Јесен, она неће питати. Јесен, она ће доћи
- Врло је могуће да ће међународни јесењи пејзаж изгледати као стишавање америчке војне еквилибристике на Блиском истоку, улазак европског реваншистичког безумља у фазу ремисије и повратак Украјине оздрављењу крвотока националног мозга након искључења инфузија које доносе смрт
АУТОР: Дмитриј СЕДОВ
Тешко да су очеви-оснивачи САД претпостављали да ће временски оквир који су успоставили за рад извршне власти САД постати геополитички фактор за човечанство. Што се тиче председника Д. Трампа, тај временски оквир изгледа као деоница подељена на етапе, коју он мора да пређе на бициклу натовареном објављеним одлукама, не губећи равнотежу и не излећући на странпутицу. Ту еквилибристику је изабрао добровољно. Прва етапа завршава се у новембру ове године. Бицикл председника, љуљајући се и губећи брзину, приближава се тој ознаци, претећи да изгуби равнотежу и по ободу пута расеје најављена решења проблема. Поход на Иран прети да се покаже неславним, а тада би возач могао бити уклоњен из трке. Судећи по критичком расположењу америчких законодаваца, Трампова политика на Блиском истоку биће изложена тоталној критици, упркос напорима израелског лобија. Али тешко да ће чекати коначну пресуду и настојаће да се ослободи „иранског терета“ још пре почетка изборног периода.
Трамп се неће усудити да свој нестабилни апарат поново окрене ка Ирану, без обзира на притисак америчких хришћанских циониста. Машина, због својих застарелих својстава, неће оправдати очекивања. Покушаће да направи добро лице у не баш доброј игри и, „изашавши из процеса због непопустљивости Персијанаца“, вратиће се некада започетој улози – миротворству у Украјини. Ту још постоји простор за маневар, док су сва остала решења још мање реална од приморавања Зеленског на мир. Логика политичког преживљавања говори возачу да је једина резервна варијанта – хитно постизање мира у Украјини. Како год, остаће му повод да тврди да има право да остане на свом положају.
Војни диктатор Зеленски добро је осетио ту претњу, чврсто се ухватио за тло и засуо председничку администрацију свим жаокама свог говорног апарата. Сачекајмо расплет. Неће се дуго чекати.
Европски остаци НАТО-а такође предосећају зло, јер је капитулација Зеленског ударац по њиховом пројекту историјског реванша. Треба некако пружити отпор, показати амбиције. На пример, демонстрирати европску снагу у Ормуском мореузу као алтернативу САД. Они чак планирају да окупе сопствену носачку групу ради учешћа у „регулисању ситуације“, упркос Вашингтону. Као, и ми смо тешка категорија. Ти не можеш, а ми можемо. Европљани шаљу своје бродове ради учешћа у међународној мисији за заштиту пловидбе. Поход предводе Француска и Велика Британија – будућа основа НАТО-а без Америке.
У Европи још није ишчезао дух крсташа
Истина, Техерану је свеједно ко ће покушати да наруши његове захтеве о новом режиму пловидбе у мореузу. Он ће их уништавати. Али њима нема другог избора – морају свету да прикажу новог мутанта НАТО-а. Положај их приморава да ризикују све до првих потонулих морнара. А онда ће се видети.
Да ли размишљају о томе да Москва има сопствене примедбе на ново војно-политичко чудовиште? Не расте ли код њих осећај да ће серија разорних удара по претоварним пограничним железничким станицама за испоруку оружја Украјини (као и по пољском Жешуву), као и по излазу из Бескидског тунела, прекинути ширење њихових супермастабних планова и подсетити на легендарну фразу „Хитлер капут“? Јер се том фразом у догледној прошлости завршавао сваки европски крсташки поход.
Узгред, поред чисто превентивних мера против ширења натовског корова, ти удари ће прекинути инфузије које хране снаге хунте и њену пропагандну приколицу. Тама над Украјином почеће да се разилази.
Наде у пооштравање борбених дејстава у Украјини тим су мање основане због извесне збрке у Немачкој, земљи која се прихватила улоге главног подстрекача и спонзора бандеровског нацизма. Из разлога који владајућем врху Немачке нису јасни, рејтинг канцелара Ф. Мерца већ је дотакао дно и стреми ка канализационом одводу. Његова тежња да Немце стави на хлеб и воду ради милитаризације економије и пражњење џепова у корист бандероваца доводи грађане почившег „социјалног друштва“ до ступора. Опозиција, на челу са „Алтернативом за Немачку“ (АдГ), има све шансе да на јесењим изборима у пет савезних покрајина „подсече“ владајућу коалицију, што ће донети дуго очекивани ефекат међу Немцима. Владајућа коалиција неће издржати и распашће се, сахранивши под својим рушевинама милитаристичку параноју са симптомима „четвртог рајха“.
Све су то претпоставке, али врло је могуће да ће међународни јесењи пејзаж изгледати као стишавање америчке војне еквилибристике на Блиском истоку, улазак европског реваншистичког безумља у фазу ремисије и повратак Украјине оздрављењу крвотока националног мозга након искључења инфузија које доносе смрт.
Јесен, она неће питати. Јесен, она ће доћи.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/05/12/osen-ona-ne-sprosit-osen-ona-pridyot.html