СРПСКА ДУБРОВАЧКА ГРАЂАНСКА МУЗИКА

• Дубровачка музика основана је као музичка секција Дубровачког Радничког Друштва у другој половини 1878. Касније је Музика постала засебно друштво.
• Њеном оснивању највише је допринео Никша Гради уз помоћ српске дубровачке омладине.
• Дубровачка Грађанска Музика била је друштво аматера, углавном занатлија и  радника. Својим свирањем подизала је народну свијест код грађана Дубровника.
• Њена делатност није била ограничена само на Дубровник, већ је обележавајући значајне догађаје, свирала у Београду, Требињу, Никшићу …

Седамдесетих година 19. века у Дубровнику деловао је Омладински покрет. Водила се борба против аутономаша на Приморју. После поделе на Србе и Хрвате омладина у Дубровнику определила се да буде српска омладина. Од 1880. бечке власти су почеле да отворено шиканирају  српску омладину. Српска омладина на Приморју је у августу 1880. заказала збор у Дубровнику. Преко 150 омладинаца је стигло 18. августа 1880. у Дубровник, али су власти у последњем тренутку збор забраниле. Омладинцима није преостало ништа друго него да разгледају старине Дубровника и природне лепоте околице. Збор је требала да увелича музика, што није остварено због забране.  Пре Грађанске Музике у Дубровнику постојало је Филармонично друштво које учествовало при свечаним академијама и при представама италијанских оперних друштава које су посећивале Дубровник. Дубровачка музика  основана је као музичка секција Дубровачког Радничког Друштва у другој половини 1878. Касније је Музика постала засебно друштво. Њеном оснивању највише је допринео Никша Гради уз помоћ омладине. Музика је побудила велики интерес, па је  био велики број уписаних.

У првој Управи Музике били су : Јеро Сакаста, Антун Селак, Лука Анђели, Јако Флори, Богдан Берберовић, Влахо Кристовић, Лујо пл. Бизаро, Јако Др. Ђивановић,  и Вјекослав Претнер. Приређена је 26 децембра 1878. велика академија за набавку инструмената. Први пут је изашла музика на Госпу Канделору 1879. Била је бурно поздрављена од грађана.  Први наступ музике био је у цивилном оделу, музиканти су као знак имали само једнаке капе на глави. Дубровачка музика је на дан свог првог  изласка свирала марш „Радо иде Србин у војнике”.  Никша Гради је о свом трошку набавио униформе за музику. Пошто доприноси чланова нису могли да подмире трошкове, основан је фонд Музике.  Да би попунила фонд, омладина је играла на српском језику у Бунићевом  позоришту. (1) Тако да је музика била непосредни узрок да се сврши са италијанским представама. Од истакнутих Дубровчана у управи музике били су : Нико Бошковић, др. Влахо Матијевић, Јозо Катић, браћа Бибица, Антун Фабрис, др. Антун и Јеро Пугљези, Матеј Шарић, Перо Баназ, др. Матија Грацић,  Јозо Шкрабо, Луко Бона и остали. Дубровчани су били  поносни да они одржавају једину српску музику у Аустро-Угарској монархији. Пажња и готовост за пружање материјалне помоћи  за  фонд Музике довела је до напретка Музике и достизању оне уметничке висине којом су се поносили. Омладинци су учествовали у раду музике као дилетанти и својим залагањем подстицали остале чланове, вечином занатлије. Чланови из редова омладине били су : Паво Матијевић, Тонко Зоре, Антун и Франо Шулић, Мирко Дробац, Антоније Бенуси, Антун Крекић, Паво Александри, Нико и Оскар Зглав, Адолф Ракић и други.  Када је 1880. престало да постоји Филармонично друштво, музика је формирала оркестар, потребан за друштвене забаве. Музика је имала културнонационални задатак. (2)  Музика је деловала као установа  са националним задатком да буди, развија, одржава и јача српски полет међу свим Дубровчанима. Аустријске власти су је шиканирале, забрањивале концерте, поједине српске маршеве, свирање у обиласку градских улица и глобиле. Те шикане су изазивале омладину да се више ангажује за одржање музике.

