Почетком септембра 20025. године потписан билатерални безбедносни споразум Хрватске и Словеније испрва је деловао као прагматичан корак за Љубљану, а медијска победа за Загреба. Али, изјава словеначког министра одбране — да две државе носе велику одговорност за мир на Космету и у Босни и Херцеговини — показала је супротно.
И тако, држава која је до пре два месеца била спремна да распише референдум о напуштању НАТО сада понавља тезе Загреба и покушава да се позиционира као гарант стабилности управо тамо где су кључни српски национални интереси под најснажнијим ударом.
Сличну ситуацију смо видели у априлу када је бивши председник Црне Горе Мило Ђукановић у Сарајеву дословно поновио оптужбе известиоца Европског парламента за Србију, хрватског дипломате Тонина Пицуле, на рачун Србије, СПЦ, као и (про)српских политичких странака у региону.
Но, уколико је Ђукановић у овом погледу могао просто играти улогу ”корисног идиота” у представи коју режира Загреб, исто се не може рећи за словеначки државни врх који је у претходних мање од 60 дана направио радикалан заокрет — ова чињеница чини се снажним сигналом да је колективни Запад дао Хрватској зелено светло за реализацију својих регионалних амбиција.
ИЗВОР: Друштвени удар