Непромишљена политика Европске уније прети будућим генерацијама Европљана социјалном експлозијом и губитком идентитета

  •  Сада ретко спомињана социолошка „формула спаса” за национални идентитет европских народа показује да ако страно становништво у аутохтоном етносу достигне два процента, његов утицај на етнос постаје неповратан

АУТОР: Елена ПУСТОВОЈТОВА

Шаролика афро-азијска миграција у Европу поставља себи циљ да се ухвати мостобрана на туђој обали. Све остале разлике, боје и нијансе миграционог проблема нису ништа друго до вербалне вежбе либералних политичара, које се користе да би извукли тренутну корист од ове инвазије великих размера.

Хајде да погледамо историју. Рашид ад-Дин, персијски државник, лекар и научник- енциклопедиста из друге половине 13. века, забележио је у својим хроникама да је до Џингис-канове смрти, број монголских трупа износио 129.000 коњаника, а освојили су Евроазију од Жутог мора до Дњепра, потчинили 33 милиона људи. Један Монгол је имао 255 покорених.

А сада да се заинтересујемо за статистику Европске комисије: према њеним подацима, само 2021. године у ЕУ је ушло 2,3 милиона имиграната из земаља које нису чланице ЕУ, што је скоро 18 одсто више у односу на 2020. Од тога, 1,4 милиона људи није седело мирно, већ је лутало по континенту у потрази за удобним стаништем. Од 446,7 милиона Европљана закључно са 1. јануаром прошле године, 23,8 милиона људи, или 5,3 одсто, нису били ни држављани ЕУ, односно били су илегални имигранти. Па, само 2021. године, државе ЕУ су 827.300 миграната учиниле легалним држављанима. Ако замислимо да ће сутра устати да се боре за нову џамију уместо старе цркве, онда ће на сваког мигранта само у последње две године бити мање од 20 Европљана.

Заправо, све можда неће доћи до оружја. Сада ретко спомињана социолошка „формула спаса” за национални идентитет европских народа показује да ако страно становништво у аутохтоном етносу достигне два процента, његов утицај на етнос постаје неповратан. На пример, у Луксембургу скоро половина становништва су странци, у Швајцарској – 29%, у Шведској – 19,84, Аустрији – 19,3, Немачкој – 18,4, Француској – 13, Италији – 10,56 …

Европа се не плаши да изгуби свој идентитет?

Брисел, наравно, не показује прстом на Тунис. Наиме, 3. јула (2023) у тучи афричких миграната и локалних Арапа у граду Сфакс погинуо Тунижанин, стотине миграната су насилно исељене у пустињске области дуж границе са Алжиром и Либијом и тамо препуштене својој судбини. За Европљане ово изгледа страшно. А да хорде миграната из субсахарске Африке делују организовано, како тврди туниски председник Каис Саид, „у завери да се промени демографски састав земље“, која је постала главна рута за мигранте који покушавају да дођу до Европе (само 130 километара морем до Лампедузе у Италији), изгледа страшно за туниске Арапе. У ЕУ се није чуо ни један глас подршке туниском председнику.

Званична публикација ЕУ Еuractiv преноси да је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, сазнавши за „ужасе протеривања миграната“, одмах отишла на другу страну Сардинског мореуза да заштити несрећне Африканце. Недељу дана касније, Европска унија и Тунис потписали су меморандум о разумевању о „стратешком и свеобухватном партнерству у области илегалне миграције, економског развоја и обновљиве енергије“. Договор укључује финансијску помоћ и, како је рекла Урсула фон дер Лајен, има за циљ „улагање у заједнички просперитет“. Она је Тунису понудила 105 милиона евра за подршку мерама за заустављање илегалних миграција и 150 милиона евра тренутне подршке, као и дугорочни зајам од око 900 милиона евра. Двоструки аршин, Брисел једном руком плаћа преусмеравање илегалних имиграната ван својих граница, а другом бенефиције да би са овом јефтином радном снагом подигао профит сопствених бизнисмена, решава неколико проблема у либералној Европи одједном.

У Немачкој ове године просечна месечна накнада за породицу од две одрасле особе и петоро деце која је добила азил у земљи износи 3.612 евра. За имигранте који трче ка овој „светлости“, таква накнада премашује сто, па чак и хиљаду пута износ који могу да зараде код куће. Овде вреди одбацити либералну љуску о „политичким избеглицама“ и „претњи одмаздом“. Очигледно је да за новцем јуре Турци, Курди, Сиријци, Авганистанци, Африканци свих раса. Без овог фактора, можда би својим радом учинили своје животе и живот своје земље ситим и удобним.

Да ли сте избеглица која не може да нађе посао? У Данској ћете седети беспослени са 1800 евра месечно. У Норвешкој ћете добити најмање 1502 евра. У Холандији накнада износи само 1300 евра.

По Средоземљу крхким чамцима плове становници земаља са потпуно другачијом културом. То нису само муслимани, већ и Африканци – људи са посебним менталитетом који се формирао на пресеку култура у сталној конфронтацији са њима. Али ова конфронтација се може манифестовати у другој генерацији „нових Европљана“, ментално остајући у загрљају сопствених верских идеја, традиција и навика. Међутим, сада се може горко плакати над трагичном судбином сваког од ових несрећних милиона да би се гарантовао њихов глас на изборима.

Ови гласови се могу зарадити на различите начине. Можете паметно да изговарате глупости, као што то чини Карола Рекет: „Можемо да превазиђемо тренутну еколошку кризу само ако створимо социјално праведно окружење – ово је анализа коју делим са Левом партијом“- из њеног говора у Берлину. Ова 35-годишња немачка зелена активисткиња стекла је луду славу међу италијанским морнарима 2019. године као капетан и симпатизер Sea Watch, невладине организације која спонзорише поморске спасилачке мисије на Медитерану. Затим је спасила илегалне имигранте и испоручила их Лампедузу, упркос забрани италијанских власти, затим је ухапшена, па ослобођена. Прошлог понедељка, немирна морнарка је номинована за једног од два водећа кандидата немачке левице на изборима за ЕУ ​​следеће године. Нема сумње да ће сви немачки имигранти гласати за њу.

Или можете стећи политичке поене, као што је Урсула урадила у Тунису у друштву са италијанским премијером Ђорђом Мелонијем и њеним холандским колегом Марком Рутеом. Они су „врло напорно радили на брзом развоју робусног пакета услуга који представља улагање у наш заједнички просперитет, стабилност и будуће генерације“.

„Цвеће“ ове демагогије брзо ће летети унаоколо када таласи миграната обезвреде радну снагу у Европи. Урсулин дугорочни зајам зависи од ММФ-а, који тек треба да одобри зајам од две милијарде долара Тунису због неслагања са председником Саидом. Он је више пута одбацио захтеве ММФ-а да се укину владине субвенције за основна добра и услуге, наиме нафту и струју, и да се приватизује 100 државних фирми.

Шта се променило у односима између либералног Запада и „ауторитарног не-Запада“ откако је Међународна организација за миграције (МОМ) забележила 441 смртни случај миграната у првом кварталу ове године на најсмртоноснијој мигрантској рути на свету кроз Медитеран? Ништа.

Европа наставља да прихвата будуће „Хуне 19. века“.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2023/07/25/zachem-evrope-gunny-xxi-veka.html

One thought on “ЗАШТО СУ ЕВРОПИ ПОТРЕБНИ ХУНИ 21. ВЕКА?”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *