну и Централну Азију Доналд Лу позвао је пакистанског амбасадора у Вашингтону и предложио отказивање посете Москви. Пакистанска страна је одбила.
Према речима Имрана Кана, амерички званичници су рекли да ће „Пакистан морати да трпи ако остане премијер“. Саопштено је да су британске обавештајне службе такође биле умешане у заверу против премијера Пакистана.
Парламентарна опозиција је 8. марта покренула поступак опозива Имрана Кана. Противници владе – пре свега Пакистанска муслиманска лига Наваза Шарифа – Pakistan Muslim League (Н, ПМЛ-Н) и Пакистанска народна партија – Pakistan Peoples Party (ППП) – успели су да сакупе 177 гласова после дугих преговора. Одлучујућу улогу одиграо је прелазак седам посланика Уједињеног националног покрета Пакистана (Muttahida Quami Movement – Pakistan MQM-P)) на страну иницијатора импичмента. Према гласинама, пребегли су купљени.
Митинг подршке пакистанском премијеру Имрану Кану
Начелник генералштаба војске генерал Бајва и шеф обавјештајне службе (ИСИ) генерал Надеем Ањум састали су се 21. марта са Имраном Кханом и затражили од њега да поднесе оставку. Раније је индијски ТВ канал „New Delhi Television“ известио о састанку у Исламабаду са генералом Баџвом, директором ЦИА Вилијамом Бернсом. Говорећи на састанку Исламабадског безбедносног дијалога, генерал је истакао важност стратешког односа са Сједињеним Државама и изразио збуњеност што влада није осудила руске акције у Украјини. Он је изјавио: „Упркос легитимним безбедносним забринутостима Русије, њена агресија против мале земље не може бити оправдана.“
Седница парламента о питању импичмента одржана је 3. априла. Председавао је заменик председника Касим Сури. Убрзо након што је састанак почео, пакистански министар информисања и радиодифузије Чаудри Фавад Хусеин рекао је парламентарцима да се један број пакистанских политичара састао 7. марта са „страним представницима” који су саветовали „да се убрза процедура смене премијера”. Касим Сури је заузврат рекао да „ниједној страној сили не треба дозволити да завером обори изабрану владу” и одбацио је изгласавање неповерења премијеру, називајући то супротним Уставу. Након неуспеха импичмента, Имран Кан се обратио нацији и том приликом је позвао председника Арифа Алвија да распусти парламент, што је и учињено. Нови избори треба да буду одржани за 90 дана.
Неуспех гласања о опозиву, распуштање парламента и најава превремених избора шокирали су опозицију, која је те догађаје назвала „мрачним даном у уставној историји Пакистана“, како је то рекао лидер Пакистанске муслиманске лиге Шахбаз Шариф. То исто је рекао Билавал Буто-Зардари, шеф опозиционе Пакистанске народне партије када је саопштио да је поднео захтев Врховном суду да прогласи одлуку о распуштању парламента и одбаци изгласавање неповерења премијеру супротном Уставу.
Специјална операција Русије у Украјини повећала је раскол у пакистанском руководству. Док је командант пакистанске војске генерал Бајва критиковао поступке Москве, Имран Кан је одбио да каже било какве оптужбе против Русије. Он је оптужио Запад за дволичност у односима са другим силама, истичући да су амбасадори европских држава више пута апеловали на Исламабад са захтевом да осуди руску специјалну операцију у Украјини.
Анализирајући губитке које је Исламабад претрпео својевремено због подршке НАТО-у у Авганистану (80.000 живота и 150 милијарди долара), Имран Кхан је рекао: „Да ли је НАТО уважио наше жртве? Да ли су амбасадори ЕУ послали бар једно писмо у коме цене наше напоре у Авганистану?“
Пакистанска политичка криза је далеко од решења. Министар информисања Фавад Чаудри рекао је 1. априла да су органи безбедности откриле заверу за убиство Имрана Кана. Хиљаде људи окупило се, потом, у Исламабаду у знак подршке премијеру, али је Врховни суд Пакистана пресудио да је Имран Кан неуставни премијер, као и да је противуставно и распуштање парламента и заказао је ново гласање о неповерењу Имрану Кана за 9. април.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/04/09/amerika-otkryvaet-antirossijskij-front-v-pakistane-55945.html