Када су у Дубровнику формиране „хрватска” и „аутономашка” музика, грађани су српску музику звали „стара Музика”. У свом говору на свечаној академији поводом педесетогодишњице Дубровачке Грађанске Музике 15.12.1928. Кристо Доминковић истакао је : „Ко се од нас старијих не сјећа оног одушевљења у неким приликама, када би цио град поврвио за „старом” Музиком, да јој одушевљено кличе, вичући да свира омиљеле маршеве број 18 и 15, а што је значило : „Радо иде Србин у војнике” и „Весела је Србадија?”. … … Она је била она снага која нас је заносила, јачала, одржавала напред гонила. Уз њене звуке некако смо се осјећали као заштићени и испред власти и испред противника”. (3)

Капелници Музике били су : Гросман, Јирка, Пиколини, Петрарца, Фрамонтана, Мајер и Иво Чижек. Чижек је био капелник пуних 30 година до 1925. Он је допринео да музика са уметничке стране достигне ону висину, која је била завидна, што су и странци признавали, кад су слушали њено складно извођење тешких музичких композиција. Приликом прославе седамдесетог рођендана Мо Ива Чижека у листу „Дубровник“ 1937. истакнуто је : „Име г. Чижека уско је везано са предратним политичким животом у Дубровнику. Као капелник Српске музике, није се испољавао само са ваљаношћу и трудом да Српска музика постигне ону високу умјетничку висину коју је доиста и постигла до завидности, већ је као њен капелник, морао да заједно са многим Србима Дубровчанима, нарочито Србима католицима, окуси разне шикане ондашњих аустријских власти. Али га то никад није омело да попусти у своме труду и настојању око напретка ове српске установе, која је, у оно доба, осим свог умјетничког смисла вршила са успјехом и задатак подржавања и буђења народне свијести, коју су са свих страна угрожавали.“ (4)  Музика је прославила своју 25 годишњицу 3. маја 1903. у Бондином позоришту. Приређена је академија са игранком. Прослава је привукла велико мноштво грађана а посебно Србе Дубровчане. (5) Друштво „Српска  Зора“. помагало  је  рад  српске  музике  у  Дубровнику (Дубровачка  Грађанска  Музика). У част оснивања Матице српске у Дубровнику 1 августа 1909. Музика је приредила концерт. На програму су били : 1.  Чижек  марш „Српска дубровачка омладина”, 2. Бродил „Из Ниша и околице”, 3. Чижек „Српска рапсодија”,  4. Чижек „Вијенац српскијех пјесама”, 5. Станковић „Радо иде Србин у војнике”. (6) Члан друштва Душан Силни Јован Л. Перовић спевао је песму Душановка а музику за песму (марш) компоновао је Иван витез Чижек, капелник српске музике у Дубровнику. (7)

Дубровник је захватило одушевљење због победа Српске војске у балканским ратовима. У свом говору на свечаној академији поводом педесетогодишњице Дубровачке Грађанске Музике 15.12.1928. Кристо Доминковић подсетио је : „ … да сјети оног одушевљења, заноса и неког чудног предосјећања брзог ослобођења, када је цио Дубровник, предвођен нашом „старом” Музиком, славио победе балканског рата и пад Битоља.”  Приликом прослављања победа у балканском рату Дубровачка Грађанска Музика је свирала Чижеков марш „Весела Србадија”. (8)

Први Слет Српске соколске жупе на Приморју одржан је 12.10. 1913. у Дубровнику. Слет је почео поворком из Дубровника ка вјежбалишту у Грушком пољу. Поворку је предводила  Дубровачка Грађанска музика. (9)

У Првом светском рату аустријске власти су забраниле Дубровачку Грађанску музику и конфисковале сву њену имовину. (10) Упркос томе српска војска је 13. новембра 1918. уз  свирање  Српске грађанске музике ушла у Дубровник. (11)

