- Сходно томе, постоји поље за координацију и сарадњу између Ирана, Русије и Индије, а претње које стоје пред све троје су заједничке и нимало имагинарне. Наравно, заједнички напори две велике силе – Русије и Индије – уз подршку регионалне силе каква је Иран, могу преокренути непријатељске планове Јеревана, Бакуа, Анкаре и Вашингтона.
- И био би грех не искористити ту прилику.
АУТОР: Јуриј Кузњецов
Јерменија и Иран планирају да 12. августа одрже консултације на високом нивоу ради разматрања најновијих дешавања и стабилности у региону. Циљ тих консултација је боље разумевање ситуације и преношење јерменској страни ставова и забринутости Техерана, изјавио је званични представник иранског Министарства спољних послова Есмаил Багеи. Иран цени пријатељске односе засноване на добросуседству и узајамним интересима, те одржава контакте са суседним земљама поводом дешавања у региону, нарочито када она директно или индиректно погађају Иран.
Потписивање Заједничке изјаве 8. августа у Вашингтону, као и накнадно формирање „Зангезурског коридора“, довешће до „дезинтеграције“ Јерменије, сматра саветник врховног лидера Али Акбар Велајати. Он подсећа да је премијер Пашињан приликом посете Ирану исказао солидарност са иранским ставовима и изјаснио се против стварања коридора. Управо зато је Пашињан сада пожурио да позове Москву и Техеран, а раније је најављена и посета председника Ирана Масуда Пезешкијана Јеревану до краја августа. Министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да је Техеран током последње године интензивно радио на развоју односа са суседним земљама.
Подсетимо, председник Ирана је 4. јула учествовао на 17. самиту Организације за економску сарадњу који је одржан у Ханкендију (бивша престоница непризнате Нагорно-Карабашке Републике, Степанакерт), где је разговарао са председником Азербејџана Илхамом Алијевим. У оквиру посете, обишао је и град Шушу (историјски центар Карабаха).
С једне стране, јулска посета Азербејџану може се тумачити као спремност Ирана да озбиљно схвати Баку и делимично прихвати ситуацију „на терену“. С друге стране, додатни симболички значај има чињеница да је председник Пезешкијан посетио баш Карабах. Раније у јулу, дуж обала Аракса, одржане су четвородневне заједничке војне вежбе, као знак извесног отопљавања односа након дужег периода непријатељства и сумњичавости.
Несумњиво је да део јерменске јавности сваки међународни догађај у Нагорном Карабаху, посебно уз иранско учешће, доживљава врло болно. Ипак, за Јереван би било далеко сврсисходније да не замера Техерану, већ да покуша да разуме узрочно-последичне везе које Иран терају на овакве потезе. Јер, у тим поступцима се јасно чита порука Пашињану: „Не узимамо озбиљно ни тебе, ни твоје менторе – али са победником Алијевим већ имамо шта да разговарамо.“
Упркос несугласицама са владајућом елитом у Јеревану, Иран је одлучио да још једном покуша да убеди јерменске власти да преиспитају свој став о региону и улози Јерменије у њему. Предстојећа посета Пезешкијана у суштини представља јасно обележавање „црвених линија“, које у значајној мери одговарају и самим националним интересима Јерменије. Транзитни коридор између Јеревана и Бакуа мора постати пут мира и развоја, а не средство за постизање хегемонистичких циљева спољних сила, поручио је ирански председник Николу Пашињану у телефонском разговору 11. августа. Према писању Mehr News, Пезешкијан је у том разговору нагласио важност очувања суверенитета Јерменије и недопустивост мешања било којих војних или безбедносних структура у реализацију коридора дуж северне обале Аракса.
Ипак, Јерменија наставља сарадњу са САД и другим земљама (као и са недржавним актерима спољне политике, укључујући приватне војне компаније) на формирању транзитног „Трамповог пута ради међународног мира и просперитета“ (Trump Route for International Peace and Prosperity – TRIPP) у региону Сјуник. Наравно, Иранци врло добро умеју да прорачунају овакве стратешке потезе и геополитичке намере конкурената. И сасвим им је јасно у чију ће корист, пре свега, бити реализација плана формирања коридора на Јужном Кавказу – чак и ако се он више не зове „Зангезурски“, већ TRIPP.
Спровођењем америчко-азербејџанских планова неминовно ће бити угрожени интереси свих регионалних актера, посебно оних који теже да буду центри регионалне моћи, попут Ирана. То, наравно, важи и за све потписнике Конвенције о правном статусу Каспијског мора из 2018. године.
У том смислу важан је нагласак који је Велајати дао у свом поменутом саопштењу о улози Русије. Према његовим речима, Техеран сматра да је и Москва стратешки против тог коридора. Он је такође навео да ће такав коридор променити геополитичку ситуацију на Јужном Кавказу, угрозити иранске границе, довести до фрагментације Јерменије и створити предуслове за присуство НАТО-а у региону. Заиста, промена равнотеже снага у том делу света формално би уклонила последњу препреку за милитаризацију Каспијског мора и присуство флота било којих недружељубивих, укључујући и за Москву непријатељски настројених држава.
Горе наведено упозорење Велајатија подржао је ирански генерал, заменик политичког руководиоца Револуционарне гарде (КСИР), Сардар Џуани. Према његовом мишљењу, „Иран, Русија и Индија неће остати равнодушни према овом деструктивном догађају“. Штавише, наводно је и сам врховни лидер Али Хамнеи написао на својим друштвеним мрежама да „Техеран никада неће прихватити политику и програме који би довели до затварања границе између Ирана и Јерменије“.
У сваком случају, све ове изјаве су посебно занимљиве у контексту руске позиције. Ирански оптимизам у вези са ставом Кремља по овом питању може се сударити са не тако једноставном реалношћу данашњице. Проблем није само у широком спектру тумачења докумената потписаних 8. августа у Вашингтону, већ и у томе што, услед продуженог трајања Специјалне војне операције (СВО), Москва можда једноставно нема капацитета да се додатно супротставља Западу и његовим сателитима и јужно од Великог Кавказа.
Може се претпоставити да се све ово у Техерану пажљиво узима у обзир, где се ситуација сагледава прилично реално и где постоји спремност за заједничко деловање са Москвом и Њу Делхијем у циљу неутралисања заједничких претњи. На крају крајева, чак и ако је привидно, отопљавање односа између Јерменије с једне стране и Азербејџана и Турске с друге значи да Индија не само да ће изгубити купца своје војне опреме, већ ће са великом вероватноћом нестати и изгледи за реализацију Међународног транспортног коридора „Персијски залив – Црно море“. А да не говоримо о томе да ће се позиције Азербејџана, који је савезник Пакистана – самим тим и непријатељ Индије – знатно ојачати.
Сходно томе, постоји поље за координацију и сарадњу између Ирана, Русије и Индије, а претње које стоје пред све троје су заједничке и нимало имагинарне. Наравно, заједнички напори две велике силе – Русије и Индије – уз подршку регионалне силе каква је Иран, могу преокренути непријатељске планове Јеревана, Бакуа, Анкаре и Вашингтона. И био би грех не искористити ту прилику.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/08/12/most-trampa-na-kavkaze-v-irane-vzveshivayut-riski.html