- Важно је да починиоци тих злодела схвате да се такви акти, чинови, не могу заборавити. У овом тренутку они мисле да ветар дува у њихова једра али ствари се брзо мењају, каже за РТ Балкан професор Милош Ковић
АУТОР: Зоран Шапоњић
Од околине Сарајева до Зенице, Какња, Завидовића, од Косовске Митровице до Ораховца, Пећи, Приштине, Истока, Ђаковице, годинама и деценијама уназад понављају се исте слике. Оскрнављена српска гробља, поотварани гробови православаца, поломљени и оштећени крстови, поразбијани надгробни споменици…
Разлике су само у нијансама. По Босни само ломе крстове и руше споменике, по Косову и Метохији раскопавају и гробове. Срби повратници у селу Сига на Космету пре коју годину по шуми су сакупљали кости својих предака пошто су комшије, раније, масивне бетонске гробнице, а то није могло без механизације, раскопали, разбили, кроз рупе на гробницама извлачили посмртне остатке покојника. На гробљу су посекли старо храстово стабло па после запалили пањ да из њега, случајно, не никну младице.
„Најтужније су слике обијених дечјих гробића, беба рођених и умрлих у истој години“, сведочила је потписнику ових редова пре коју годину професорка Митра Рељић, аутор књиге „Српска гробља на Косову и Метохији“ која у невероватном подухвату годинама обилази српска гробља по Косову и пописује разорене гробове и порушене споменике.
Старо српско православно гробље у Витини на Косову и Метохији на Гугл мапама преименовано је у „албанско православно“, гробље у Ђаковици, по сведочењу професорке Рељић је бетонирано. Албанци тамо одлажу грађевински отпад, старе тракторе и машине, гледано са стране нико више не би ни рекао да је ту било гробље.
Гробље у Великој Реци код Вучитрна уништили су тако што су навукли тоне шљунка преко, и оно се не види. Многа гробља су преорана, поплочана, претворена у депоније смећа. Гробље у Истоку преорано је уз помоћ булдожера, тешких машина.
Почетком септембра ове године из села Печуј крај Зенице стигла је вест да су „непознати починиоци“ на православном гробљу поломили и оштетили 60 крстова и надгробних споменика чиме је нанета велика штета и бол породицама покојника.
„Колико мрзите живе када мртвим Србима скрнавите гробове?“, изјавио је председник Српске Милорад Додик.
Из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ пре две године, после нових случајева скрнављења гробова православаца у Федерацији БиХ саопштили су да су у последњих пет година православни споменици на гробљима рушени на локацијама – „Љубетово, Мошћаница и Осојница поред Зенице, Суботиња и Караула поред Какња, Горње Бабице поред Лукавца, Брезичани код Доњег Вакуфа, у бихаћком насељу Нова четврт, у Горњој Саници у општини Кључ, у селу Гостовић у општини Завидовићи, у Возући поред Завидовића, у Горњој Маочи у општини Сребреник, гробљу Дурач поред Грачанице, Кривача и Врнојевићи у општини Живинице, те у Дубници поред Калесије“.
„Православни споменици на гробљима рушени су у Оловци поред Кладња, гробљу у месту Трновац поред Тузле, Видаковићи и Горњи Раковац поред Маглаја, Лозна и Жељова поред Бановића, Загајница у општини Олово, Мекиш поред Тешња, Шарића брдо и на Комару поред Травника, те Трновац-Опара Нови Травник“, подсетили су из овог Одбора додајући овом списку и порушене крстове и споменике на православном гробљу у Пламеницама поред Кључа, у селу Баре поред Хаџића, Дивјача код Семизовца – Илијаш, старом православном гробљу Младош поред Бусоваче, Љешево поред Илијаша, те у насељима Осијек и Бријешће поред Сарајева.
Објављен је и податак да је од 1.121 српског гробља на територији Федерације БиХ само 100 неоштећено а она су на удаљеним, неприступачним, забаченим подручјима.
Поштовање гробља и гробова, покојника, требало би да је цивилизацијска тековина, нешто што се подразумева. Зашто то на овим просторима није случај?
