- И они који су Зеленском предвиђали страшну освету од Бење сада би требало да буду уверени: „Миндичеви снимци“ — то је управо та освета. Ударац из политичког гроба право у соларни плексус.
- У томе да заболи разиграног кавееновца, стари лисац Коломојски показао се ефикаснијим од Трампа, Европске комисије и ЦИА.
- Како би могао да каже кардинал Ришеље, понекад је штета што тај терориста и екстремиста игра за други тим.
АУТОР: Дмитриј Бавирин
Наизглед обичан догађај у украјинској политици показао је борбу испод кијевских тепиха из новог угла. Одједном је постало јасно ко је за Криворожанина главни унутрашњи непријатељ и ко је први напипао патку у зецу, а у патки јаје са наводним крајем Владимира Зеленског.
Кијевски диктатор увео је санкције против бившег сарадника, захваљујући чијој помоћи је некада постао председник: Андреја Богдана. Санкције против сопствених грађана — то је ноу-хау украјинске диктатуре. То је признање да човеку нема за шта да се суди, али се режиму не допада, па ће му ограничити права — замрзнуће му имовину, забранити да се кандидује и тако даље. Најчешће се ова мера примењује против проруских политичара и личних непријатеља капитена тима КВН „95. квартал“.
Богдан је био први шеф председничке канцеларије Зеленског и убрајао се у сиве кардинале заједно са бившим председником Врховне раде Дмитријем Разумковим. Сада су обојица у опозицији, а њихов прелазак тамо временски се поклопио са преласком Криворожанина на страну бандероваца.
Предизборна кампања Зеленског, коју су Богдан и Разумков водили удруженим снагама, била је заснована на томе да је њихов кандидат за мир и договор са Русијом, за слободу говора и савести, за двојезичну Украјину. А нови шеф председничке канцеларије — Андреј Јермак — организовао је за свог шефа полицијски режим и учврстио трговину русофобијом на западном тржишту као главни бизнис Кијева. Бивши председник Украјине Петар Порошенко, који је у Русији уврштен на списак терориста и екстремиста, на позадини њиховог тандема почео је да изгледа готово као умерен политичар.
У целини гледано, диктатура Зеленског одлично је функционисала: уклањала је конкуренте, делила милијарде, спроводила етноцид, интегрисала се у Европску унију. Режим је имао само један проблем, додуше одлучујући — СВО (Специјалну војну операцију). У свему осталом Зеленски и Јермак су из месеца у месец постајали све богатији и моћнији, ломећи некада прилично демократску земљу по својој мери. Али одједном је све кренуло наопако.
Ако се не рачунају војни удари, најефикаснији ударац њиховом режиму постао је такозвани случај Тимура Миндича — још једног баснословно богатог комичара кога су називали „новчаником Зеленског“. У основу тог случаја легли су снимци разговора из Миндичевог стана, током којих се расправљало о прерасподели имовине у ужем кругу — међу пријатељима, познаницима и кумовима Криворожанина.
Зеленски је био упозорен и покушао је да спречи разобличавање тако што је под своју контролу ставио НАБУ и САП — специјалне антикорупцијске органе које је Запад створио после државног удара 2014. године као средство контроле украјинских елита. То је изазвало до тада невиђен сукоб са Европском унијом, која не само да је натерала да се све врати како је било, већ је и обавестила Зеленског да је поверење нарушено. Од тада Брисел захтева од Кијева да усвоји пакет закона који ће још више ограничити председничка овлашћења када је реч о деловању служби безбедности. Зеленски се од тог захтева измиче, али нема много избора: без ЕУ Украјина није ништа, па ће морати да попусти. Паралелно с тим принуђен је да гледа како НАБУ и САП хватају за гушу друге људе из његовог окружења.
