У Пентагону су му већ запретили тужном судбином председника Венецуеле
- Сукоб Ватикана и Вашингтона може се посматрати и као одраз све већег раскола између САД и Европе. Опозиција Трамповој политици расте, а Ватикан, као утицајна структура, учествује у тим процесима.
- Овај конфликт може имати озбиљне политичке последице за Белу кућу.
- На предстојећим изборима део католичког бирачког тела у САД могао би да следи став папе, што би могло нанети штету Републиканској странци.
АУТОР: Владимир Малишев
Године 2017. познати филмски редитељ Паоло Сорентино снимио је сатиричну серију под називом „Млади папа“, а затим и њен наставак – „Нови папа“. Главни јунак тих серија био је амерички кардинал који је изабран за поглавара Католичке цркве као компромисна фигура у резултату интрига супарничких кланова. Међутим, нашавши се на папском престолу, јунак серије неочекивано се показао као независан и чврст руководилац који је намеравао да промени курс Ватикана.
Ко би могао помислити да ће се осам година касније овај измишљени сценарио у некој форми поновити у стварности? Године 2025, после смрти папе Фрање, за новог папу римског заиста је први пут изабран амерички кардинал Роберт Френсис Превост, који до тада није био посебно упадљив. Узевши име Лав XIV, и он се на папском престолу понашао неуобичајено. Почео је оштро да критикује актуелну политику САД, а конкретно – самог америчког председника Доналда Трампа.
Тако је, говорећи на прошлу Цветну недељу на Тргу Светог Петра у Риму, понтифик изјавио да Бог игнорише молитве лидера који започињу ратове и „окрваве руке“, чиме је очигледно укорио администрацију Доналда Трампа. Он је сукоб између Ирана, Израела и САД назвао „ужасним“ и нагласио да се Исус не сме користити као оправдање за рат.
„То је наш Бог: Исус, цар мира, који одбацује рат и кога нико не може користити за оправдање рата“, рекао је десетинама хиљада верника. „Он не слуша молитве оних који започињу ратове, већ их одбацује.“ Цитирајући Библију, додао је: „Колико год се молио, нећу те чути: руке су ти окрвављене.“
У проповеди поводом католичког Васкрса понтифик је такође изјавио: „Нека они који имају оружје положе га. Нека они који могу започети рат изаберу мир, не наметнут силом, већ рођен у дијалогу.“ Ове речи су такође протумачене као јасан позив администрацији САД која је напала Иран.
Овакве оштре изјаве папе у односу на САД почеле су још 9. јануара, када се обратио дипломатском корпусу у Ватикану у традиционалном говору о стању у свету, изразивши дубоку забринутост због дешавања у међународној политици. Између осталог, рекао је: „Дипломатију која подстиче дијалог и тежи постизању консензуса између свих страна потискује дипломатија заснована на сили. Рат поново постаје модеран и расте ратни жар. Мир се више не посматра као дар и као пожељно добро само по себи, већ се све чешће постиже силом – као средство за наметање сопствене доминације.“
У Вашингтону је наговештај одмах схваћен. Неколико дана касније, како је пренео часопис New Republic, Пентагон је позвао тадашњег представника Католичке цркве у САД Кристофа Пјера, кога је укорио заменик Пита Хегсета, Елбриџ Колби. Званичници Ватикана, који су говорили под условом анонимности, описали су сусрет као непријатно предавање и упозорење.
Колби је изјавио да Сједињене Америчке Државе поседују огромну војну моћ „која им омогућава да у свету раде шта желе“, захтевајући од Ватикана да „стане на њихову страну“. Још један неименовани представник Пентагона подсетио је кардинала Пјера на „Авињонско ропство папа“ – историјски период од 1309. до 1377. године, када су папе биле под фактичком контролом француског краља. Такав притисак може се сматрати без преседана, јер ниједан световни владар од тада није претио папи сличним сценаријем.
САД су, у суштини, прикривено наговестиле поглавару Римокатоличке цркве судбину непожељног председника Венецуеле Николаса Мадура, кога су, како се тврди, отели амерички војници.