„Уништавање гробаља је, нажалост, уобичајена пракса у случајевима геноцида који су нам познати широм света. Такву праксу можемо да нађемо, рецимо, на америчком континенту, у англосаксонском геноциду над староседеоцима, са јерменским гробовима у турском геноциду. То је чињено и са српским гробљима у хрватско-муслиманском геноциду од 1941. до 1945, у албанском геноциду од 1941. до 1945. Скрнављење надгробних плоча, преоравање гробаља, и тога је било, уобичајено је брисање трагова оних који су некада живели на тој земљи а онда били протерани, уништени, асимиловани“, каже за РТ Балкан професор историје на Филозофском факултету у Београду др Милош Ковић.
Ко су они који сада на Косову и Метохији, у Федерацији БиХ уништавају српска гробља и гробове православних, има ли у тим случајевима заједничког рукописа, заједничке руке?
„Тешко је говорити о једном центру из кога се све води. Јасно је да то има подршку оних који држе своје трупе на просторима БиХ, КиМ, а то су НАТО земље. Нема реакције, нема одбране. Нажалост, много Срба је изгубило жељу да се боре, наду, али увек има примера као што је професорка Митра Рељић која систематски пописује гробља, објављује драгоцене књиге. Срби имају државу Србију, имају Републику Српску и нужно је да ове државе посвете своје време, ресурсе, одбрани гробаља. Не само наших светиња, манастира, у Федерацији, КиМ, у Хрватској, него и наших гробаља. Најновија пракса у Хрватској јесте да држава одлучује којим ће писмом Срби да пишу на својим грбовима“, каже професор Ковић.
Он посебно подвлачи да смо све ово што се сада дешава већ видели, сада је важно осмислити одговор на такве поступке.
„Они који мисле да ће на тај начин, убијањем људи, протеривањем, пљачком, уништавањем гробаља избрисати свако сећање на тај народ, грдно се варају. Потребно је да све буде забележено, све запамћено, и да се одбрани све што може да се одбрани“, каже Ковић.
Пред сликама уништених српских гробаља на КиМ, пред сликама поломљених крстова и оборених споменика на гробљу у селу крај Зенице, на другим гробљима у Федерацији БиХ, отвара се питање како на Западу, ако већ нема реакције, осуде, нема основне људске емпатије према онима којима овакви поступци причињавају невиђену бол?
„Не може се тако нешто очекивати са те стране. Просто зато што би требало да се сетимо да је, рецимо, историја САД започела највећим геноцидом у историји човечанства а онда праксом затирања свих трагова геноцида. Међутим до дан данас делови историје се откривају, сазнају, па се тако сада откривају масовна гробља у којима се сахрањују деца која су, пошто су била отета од родитеља Индијанаца, била затварана па чак и убијана у оним школама у Канади, САД… То су земље које имају дугу праксу геноцида и затирања“, речи су професора Ковића.
Просто постоји, наставља саговорник, једна лажна вера да су они, Американци али и други западни народи Богом изабрани, оруђе Бога и оруђе историје и да ће све што оно раде проћи некажњено.
„Имате велике геноциде који нису кажњени. Није кажњен амерички геноцид над староседеоцима. Није кажњен хрватско-муслимански геноцид над Србима од 1941. до 1944, они су само прешли на победничку страну, придружили се Србима. Тако да кад имате некажњене злочине они сте осуђени да се понове“, каже професор.
Српско гробље у јужном делу Косовске Митровице на коме је уништено више од 90 посто споменика, на коме су поотварани гробови, одличан је пример размера уништавања српских гробаља на КиМ. Истовремено, пар километара даље, на муслиманском гробљу у српском делу града за све ове године није згажена ни једна једина травка, а камоли уништен нечији споменик, верско обележје.
„То су, просто, сведочанства о самим народима који живе на тим просторима. Те чињенице довољно говоре саме за себе. Важно је да починиоци тих злодела схвате да ништа неће бити заборављено и да се такви акти, чинови не могу заборавити. У овом тренутку они мисле да ветар дува у њихова једра али ствари се брзо мењају. Просто, треба водити рачуна да се образ не окаља, да се људи не осрамоте, на крају крајева сви смо људи. То је порука која се мора упутити народима који живе у нашем суседству онима који чине таква злодела. На нама је да налазимо начине да се то спречи и начине да се то не заборави. Много је заборављених српских гробаља, много гробница, те гробнице морају бити нађене, морају бити освештане, то је најмање што смо дужни својим прецима“, закључује професор Ковић.
ИЗВОР: РТ Балкан