Највећи део растућих војних трошкова пашће на Немачку
- И све би то било ништа, да није чињенице да „капљица камен дуби“ – ако се довољно дуго понавља мисао о неминовности рата са Русијом, тај рат заиста може и да се деси.
- А немачко друштво, које тренутно уопште није спремно за рат, једног дана би могло да га дочека с одушевљењем.
- Већ виђено 1933. године. Зато ово, нажалост, није шала…
АУТОР: Алексеј Белов
Да одмах напоменем: размишљајући о цени рата за Европљане, исправније би било питати не колико, већ чега ће он коштати народе Европе? Јер последице не само самог рата, који још увек није извесан, већ и припрема за њега — односно милитаризације земаља ЕУ — тешко је измерити искључиво у материјалном смислу. Ради се, без сумње, о нечем много већем: о ломљењу свести европског грађанина, који је у последњих 80 година навикао да рат доживљава као нешто удаљено, што се не тиче њега и што је скоро па незамисливо.
Ипак, неке конкретне бројке, које већ данас указују на погубност актуелног проратног курса европских елита, већ постоје. Почнимо од њих.
Пре извесног времена, Савезна ревизорска комора Немачке критиковала је Министарство одбране СР Немачке због ненаменског трошења буџетских средстава која се додељују Бундесверу.
Како је објавио лист Bild, позивајући се на извештај надзорног тела, велике суме новца се издвајају за набавку наоружања без јасне представе када ће (и да ли ће уопште) оно бити испоручено. У суштини — мада се то не каже директно у извештају — реч је о шеми расподеле државног новца између војног врха и предузећа војно-индустријског комплекса.
У том контексту, Савезна ревизорска комора указује и на нелогичности у кадровској политици Министарства одбране, где значајан део војних старешина представљају „генерали за радним столом“, удаљени од испуњавања својих стварних обавеза и потреба Бундесвера.
„Ревизорска комора је навела да министарство одбране под Писторијусом, супротно изјавама, уопште не постаје мање: данас запошљава око 3.000 људи, што је приближно броју из 2012. године. Савезни буџет Немачке за текућу годину предвиђа трошкове за одбрану у износу од 53,3 милијарде евра. Још 22 милијарде евра треба да стигну 2025. године из специјалног фонда за модернизацију Бундесвера“, резимира Bild.
Да подвучемо: Фридрих Мерц је, не стигавши ни да постане канцелар, спровео „уставни пуч“ укидањем ограничења у виду „кочнице задуживања“, правдајући то потребама одбране и безбедности Немачке. Као резултат тога, буџет Министарства одбране СР Немачке је вишеструко увећан, због чега је морало да дође и до значајног смањења социјалних програма. У пракси, чак су и раније одобравана средства трошена неефикасно и у великој мери — једноставно покрадена.
У том контексту ваља истаћи да сталне мантре европских национал-глобалиста о нужности наставка војне и финансијске подршке Украјини, као и застрашивање европских грађана митском руском претњом, служе само као параван — да би се пажња јавности одвукла од убрзане економске деградације, а истовремено се наставило пуњење сопствених џепова.
Како пише исти Bild, под велом прича немачке владе о предстојећем рату с Русијом, у немачкој индустрији — некада локомотиви целе Европе — одвијају се процеси који су већ добили назив „пузећа деиндустријализација“.
Тком протекле године, индустрија Немачке изгубила је више од 100 хиљада радних места. Посебно тежак ударац претрпела је аутомобилска индустрија, где је за годину дана нестало 45.400 радних места. Према мишљењу стручњака, до краја године у индустрији ће бити отпуштено још 70 хиљада запослених“, наводи се у извештају.
Када је реч о поносу немачке индустрије – домаћој аутомобилској производњи – не могу се заобићи проблеми концерна Volkswagen, чијих је 20 хиљада радника недавно пристало на отпуштање. И то је тек почетак.