На дубровачком војничком гробљу 9. фебруара 1920. био је покопан Тома Пољак, добровољац из Америке. Спровод је био величанствен. Сви добровољци из Дубровника учествовали су у спроводу. Соколско друштво Дубровник корпоративно је испратио бившег соколског старосту, као и део гарнизона са официрима на челу. Добровољци и соколи послали су венце. Спровод су увеличали Дубровачка Грађанска Музика и Омладински пјевачки клуб.  Музика је свирала приликом свечаног испраћаја добровољаца 23. фебруара 1920. (12)

Дубровачка Грађанска Музика је следећи своју  националну мисију наступала изван Дубровника. Приликом народних свечаности наступала је по селима Дубровачке околине, по Боки Которској, Црној Гори, Далмацији, Херцеговини  и Босни. Приликом прославе пробоја Солунског фронта у Београду 7. октобра 1928. у поворци народних делегација учествовали су Дубровачка Грађанска музика и сељаци из Боке Которске. Поворка је прошла центром Београда од цркве Светог Саве до Калемегдана. У свом говору  Кристо Доминковић истакао је да је у Београду била нарочито запажена колико својим свирањем и отменим држањем, толико својом спољашношћу. Музика је свратила на себе општу пажњу а Дубровнику освјетлала образ. (13)  На откривање споменика ,,Херојима за слободу” у Требињу из Дубровника 1938. кренуло је око 500 људи. Сва национална друштва са својим заставама, па Општина и комплетна Дубровачка Грађанска Музика. Дубровачка Грађанска Музика је 10. септембра 1938. обишла улице Требиња свирајући на уранак. Јован Дучић је свом мјесту поклонио споменик као знак захвалности требињцима који су прошли кроз аустријске затворе за време Првог светског рата, и њих 77 што поубијано што повјешано. Свечаност су увеличали и привукли пажњу Дубровачка Грађанска Музика и дубровачки ,,лумбардијери” са својим ,,тромбунима” који су ,,пуцали како мали топови”. Сутрадан ујутро музика је отишла за Никшић, гдје је увеличавала свечаност 60-годишњице Ослобођења Никшића и отварања нове железничке пруге Билеће – Никшић. (14)

После Првог светског рата због опијености слободом и недостатка средстава рад музике је замро. После рата хрватски сепаратисти настојали су да потисну Србе Дубровчане.  У свом говору  Кристо Доминковић истакао је : „ И доиста  овај њихов рад има исти циљ који је имао и год 1914., бива уништавај Српство увијек и на сваком мјесту; па ако то и не изводе у оној форми којом су се несметано служили у 1914. години и кроз вријеме рата, опет налазе начина да своје зле основе врше.”(15) Дубровачки Срби  решили су да обнове своју „стару” Музику. Омладина је нашла новог мецену бродовласника Божа Банца и његову супругу. (16)

Поновни наступ  Дубровачке Грађанске Музике одушевио је Србе и родољубиве грађане, док је по речима Доминковића „дотле су се на ту исту свирку пробудиле и оне аустријске душе које још тињају под пепелом, са оном истом мржњом од 1914. године. Неки од њих нијесу могли да одоле свом ропском срцу а да том приликом не искале своју стару мржњу са дивљим звиждањем. Сам овај факат и сувише је довољан, да свакоме расвијетли и предочи значај постојања  Дубровачке Грађ.  Музике, чији је опстанак скопчан са великим и тешким жтрвама, које се траже колико од стране родољубног и пожтвованог грађанства, толико и од вриједних извршујућих чланова саме Музике.” (17)