Представници Трампа су такође подсетили да је Лав XIV Американац – први грађанин САД који је заузео Свету столицу – очигледно покушавајући да апелују на његов патриотизам. Међутим, познато је да је Роберт Френсис Превост, рођен у Чикагу, од почетка био у затегнутим односима са трампистима, који су радије видели на челу Ватикана конзервативније прелате, попут ултрадесног кардинала Рејмонда Берка.
Ипак, овакво понашање Лава XIV није било потпуно неочекивано. Рођен је у породици француско-италијанско-шпанских корена – мајка му се девојачки презивала Мартинес – па му је идеја „Make America Great Again“ потпуно страна. Од почетка свог понтификата осуђивао је антиимиграциону политику Трампа, која посебно погађа католике из Латинске Америке.
Ватикан је такође одбио да учествује у „Савету мира“ који је прогласио Трамп. Бела кућа је позвала папу у посету поводом 250-годишњице САД, али је Лав XIV демонстративно одбио. Кардинали у Америци нису продужили споразуме са владом САД о сарадњи у миграционој политици. Посматрачи су приметили да је папа у почетку био спреман за сарадњу са католицима у Трамповом тиму, али да од тога више нема ништа. Подршка Трампу међу америчким католицима значајно је опала.
Ипак, овако оштра критика америчке политике од стране поглавара Католичке цркве била је неочекивана у односу на раније традиције. Ватикан је раније, директно или индиректно, подржавао САД. Финансијама Свете столице дуго је управљао амерички кардинал Пол Марцинкус, на челу ватиканске банке „Институт за религијска дела“. Другим речима, ко плаћа, тај наручује музику.
А они који нису хтели да играју по тој музици или су лоше обављали своју улогу, често су завршавали трагично. Тако је италијански кардинал Албино Лучани, који је постао папа Јован Павле I и покушао да реформише курију, умро после само 33 дана на престолу. Званично – од срчаног удара, али су постојале сумње у тровање.
Под чудним околностима умро је и митрополит Никодим, представник РПЦ, током посете Ватикану. Још трагичније је завршио банкар Роберто Калви, повезан са ватиканском банком, који је пронађен обешен у Лондону.
У Италији је откривено да је тајна масонска ложа П-2 деловала као група завереника који су припремали државни удар. Скандал је довео до пада владе 1981. године.
Док су папе држале проповеди на Тргу Светог Петра, у позадини су, како се тврди, конце вукли Американци. То је било посебно уочљиво током понтификата Јована Павла II, када је Ватикан играо важну улогу у антисовјетској политици и паду социјализма у Источној Европи.
Ватикан има више од милијарду католика и широку дипломатску мрежу. Иако је најмања држава на свету и нема војску, има значајан утицај у међународној политици.
Ипак, у време Лава XIV појавиле су се промене и у финансијском управљању: на чело надзорног одбора Института за религијска дела постављен је Луксембуржанин Франсоа Поли.
Сукоб Ватикана и Вашингтона може се посматрати и као одраз све већег раскола између САД и Европе. Опозиција Трамповој политици расте, а Ватикан, као утицајна структура, учествује у тим процесима.
Овај конфликт може имати озбиљне политичке последице за Белу кућу. На предстојећим изборима део католичког бирачког тела у САД могао би да следи став папе, што би могло нанети штету Републиканској странци.
- S. Чини се да је Трамп изгубио стрпљење. Разјарен критикама папе, написао је на мрежи Truth Social да му такав понтифик није потребан.
„Не желим папу који мисли да је нормално да Иран има нуклеарно оружје. Не желим папу који мисли да је ужасно што је Америка напала Венецуелу… И не желим папу који критикује председника Сједињених Држава“, изјавио је.
Такође је навео да папе „Лава не би било у Ватикану“ да он није у Белој кући, што објашњава његову реакцију.
Трамп је чак објавио слику генерисану вештачком интелигенцијом на којој је приказан као фигура налик Исусу Христу.
Црква му је одмах одговорила. Архиепископ Оклахома Ситија Пол С. Кокли изјавио је да је дубоко разочаран таквим речима и нагласио да папа није политичар већ духовни вођа.
Експерт Масимо Фаџоли је у изјави за Reuters упоредио Трампове коментаре са покушајима притиска на папу током Другог светског рата, додајући да „чак ни Хитлер ни Мусолини нису тако јавно нападали папу“.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/04/14/pochemu-papa-lev-xiy-stal-neugoden-ssha.html