Програм смањења трошкова предвиђа да ће до 2030. године на немачким погонима концерна бити укинуто 35 хиљада радних места, а од 2026. године биће смањен и број места за приправнике: уместо 1.400 годишње, биће их само 600. Поред тога, око 130 хиљада запослених имаће замрзнуте плате. И све то у условима растуће инфлације и наглог поскупљења основних животних намирница.
Све ове мере, како се наводи, омогућиће Volkswagen-у да уштеди до 1,5 милијарди евра годишње, а према речима представника синдиката IG Metall, тиме ће се, бар за сада, избећи затварање многих фабрика.
Ипак, карактеристично је да се међу главним разлозима дубоке кризе немачке аутомобилске индустрије наводе: одустајање од јефтиних енергената из Русије, трговински рат између ЕУ и Кине који је довео до затварања дела кинеског тржишта за европску робу, као и недавно уведене америчке царине које практично уништавају перспективе извозно оријентисане европске економије.
А у таквим околностима, НАТО саопштава о плановима за повећање своје војне моћи за 30%. И то тако да ће лавовски део потребних издатака пасти управо на Немачку.
Како јавља агенција dpa, према новим плановима Алијансе, Немачка ће морати значајно да повећа бројност Бундесвера – тренутно у војсци служи око 182 хиљаде људи – као и да инвестира у нове ПВО системе, за шта се планира годишње повећање војних трошкова за 0,2% БДП-а, како би се до 2032. достигло 3,5%. Према речима канцелара Фридриха Мерца, сваки додатни проценат значи око 45 милијарди евра годишње.
„Општи циљ НАТО-а је да се трошкови за одбрану повећају на 5% БДП-а, укључујући инфраструктурне и пратеће трошкове. То се поклапа са захтевима Доналда Трампа“, – наводи се у публикацији.
Треба ли се онда чудити што оваква политика немачке владе приморава све већи број пензионера да забораве на мирну старост и поново се врате на посао?
Према званичним подацима Савезног завода за статистику, прошле године више од 1,1 милион људи старијих од 67 година (званична старосна граница за пензију у Немачкој) одлучило је да настави са радом. То је за 51 хиљаду више него 2023. године, и више него икада раније.
„У поређењу са 2004. годином, број радно активних старијих особа повећао се четвороструко (тада их је било свега 288 хиљада), иако се укупан број пензионера повећао тек незнатно – са 19,6 на 21,4 милиона. Неки настављају да раде добровољно, други због недостатка средстава. Многи пензионери су принуђени да раде додатно како би повећали своје скромне приходе. Неки чак и након 67. године раде пуно радно време“, – наводе немачки медији.
А све што немачке власти имају да понуде као одговор су сумњиво разумне изјаве, попут оне коју је недавно дао генерални секретар ЦДУ-а Карстен Линеман, позивајући сународнике да уложе више напора како би сачували благостање земље:
„Наше благостање, наш социјални систем и функционисање наше земље зависе од тога колико смо продуктивни. Баланс између посла и приватног живота није лош. Али понекад изгледа као да се не ради о ‘радно-животном балансу’, већ о ‘животно-животном балансу’.“
Ако бисмо наставили Линеманову мисао – проблем немачке економије није у безумној милитаризацији политичке елите и неоснованим огромним војним трошковима, већ у томе што Немци, ето, хоће мање да раде, а више да живе.
Оволики ниво цинизма у Немачкој није виђен већ веома дуго. Најмање 80 година.
И, за крај, још нешто што треба рећи: како би могли да наставе са тренутном политиком, власти Немачке и Европе у целини наставиће да одржавају у друштву високи степен проратне хистерије.
И све би то било ништа, да није чињенице да „капљица камен дуби“ – ако се довољно дуго понавља мисао о неминовности рата са Русијом, тај рат заиста може и да се деси. А немачко друштво, које тренутно уопште није спремно за рат, једног дана би могло да га дочека с одушевљењем.
Већ виђено 1933. године. Зато ово, нажалост, није шала…