Иницијативом Дубровачког Радничког Друштва и уредништва „Дубровника” октобра 1937. одржан је помен  на гробу Антуна Фабриса, поводом 33-годишњице његове смрти. Пред Домом Дубровачког Радничког Друштва окупила се поворка. Поворку је предводила Дубровачка Грађанска Музика иза које су ношена четири венца : „Дубровачког Радничког Друштва”, листа „Дубровник”, „Мјесног одбора Југословенске радикалне заједнице” и „Националног Цавтата”.   Дум Андро Мурат прекадио је гроб у коме је почивао Фабрис заједно са дум Иваном каноником Стојановићем.  После тога  Д.С.П.Д. „Слога” отпјевала је Мокрањчев „Дњест свјат”. Следили су говори : Ива Шуберта, предсједника Дубровачког Радничког Друштва, Ника Враголова у име националног Цавтата, Божа Хопе у име листа „Дубровник” и Руђера Вучетића који се захвалио у име родбине. На крају музика је одсвирала посмртни марш. Након тога грађани су се поново сврстали у редове и у поворци предвођени музиком вратили у град. Антун Фабрис је помагао Дубровачку Грађанску Музику морално и материјално, а у свом листу „Дубровник” узимао у заштиту од аустријских власти и осталих противника. (18)

Дубровачка Грађанска музика приредила је забаву новембра 1937. Пре забаве музика је обишла Дубровник свирајући. На академији учествовали су: Олга Вукмировић је певала уз пратњу клавира гђе Беговић. Бас-баритон Бранка Хопе певао је уз пратњу на клавиру Мо Роговски. Декламација маленог Миодрага Стошића „Славној Југославији” изазвала је буру одобравања. Музика је отсвирала марш од Г. Повиа „Бијели орао”. Затим Српска Синфонија I и II део од капелника Повиа. Лист „Дубровник” је истакао да су овим дугим и тешким комадом и капелник Повиа и музичари показали напредак и доказали да имају у себи музикалног смисла те воље да се и даље у том правцу развијају.(19) Дубровачка Грађанска музика је новембра 1937. у очи дана св. Цецилије заштитнице музике, славила своју славу. Обишла је Дубровник свирајући патриотске маршеве, а увече је одржала заједничку вечеру свих својих извршујућих чланова у друштву са управом и неколико извршујућих чланова старе гарде. Заједничка вечера одржана је у Дубровачком Радничком Друштву. У друштву извршујући чланови су били углавном радници, Срби и Хрвати. У листу „Дубровник” истакнуто је да Хрвати у установи нијесу попустили пред обећањима која су им долазила, само да би се одрекли сарађивања у Дубровачкој грађанској музици. Лист „Дубровник” је истакао за музику да : „установи, која је у свим потребним моментима знала да даде доказа о љубави према рођеној браћи, и која је због тога била и остала понос правог Дубровника”. (20)  За прославу 1 децембра 1937. Дубровник је био искићен заставама. Прославио је Дан ослобођења. Уочи тог дана, поворка, предвођена соколском и Дубровачком Грађанском Музиком, и уз светлост стотину бакљи, обишла је град и предграђе Пиле. Било је много омладине. Поворка је завршила пред Краљевим Двором, где је био постављен пулт са микрофоном. Маси грађанства одржана су два говора. Прва је говорила Смиљана Везић-Бердовић, а други говорник је био Анте Анић, конзул у пензији. На сам Дан Ослобођења ујутро су мјесне музике обишле градом свирајући веселе маршеве. Пре подне су одржана у мјесним црквама благодарења, а после њих војска и соколи продефиловали су, поздрављени од грађанства, преко Плаце Краља Петра. По свршеном дефилеу одржана је у Дому сокола свечана конференција, на којој је присутне поздравио староста Нино Шутић, а Душан Рајачић рецитовао је једну патриотску песму. Након тога ново чланство сокола положило је свечано соколску заклетву. На крају је отпевано „Хеј Славени”. Увече је била забава у Официрском Дому.(21)

