- У освит распада Југославије, шеф регионалног центра државне безбедности Драган Витомировић обзнанио је јавности случај од стране стотине Албанаца, лоцираних у Румунији у близини Кладова, исказане мржње према његовој земљи и Слободану Милошевићу.
- Пропаганда са циљем хомогенизована овдашњих потенцијала на дуге стазе уродила је катастрофом.
- Како то иначе бива у филмовима “Б“ продукције, након извесног времена ликвидирани су, нестали са лица земље под неразјашњеним околностима: новинар Драган Витомировић, председник румунске државе, ранији председник наше државе, па и Југославија.
АУТОР: Ранко Јаковљевић
Албанцима и Србима још увек предстоји налажење путева разумевања, за шта су примери антисрпске и антиалбанске пропаганде тешки попут политичке хипотеке мноштва у међувремену убијених припадника њихових народа. О Албанцима протераним 1989. из Румуније у Југославију, о Албанцима чији су лешеви покрањени далеко од косовске земље, у брдовитим пределима Кладова, о Србима изгнаним са породичних огњишта, није разложно говорити језиком игнорисања.
О доброј Југославији такође.
Пар фрагмената који су се испоставили сведочанством пропуштених прилика “овековечено“ је у пропагандним натписима у дневној штампи 1988-89.
Николаје Чаушеску
Трагом вести:
ЗАШТО ЈЕ ГРУПА АЛБАНАЦА СА КОСОВА ПРОТЕРАНА ИЗ РУМУНИЈЕ
Због тога што су непријатељство према Србији и Југославији, посебно према Слободану Милошевићу изражавали демонстрирајући на пијаци, извикивањем непријатељских парола, отимањем пасоша осталим Југословенима и премлаћивањем појединих Срба, из Турн Северина избачено је стотинак наших грађана албанске народности – који су се последњих десетак година тамо бавили „привременим шверцом“.
Државна граница није баријера која може спречити антијугословенска или антисрпска демонстрирања (и) „наших“ Албанаца на територијамадругих држава. Радници на привременом раду у иностранству албанске народности изражавали су, према извештајима, своја непријатељска опредељења демонстрацијама – увек у западним земљама. Недавно се, међутим, први пут чуло о сличним испадима у „Источној Европи“. На седници Међуопштинске конференције Савеза комуниста Зајечарског региона, која је за тему имала процену политичко-безбедносне ситуације, изнет је податак који је до тада јамачно (прилично је, наиме, стар) представљао некакву табу-тему и чуван као „конспиративан“. Председник Општинске конференције СК Кладова Вишеслав Живановић навео је податке о протеривању једне веће групе — стотину — Албанаца са Косова, из Румуније, преко граничног прелаза на Ђердапу, последњег дана марта и првог дана априла. Полиција из приграничног места Турн Северина „спаковала“ је ове „Албанце“ у два аутобуса и протерала у Југославију, баш у време усвајања амандмана на Устав СР Србије, због тога што су своје непријатељство према Србији и Југославији, посебно према Слободану Милошевићу, изражавали демонстрирајући на пијаци у Турн Северину, извикивањем непријатељских парола, отимањем пасоша осталим југословенским грађанима који су се ту нашли и премлаћивањем појединаца српске националности. Тако је на седници рекао Вишеслав Живановић. Пошли смо трагом ове информације. Званично, нисмо сазнали много. Незванично, чули смо „дугу“ причу. Последњих десетак година повећа група Албанаца са Косова „преселила се“ на „привремени шверцерски посао“ у СР Румунију. Неки су за свој привремени домицил одабрали веће градове у унутрашњости Румуније, а већи број њих, процењујући коњунктуру приграничног шверца наших и румунских грађана у малограничном промету, определила се да свој боравак у Румунији обезбеде у већим местима близу румунско-југословенске границе. Неки од њих су се привремено оженили, други су изнајмили станове богато плаћајући власницима, трећи су обезбеђивали боравак корупцијом и сарадњом са полицијским органима. На пијацама су имали своје тезге, где су Румунима продавали дефицитарну робу, „за скупе паре“, коју су претходно откупљивали од југословенских грађана који су тамо долазили „за ситне паре“. Тако зарађене румунске леје поново би продавали југословенским „туристима“за девизе или динаре, које су уносили у Југославију. Поред овога крали су робу од југословенских грађана, крали пасоше, организовали туче и „цинкарења“ код полицијских органа. Корупција царинскихи полицијских органа била је саставни део њиховог битисања у Румунији. Један од важнијих „пунктова” Албанаца у Румунији, све до марта месеца ове године, био је и Турн Северин. Велики пригранични град на Дунаву спојен је са Кладовом граничним прелазом преко ХЕ „Ђердап“. Због узајамне фреквенције наших и румунских грађана, посебно у малограничном промету, био је веома погодан „пункт“ ове групе албанских шверцера. О њиховој работи, они који су се за то званично интересовали, знали су и раније по нешто. Било је појединачних протеривања од стране румунских полицијских органа и одузимања пасоша од стране наших, како на граници, тако и на Косову. Леји су се могли набавити и на Косову, повољније него у Кладову.Али праве акције да се то спречи није било. Распродаван је углед Југославије. И то је трајало све до априла ове године. Онда се показало дато није била само безначајна шверцерска скупина. Демонстрирали су веома организовано,против Југославије и Србије. Румуни су их протерали, вероватно рачунајући да ће то Југославија схватити као гест добре воље, јер је у међувремену почео да се чује глас СР Србије око положаја српске националне мањине у Румунији. Албанцима је објашњено да је то захтев југословенске владе — ваљда да им се не би замерили. Да ли су Румуни тражили за узврат неку противуслугу од Југославије? „Нашим“ Албанцимакоји су протерани из Румуније узете су изјаве, можда понеком и пасош,и пуштени су кућама јер се на њих није протезала ни стварна и месна надлежност југословенског правосуђа пошто се радило о делу учињеном иностранству.
Драган ВИТОМИРОВИЋ
9.6.1989.
Вишеслав Живановић Драган Витомировић
А ШЕСТ МЕСЕЦИ РАНИЈЕ:
11.11.1988.
“НА ГРАНИЦИ ЦЕО НАРОД’’
Вишеслав Живановић, председник Општинског комитета СК Кладово каже да је народ овог краја навикао да живи са границом и на граници. Приликом прве Титове посете Кладову, грађани Текије су радио- везом Ђердапске речне управе упутили најдражем госту следећу поруку: „Друже Тито, ми ћемо бити твоји верни следбеници и саборци. Кад пролазиш овим границама наше земље, знај, поред твојих верних граничара, на граници стоји цео народ.
Ристо КОСТОВ