Крај Pax Americana и прелаз ка интегралном светском економском поретку
- Америчко-израелска агресија створила је, „вртлог хаоса“ који се шири. Постоји више могућих сценарија, али ниједан не може очувати Pax Americana.
- Чак и у повољном сценарију за САД, њихова економска и политичка база би наставила да слаби.
АУТОР: Сергеј Глазјев
Овај чланак је наставак циклуса текстова о анализи међународне ситуације, заснованих на законитостима дугорочног економског развоја, објављених у часопису „Изборски клуб“, као и на телеграм каналу „Академик за мислеће људе“.
После пола године настављамо да објашњавамо драматичне догађаје који се одвијају у свету. До сада су се развијали у складу са прогнозом направљеном на основу теорије дугорочног економског развоја као процеса смене технолошких и светско-економских поредака, објављеном пре више од деценије у књизи „Последњи светски рат. САД почињу и губе“.
Шта се дешава?
Агресија САД против Ирана означава завршетак још једне смене поредака, услед које се центар светске економије преместио у Источну и Јужну Азију, где је формиран интегрални светско-економски поредак са планско-тржишном економијом, у којој држава подстиче предузетничку иницијативу у правцу раста народног благостања и повећања конкурентности националне економије, комбинујући стратешко планирање и тржишну конкуренцију, државну контролу над новчаним системом и приватно предузетништво.
После трећине века од распада СССР-а распада се Pax Americana, чиме се завршава прелазни процес од империјалног ка интегралном светско-економском поретку. Као и увек, тај процес је посредован светским ратом, који данас има хибридни карактер. Потпуно у складу са теоријом, њега започиње земља која представља центар завршног вековног системског циклуса акумулације капитала, са циљем очувања своје глобалне хегемоније — и губи од новог лидера који постаје центар новог поретка.
Вашингтон је покренуо рат у Европи против Русије, ослабивши своје савезнике и ојачавши Кину, која је постала светски лидер не само у производњи већ и у научно-технолошкој сфери. Истовремено су САД својим санкцијама разрушиле међународно трговинско и валутно право, које је служило као основа њихове хегемоније, као и дискредитовале долар, који више није пуноправна светска валута чија је емисија омогућавала финансирање буџетског и трговинског дефицита.
Агресија против Ирана била је предвиђена још у, како се наводи, безумној доктрини Бжежинског, која и даље усмерава политику Вашингтона. Након распада СССР-а, он је предложио петостепени план успостављања глобалне хегемоније САД. Прво — раскол руског света довођењем на власт у Украјини бандеровских снага и њеним претварањем у анти-Русију. Друго — одвајање Европе од Русије. Затим — организовање државног удара у Москви уз помоћ компрадорске олигархије ради успостављања марионетског проамеричког режима. После тога — уништење Ирана. И на крају — изолација Кине увођењем трговинског ембарга са циљем изазивања масовне глади.
Америчке обавештајне службе успеле су да наметну овај план својим европским савезницима, што је довело до увлачења ЕУ у дубоку социо-економску кризу. У Русији је, као и обично, спољна претња консолидовала народ и ојачала власт, која је обуздала и компрадорску олигархију. Највише је, међутим, овај план ојачао Кину, услед преоријентације руске спољне трговине са Запада на Исток.
Не постигавши успех у антируској кампањи, Вашингтон је приступио четвртој фази — уништењу Ирана. Циљ америчко-израелске агресије је, према тексту, распарчавање те земље и лишавање суверенитета. У том процесу водећу идеолошку улогу имају израелски ционисти, као што су у претходним фазама деловали други актери.
Администрација САД настоји да води хибридни рат „туђим рукама“, жртвујући савезнике. То се, како се наводи, огледа у провокацијама усмереним на укључивање других земаља у сукоб, укључујући нападе на инфраструктуру и покушаје ширења конфликта на регионе попут Кавказа.
Руководство Ирана је свесно егзистенцијалне претње и спремно је да брани државу до краја. Као одговор на агресију, затворен је Ормуски мореуз, што може изазвати глобалну енергетску кризу. Према ранијим прогнозама, цене нафте би могле драстично порасти, што би довело до економских потреса у Европи и потенцијално у САД.
Већ сада су цене гаса нагло порасле, што погоршава кризу у Европи. Даље ескалације би могле довести до политичких промена у ЕУ. Pax Americana је већ ослабљен трговинским сукобима и унутрашњим противречностима.
Рат против Ирана не доноси корист ни Европи ни САД. Покушаји дестабилизације Ирана нису дали очекиване резултате, док Иран постепено јача своје позиције и савезништва.
У случају продуженог рата, ризици расту и за Израел, уз могућност даљег ширења конфликта и пораста антиционистичких расположења у региону.
Америчко-израелска агресија створила је, „вртлог хаоса“ који се шири. Постоји више могућих сценарија, али ниједан не може очувати Pax Americana. Чак и у повољном сценарију за САД, њихова економска и политичка база би наставила да слаби.
Шта ће се дешавати?
Као што је познато, рат је лако започети, али га је тешко завршити. Иницијатори често занемарују ову историјску лекцију.
Према теорији дугорочног развоја, овај сукоб је део ширег процеса смене глобалних поредака. Владајућа елита САД води ову хибридну борбу ради очувања хегемоније, али, како се закључује, њен исход може бити неповољан.
Кључно питање остаје: на који начин ће се тај процес окончати и какве ће последице имати за Русију и свет.