Дубровачка Грађанска  Музика учествовала је у развијању заставе О.Н.О. „Нова Југославија”. Одржана је свечана академија у „Слози” 8.јануара 1938. Нова Југославија је 9 јануара 1938. развила свој барјак: „У суботу вечер, … извршена је …бакљада, која је обишла дубровачким улицама предвођена Дубр. Грађанском и Соколском Музиком. …У недељу у јутро стигла је из нашег дичног националног Цавтата делегација са Цавтатском Музиком, …извршено је у Соколани свечано развијање барјака. Прије тога су музике обишле град свирајући. Велике просторије Сокола биле су дупком пуне омладине и грађанства. Предвођени са три музике и заставом „Нове Југославије ” из Соколане се је формирала једна управ импозантна поворка омладине, њој се је придружило и неколико наших националних ветерана … вратише се да се поклоне споменику краља Петра… . и спомен-плочи наших дубровачких омладинаца, који су свој млади живот жртвовали за слободну Југославију. … а гђица Веселинка Самарџића изрекла је диван говор, у коме је и ово речено : „ …. Долазимо и пред плочу која нас потсијећа на наше предратне другове, који су се жртвовали и који нам служе за примјер како се ради и ствара, чува и трпи за најсветије циљеве Народа и Отаџбине.” ”. Након тога поворка је пошла до градског пристаништа и испратила Цавтаћане и њихову музику.(22) Збор чланства О.Н.О. „Нове Југославије” био је 9 јануара 1938. пред Дубровачким Радничким Друштвом па су одатле кренули у Соколски дом. По извршеном чину развића и благослова, било је свечано полагање ловор вијенца на споменик краљу Петру I и изгинулих добровољаца-омладинаца. Сем омладине из Дубровника свечаности је присуствовала и омладина из Цавтата, Млина, Жупе, Орашца, Затона, Ријеке дубровачке као и делегати из Сарајева и Требиња. (23)

На Ускрс 1938. одржан је први музички фестивал у Бондином театру у Дубровнику. Прво вече наступао је Златко Балоковић, друго вече Загребачки квартет а треће вече Музика Краљеве Гарде. Оркестар Гарде свирао је дјела Остерца, Милојевића, Готовца и Чајковског. Музици Гарде предан је вијенац Дубровачке Грађанске Музике. У свом говору гђца З. Доминковић истакла је : „Дубр. Грађ. Музика као најстарија музичка установа овога града, из братског осјећања и дубоког поштовања којега је увијек, а нарочито прије рата, гајила за све што је долазило из братске Србије а данас из Уједињене Југославије – братски и срдачно поздравља Музику и Орхестар Краљеве Гарде и честита одличан успјех који је постигнут на овој лијепој умјетничкој манифестацији наше земље”. Четврто вече наступила је Загребачка филфармонија и Златко Балоковић. Ово је било опроштајно вече, те су том пригодом дубровачке националне установе поклониле Златку Балоковићу кип Св. Влаха и копију слике Марка Мурата „Цар Душан Силни у Дубровнику”, у сребрном оквиру. Предајући поклон Балоковићу Смиља Везић-Бердовић истакла је : „Дубровачке националне установе, које у овом Граду претстављају осам деценија непрекидног културног рада и стварања, честитају Вам Ваш умјетнички јубилеј…. Поклон који Вам националне установе Дубровачке чине овом пригодом претставља два значајна момента : Св. Влаха хиљадугодишњег чувара старе и слободне Словинске Дубраве, а копија слике Марка Мурата једну од најзначајнијих страница у животу Републике Дубровачке, када су једнокрвни сенатори, са краљевским почастима, примили … Душана Силног, да и на вањски начин покажу да га примају као брата и издвајају из реда обичних савезника, који никада нијесу имали срећу да, попут Душана, закораче уз степенице Кнежевог Двора”. (24)