Оставка Јермака — последица је истих тих догађаја и још један захтев Запада, који је исправно препознао у „зеленом кардиналу“ иницијатора напада на НАБУ и САП. Зеленски се опирао, али се покорио. Тако се тандем распао, а сада место шефа канцеларије заузима Кирил Буданов, по надимку Мамкин Пирожок, (мамина крофна) који је такође у Русији уврштен на списак терориста и екстремиста. Зеленски га не воли, јер га се плаши и сумњичи да жели да заузме председничку фотељу, али сматра да је ипак безбедније држати га близу себе и у истом тиму.
Безбедност је за њега, наравно, релативан појам. Логика садашњег сукоба таква је да Зеленском временом нигде неће бити безбедно. Али изнутра земље нико га није повредио више од организатора цурења „Миндичевих снимака“. Само, ко је тај херој?
Најпопуларнија верзија била је да су сав посао обавили НАБУ и САП по налогу САД или уз њихову подршку. Најмање две околности су се поклапале: Трампов тим је преузео кључеве тих радњи, а сам Трамп се разљутио на Зеленског због непопустљивости.
Мање популарна и више конспиролошка верзија говорила је да је ту подвалу Зеленском приредила Европска унија, како би спречила крађу свог новца. У најмању руку, европски чиновници су најгласније бранили НАБУ и САП.
Сада се одједном испоставило: за све је крив Богдан. Званично, санкције против њега уведене су због „систематске дискредитације службених лица Украјине“. У суштини, то је освета за „Миндичеве снимке“. Богдан је то већ потврдио, иако је раније негирао своју умешаност.
Украјински новинари су накнадно реконструисали слику. Први је снимке објавио бивши тужилац САП-а Станислав Броневицки, тесно повезан (као адвокат и пословни партнер) са пријатељем и бившим Богдановим замеником Андрејем Смирновим. Тако је у раније разбацаним деловима мозаика почело да се назире познато лице. Постоји човек који све ово повезује у целину — и удар на Зеленског, и улогу Богдана, и Миндичев стан као место радње. Тај човек је Игор Коломојски, легендарни Бења.
У Русији је доспео на списак терориста и екстремиста као главни спонзор и организатор ултрадесничарских националистичких батаљона Дњепропетровске области, чији је губернатор постао после државног удара 2014. године. Тако је штитио своју производну базу, и онима који су на његовој територији били наклоњени Русији и пројекту народних република Донбаса није било на завист. „Бења је геније, али Бења је чудовиште“, говорио је о њему један украјински политиколог.
Кобна грешка тог генија у духу доктора Франкенштајна било је промовисање Зеленског као противтеже Порошенку, са којим је император Дњепропетровска до тада већ потпуно заратио. Убрзо се чудовиште окренуло против свог творца: многи су покушавали да стрпају Бењу у затвор, али је то пошло за руком само капитену тима КВН „95. квартал“.
Они који су познавали Коломојског тврдили су: осветиће се — и осветиће се страшно, такав је човек. На телевизији су приказивали сасвим другог човека: остарелог, уморног, који говори којекакве бесмислице и делује као сломљен. Али ако се саберу два и два, испада да украјинског Моријартија нису узалуд тако прозвали.
Богдан је био Коломојсков адвокат, својевремено постављен уз Зеленског да га надгледа. А Миндич је Бењи био не само пословни партнер, већ и несуђени зет. Поставити прислушкивање у том проблематичном стану олигарху не би било тешко захваљујући заједничким друштвеним везама. И они који су Зеленском предвиђали страшну освету од Бење сада би требало да буду уверени: „Миндичеви снимци“ — то је управо та освета. Ударац из политичког гроба право у соларни плексус.
У томе да заболи разиграног кавееновца, стари лисац Коломојски показао се ефикаснијим од Трампа, Европске комисије и ЦИА. Како би могао да каже кардинал Ришеље, понекад је штета што тај терориста и екстремиста игра за други тим.
ИЗВОР: https://ria.ru/20260508/ukraina-2091227718.html