- Историјско памћење не познаје државне границе, то је заједничко наслеђе и треба да буде доступно свима. Зато кроз научну сарадњу и размену докумената треба да осветљавамо нацистичке злочине и трагедију која је погодила свет пре осам деценија, каже за Спутњик директорка Националног центра за историјско памћење при председнику Русије Јелена Малишева.
АУТОР: Валентина Булатовић
У оквиру обележавања 80. годишњице завршетка Другог светског рата у Руском дому у Београду недавно је одржан међународни симпозијум „Памтимо – нема застарелости. Злочини нациста и геноцид над народима током Другог светског рата“.
Скуп је организовао Међународни истраживачки центар за Други светски рат из Марибора, а на њему су учествовали експерти, историчари и представници цивилног друштва из Србије, Казахстана, Белорусије, Русије и Словеније. Они су расправљали су о важности истраживања злочина нациста против цивилног становништва, као и о утицају који је ова трагична историја оставила на народе који су се борили против нацизма.
Истраживање геноцида као цивилизацијска обавеза
Једна од учесница скупа била је и директорка Националног центра за историјско памћење при председнику Русије Јелена Малишева, која је у разговору за Спутњик истакла да је неопходно да се нацистички злочини над цивилима и ратним заробљеницима не само детаљно истраже већ и да се трајно документују.
Истичући да је нацистички геноцид један од најстрашнијих злочина у историји човечанства, који је током Другог светског рата однео на десетине милиона живота, већином цивила, Малишева наглашава да је важно очувати живо сећање на ове трагедије како би се спречило да се понове у будућности.
„Говоримо о историји која није само историја једног народа. Ово је историја која обухвата све народе и све људе, јер нацизам није био локализован. То је била глобална опасност која је угрозила све, а данас је наша одговорност да сачувамо историјску истину“, каже Малишева, додајући да је изузетно важно то што се у многим земљама, као што су Русија и Србија, већ предузимају значајне активности у циљу очувања историјске истине.
Она је такође истакла да истраживачи у овим земљама већ годинама раде на сакупљању докумената и истраживачким радовима који се односе на нацистичке злочине, укључујући и меморијалне комплексе попут „Црвеног крста“ у Нишу или „Старог сајмишта“ у Београду, који чувају сећање на жртве геноцида.
Сарадња земаља и значај архивских докумената
Истраживање нацистичких злочина није ограничено на једну земљу или регион, каже Јелена Малишева, наглашавајући да је у том процесу веома важна међународна сарадња.
Поред већ постојећих меморијалних комплекса и истраживачких радова, велики посао обавља се и у Србији и Словенији, а сарадња архива у разним земљама, као што су Србија и Русија, такође је од кључног значаја.
Према речима Јелене Малишеве, архиви чувају огроман број докумената који помажу у расветљавању правог обима нацистичких злочина. Споразум потписан с Међународним истраживачким центром у Марибору представља први корак ка још чвршћој сарадњи која ће, како се очекује, допринети јединственом и свеобухватном разумевању ових трагичних догађаја.
„Историјско памћење не познаје границе. Оно је наше заједничко наслеђе које треба да буде доступно свима, а на нама је да, кроз научну сарадњу и размену докумената, осветлимо све аспекте тог трагичног периода“, истиче Јелена Малишева, додајући да је у овом тренутку важно не само истраживати већ и активно делити информације и документе како би се јавности пружила потпуна историјска слика.
Посебну пажњу привукло је откриће да је током Другог светског рата, у логору Штагал 18А у Словенији, погинуло више од 5.000 војника Црвене армије, што је још један пример често непознатих жртава које су прошле кроз ужасе нацистичких логора.
У Србији рад на истраживању совјетских жртава и даље се наставља, а Јелена Малишева указује на важност нових иницијатива као што је Национални центар за историјско памћење који је основан 2023. године у Русији. Ова институција већ организује историјска истраживања која су усмерена на заштиту историјске истине и очување сећања на геноцид.
Млади и будућност историјског памћења
Нове генерације, како примећује наша саговорница, одрастају у свету који је осам деценија далеко од трагичних догађаја и који је потпуно другачији од оног у ком се одвијао Други светски рат. Генерације које су одрасле у дигиталном добу имају другачији приступ историји, а историјски догађаји из прошлог века су им апстрактни и далеко од свакодневног живота.
Због тога је, како истиче Јелена Малишева, важно питање како младима пренети важност борбе против нацизма и значај победе над њим.
„Морамо да користимо нове форме комуникације, као што су филмови, изложбе, дигиталне платформе, и да младе људе научимо не само фактима, већ и вредностима које та историја представља“, закључује Јелена Малишева, наглашавајући да се тиме ствара основа за нови приступ историји, који ће осигурати да се ужаси прошлости не забораве и да будућност буде заснована на мирном и конструктивном дијалогу народа.
ИЗВОР: Спутњик