Два пароброда Дубровачке пловидбе превезла су  првог маја 1938. у Цавтат дубровачка културна и национална друштва са њиховим члановима, на челу са  „Матицом Српском“ у Дубровнику да походе и положе вијенце на гроб  и споменик  Валтазара Богишића. Дубровачка друштва и установе дочекали су грађани Цавтата. Истог дана увече у дворани „Слоге“ у Дубровнику одржано је комеморативно вече  гдје је говорио др. Лујо Бакотић. У Одбору за  комеморацију 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића били су : Светозар С. Барбић, предсједник „Матице Српске“; Душан Башић, предсједник „Јадранске Страже“ у Дубровнику; Луко маркиз Бона, предсједник „Дубровачке грађанске музике“; др. Ђуро Орлић, предсједник дубр. срп. пјев. друштва „Слога“; Даница Радовић, предсједница „Кнегиње Зорке“ у Дубровнику; Нико кап. Папа, предсједник „Нове Југославије“; Иво Шуберт, предсједник „Дубровачког радничког друштва“; Нико А. Шутић, старјешина  Соколског друштва у Дубровнику; … . Одбор је 1938. издао Споменицу дра Валтазара Богишића. (25)   Уочи Видовдана 1938. Дубровачка Грађанска Музика одржала је променадни концерт након кога је обишла град свирајући маршеве. На Видовдан одржани су помени у свим мјесним црквама за душе палих хероја. Увечер је, Дубровачка Грађанска Музика обишла град и предграђе, свирајући маршеве. У школама су одржана предавања о значају Видовдана и подељене су школске сведоџбе. (26)  Дубровачка Грађанска Музика је поводом обележавања 550 годишњице боја на Косову извела у предвечерје Видовдана јуна 1939. на плаци краља Томислава програм : 1.Југословенска химна; 2.Чижек: „Хеј трубачу с бојне Дрине” марш; 3. Јенко : „Косово”, увертире; 4. Сметана : „Продана невеста”, велики потпури; 5. Петровић : „Звуци испод Ловћена”, српски потпури; 6. XIX кл. Марш. (27)

Споразумом  Цветковић-Мачек 26.8.1939.  Дубровник  је  одвојен  од  Зетске  бановине  и   додељен  новоствореној  Бановини  Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са чишћењем неистомишљеника (Југословенски националисти, Срби, Соколи) и са премештањима државних кадрова. Дубровачка Грађанска Музика поднела је пријаву Претстојништву Градске полиције у Дубровнику да ће 13. 11. 1939. музика друштва, праћена бакљама, поздравити Команду Места и обићи свирајући градом и предграђем, у славу обљетнице доласка ослободилачке српске војске у Дубровник. Прослава је забрањена и то из следећих разлога : „Прилике, које владају уопће а нарочито оне у Дубровнику искључују могућност, да би пријављена ноћна прослава протекла у миру и реду. …а да се онемогуће е в е н т у а л н а дјела неодговорних лица, да ову прославу у ноћно доба искористе у своје недозвољене сврхе, одлучено је у интересу јавног мира, реда и поретка, … с тим више,јер је то у складу са највећим државним интересима.“ Као део прославе одржано је само благодарење за краља и војску у српско-православној цркви св. Благовештенија, и предавање у Соколани.  (28)  Лист „Дубровник” писао је о прослављању Дана Уједињења  у Дубровнику пре стварања Бановине Хрватске. На дан Уједињења одржавана су у богомољама свечана благодарења за срећу народа, који је послије толико мука, напора и борби постигао свој циљ, своје уједињење. Удружења Соко, Нова Југославија и Дубровачка Грађанска Музика присуствовали су са својим заставама и са свим својим члановима благодарењима. Након благодарења поменута удружења, предвођена музиком, заједно са родољубивим грађанством ишла су ,,између врата од Пила”, и ту полагала вијенце на спомен-плоче подигнуте онима који су свој живот жртвовали за слободу и уједињење. После тога одржавала се у Соколани свечана сједница. Увече Дубровачка Грађанска Музика обилазила је град те је том приликом приређивана бакљада. Соколско друштво у Дубровнику приређивало је 2 децембра свечану академију у својим просторијама у Спонзи. (29)