О неким очигледним последицама већ је било речи. Оне већ постоје и наставиће се до свог логичног завршетка, без обзира на даљи ток америчко-израелског рата против Ирана. Међу њима је, прво, распад Pax Americana. Он се већ испољава у недостатку солидарности са САД у овој авантури од стране већине партнера у НАТО-у. У сличним авантурама против Ирака и Либије та солидарност је била потпуна. Савез се може распасти ако његов, како се наводи, параноични секретар Руте затражи од чланица колективно деловање у одбрани САД. То се може догодити након што Иран нанесе САД неприхватљиву штету — било уништењем носача авиона, масовним губицима војника, терористичким нападима на самој територији САД и слично.
Друго, пуцање доларских финансијских балона услед наглог раста цена нафте и гаса. Иако су се након првог скока делимично повукле, највећи амерички финансијски конгломерат „Блекрок“ већ се нашао у техничком банкроту.
Треће, распад доларског финансијског система и прелазак низа водећих земаља на обрачуне у другим валутама. За сада су то у потпуности учинили само Иран и Русија, чија централна банка, како се наводи, и даље котира долар уместо рубље. Кина је већ покренула дигитални јуан за међународна плаћања, обавивши прве трансакције управо са земљама Персијског залива. Индија предлаже земљама БРИКС-а да размотре увођење обрачуна у дигиталним валутама централних банака. Само руска централна банка, према тексту, и даље се оријентише на Вашингтон, због чега то није учињено 2024. године на самиту БРИКС-а у Казању.
Ове последице ће наступити у сваком случају, јер су условљене објективним законитостима смене светско-економских поредака, чије је деловање Вашингтон убрзао трговинским ратом против Кине, финансијским санкцијама против Русије, отмицом Мадура и сада агресијом против Ирана. Размотримо друге могуће последице, које зависе од сценарија даљег тока рата.
Први сценарио — државни удар и распад Ирана, на који су рачунале САД и Израел — по свему судећи постао је мало вероватан. Чак и ако се догоди, то неће спасити САД од наведених последица. Напуштање долара од стране независних земаља, пуцање финансијских балона, економска криза и удаљавање савезника од „пиратског брода“ Вашингтона наставиће се заједно са урушавањем система међународног трговинског и валутног права. И то без обзира на то да ли ће Трамп остати на власти и ко ће га наследити.
Други сценарио — „ни рата ни мира“ — тренутно делује као највероватнији. Како се буду трошиле војне залихе и расло унутрашње незадовољство, Вашингтон ће ограничити војне активности на покушаје деблокаде Ормузског мореуза. Међутим, то вероватно неће брзо успети, па ће раст цена нафте и гаса бити настављен. Ако се обистини прогноза „Голдман Сакса“ о цени од 700 долара по барелу након затварања мореуза, финансијски балони ће пући врло брзо, а енергетска криза ће прерасти у социјално-економску катастрофу у Европи. То би могло ублажити антируско расположење и довести до смањења подршке Украјини. Највећи проблеми очекују монархије Залива, које већ трпе несташице и огромне финансијске губитке. Ако САД не деблокирају мореуз, позиција Ирана ће се значајно ојачати.
Трећи сценарио — употреба нуклеарног оружја од стране САД и Израела ради уништења Ирана. Кључно питање је да ли Иран може да узврати истом мером. У зависности од одговора, регион Блиског истока може постати зона еколошке и социјалне катастрофе. Монархије Залива тешко да би то издржале. Израел би се такође суочио са озбиљним последицама, укључујући масовни одлив становништва. Светско јавно мњење би реаговало негативно, а САД би могле бити изоловане.
Четврти сценарио подразумева да Иран нанесе неприхватљиву штету Израелу и примора га на излазак из рата. То би покренуло талас антиизраелских покрета у региону и довело у питање само постојање те државе. Компромис би могао бити постигнут на основу резолуција УН о стварању Палестине. Истовремено би се активирали планови за пресељење дела становништва Израела у Украјину, што би променило ток преговора и довело до брзог окончања рата на том простору.
Пети сценарио — увлачење НАТО-а у рат против Ирана — зависио би од реакције Кине. Уколико би она увела блокаду Тајвана, земље НАТО-а би остале без кључних чипова, што би довело до урушавања технолошког сектора и додатно продубило кризу.
Шести сценарио — ескалација у глобални нуклеарни рат — не разматра се детаљно због своје мале вероватноће и катастрофалних последица по човечанство.
У свим наведеним сценаријима, као и услед објективних процеса, очекује се продубљивање економске кризе у ЕУ и САД, што би могло прерасти у широку друштвену и финансијску кризу. То би ослабило њихов русофобни спољнополитички притисак и ојачало позицију Русије, што ће допринети бржем остварењу циљева СВО – Специјалне војне операције-
Украјински нацисти ће морати да се преквалификују у чуваре кибуца или да признају очигледно: просперитетна Украјина је могућа само у савезу са Русијом. Они ће положити оружје и покајати се за своје злочине и предати се на милост и немилост врховног команданта Русије.
У првом случају, украјински народ ће доживети исту судбину као и Палестинци, постепено се претварајући из слугу у робове и жртве нових (или старих, ако се сетимо времена Пољско-литванске заједнице и Хазарског каганата) господара.
У другом случају, Малоруси, Карпатски Руси и Новороси, који себе тренутно сматрају Украјинцима, сетиће се свог руског порекла и вратиће се у крило Руског света, где ће, заједно са нашом земљом, обновити просперитет и право на достојанствен живот.
Украјинци присилно мобилисани као топовско месо морају донети одлуку: бесмислено умирати као вируси, остављајући своје жене и децу да их господари Зеленског забављају и експлоатишу, или прећи у руску војску, враћајући себи и својим породицама праву веру, Истину и заједничку будућност са Руским светом.
ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/glaz_ev_iran