Да би помогли рад Дубровачке Грађанске Музике дубровачка национална удружења приредила су 9. марта 1940. у хотелу Империал забаву са игранком. У фонд Музике приложио је Душан Траживук 100 динара а Антун Нардели и Душан Бабић по 50 динара. (30) На православни Ускрс 1940. увечер извела је Дубровачка Грађанска Музика концерт пред општином. Публику је Музика одушевила ,,Рапсодијом славенских пјесама”. Композотор и диригент музике Мо Повиа, прикупио је старе мелодије и сачувао од заборава. (31)  Упркос прогонима Савјет дубровачких културних и националних установа (Дубровачка Грађанска музика, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д.„Слога”, Матица Српска, Народна Одбрана, О.Н.О.„Нова Југославија”, Пододбор друштва Књегиња Зорка и Соколско Друштво) прославио је годишњицу  ослобођења  свог  града  13 новембар 1940.  Лист  је  констатовао  да  док  су  српска  и  југословенска  друштва  истакла  државне  заставе  „као  преставници  истинског  и  правог  Дубровника – Опћина  и  хрватска  удружења  тог  дана  давали  су  изглед  потпуно  једнак  свим   XIII новембра  у  бившој  Аустрији.” (32) Скромна прослава Дана Уједињења 1940. одржана је у просторијама сокола у Спонзи. Лист „Дубровник”писао је : „Друштвима која би се усудила да не послушају …..г. шеф полиције запретио је употребом силе и хапшењем чланова управе. … Пред вратима свих зграда у којима се налазе нацијонална друштва стајало је на дан Уједињења по два и три полицајца у униформи или без ње. … Посебну пажњу привлачила је силуета једног бившег ц. к. полицијског агента који је под сводовима Спонзе бројио и контролисао учеснике на свечаној сједници Соколског друштва, таман онако и са оног мјеста, са којега нас је контролисао 1912.године, … Двадесет корачаја од бив. ц. к. агента у служби данашње полиције –видјели смо три млада човјека; … На лицу и у очима могао си им јасно прочитати, да врше онај исти посао, којега је тога часа вршио бив. ц. к.полицијски агент, те са различитом дужности, да о ономе што су видјели реферишу некому другому, који води рачуна о онима које страх и персекуције још нијесу извукле из Соколане и круга националног Дубровника.” (33)

Дубровачка музика основана је као музичка секција Дубровачког Радничког Друштва у другој половини 1878. Касније је Музика постала засебно друштво. Њеном оснивању највише је допринео Никша Гради уз помоћ српске дубровачке омладине. Дубровачка Грађанска Музика била је друштво аматера, углавном занатлија и  радника. Својим свирањем подизала је народну свијест код грађана Дубровника. Њена делатност није била ограничена само на Дубровник, већ је обележавајући значајне догађаје, свирала у Београду, Требињу, Никшићу … . О  раду Дубровачке Грађанске Музике писао је Кристо Доминковић у листу Срба католика „Дубровнику”. У НДХ српска друштва су била забрањена. Небојши Раши из Српског сокола Херцег Новог причали су стари људи да је нека дубровачка музика пребегла у штаб ЈВуО у планинама повише Херцег Новог 1943/44.

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике”, „Слога”, Мостар-Дубровник, 22. децембра 1928, бр. 181, стр. 3;
2. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике”, „Слога”, Мостар-Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3;
3. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике”, „Слога”, Мостар-Дубровник, 22. децембра 1928, бр. 181, стр. 3;
4. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике”, „Слога”, Мостар-Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3;„Седамдесетгодишњица Ма Ивана Чижека”, „Дубровник”, 2 фебруара 1937, бр. 1, Дубровник, стр.3; Милан Ж. Живановић, „Дубровник у борби за уједињење 1908-1918,” Београд, 1962, стр. 75;
5. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике”, „Слога”, Мостар-Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3; „Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 341;
6. „Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 327;
7. „Српски витез“,  1 март 1912, Београд, бр. 3, стр. 67;
8. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике”, „Слога”, Мостар-Дубровник, 22. децембра 1928, бр. 181, стр. 3; Милан Ж. Живановић, „Дубровник у борби за уједињење 1908-1918,” Београд, 1962, стр. 75;
9. „Соко”, Њујорк, Новембар 1913, бр. 11, Год III, стр. 268;
10. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике”, „Слога”, Мостар-Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3;

11. Божа Хопе, „Долазак ослободилаца у Дубровник”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, новембра 1940, бр.47, стр. 3;

1. „Тома Пољак добровољац из Америке”, „Рад”, Дубровник,14 фебруара 1920, бр. 13, стр. 1,2; „Одлазак добровољаца”, „Рад”,  Дубровник, 28 фебруара 1920, бр. 15, стр. 3;

13. „Југословенски соколски календар 1930“, Љубљана 1929, стр. 80; Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике”, „Слога”, Мостар-Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3;

1. Излетник, ,,Славље у Требињу”, ,,Дубровчани на прослави у Требињу”, „Дубровник”,Дубровник, 17 септембра 1938, бр. 37, стр. 2, 4;
2. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике”, „Слога”, Мостар-Дубровник, 22. децембра 1928, бр. 181, стр. 3;
3. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике”, „Слога”, Мостар-Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3;
4. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике”, „Слога”, Мостар-Дубровник, 22. децембра 1928, бр. 181, стр. 3;

18. „Дубровчани на гробу пок. Антуна Фабриса”, „Дубровник“, Дубровник, октобар 1937,  бр. 39, стр.1; Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике”, „Слога”, Мостар-Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3;

1. „Забава Дубр. Грађ. Музике”, „Дубровник”, Дубровник, 20 Новембар 1937, бр.43, стр. 3;
2. „Слава наше Музике”, „Дубровник”, Дубровник, 27 Новембар 1937, бр. 44, стр.3;
3. „1 Децембра”, „Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45, стр.3;
4. „Наша омладина”,стр.2, бр.43, „Дубровник” , 20 новембра 1937; „Свечаност развијања барјака Нове Југославије”, стр.3-4, бр.2, „Дубровник”, 15 јануара 1938; О.Н.О.„Нова Југославија”, 29 Јануара 1938, стр. 4, бр. 4, „Дубровник”, Дубровник;
5. „Развијање барјака О.Н.О. Нове Југославије”, „Дубровник”, бр. 46, 11.децембра 1937, Дубровник, стр. 4; „Програм свечаности”, „Дубровник”, Дубровник, 6 Јануара 1938, бр.1, стр. 3;
6. „Први музички фестивал”, „Први „Музички фестивал” у Дубровнику”, „Дубровник”, Дубровник, 23 априла 1938, бр. 16, стр.4;
7. „Дубровачке вијести“, „Дубровник”, Дубровник, 30 април 1938, бр. 17, стр. 3;
8. „Видов дан”, „Дубровник”, Дубровник, 2 јула 1938, бр.26, стр.3;
9. „Пригодом 550-огодишњице боја на Косову”, „Дубровник”, Дубровник,      24 јуна 1939,  бр.25,  стр.3;
10. „13 новембра”, „Благодарење”, „Дубровник”, 18 новембра 1939, бр. 46, Дубровник, стр.4;
11. „1 децембра”, „Дубровник”, бр. 48, 2 децембра 1939, Дубровник, стр. 4;
12. „У корист наше музике”, „Дубровник”, 2 марта 1940,бр. 9, Дубровник, стр.4;
13. „Ускршњи концерат Дубровачке Грађанске Музике”, „Дубровник”, Дубровник, 4 маја 1940, бр. 18, стр.4;
14. „Кроз град и предграђе”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 16.новембра 1940, бр.45, стр.3 – 4;

33. „Мозаик данашњице”, „Дубровник”,Котор-Дубровник, 14 децембра 1940, бр. 49, стр. 3-4;