Запад врши притисак на Србију да призна Косово, а најважније му је да Србија прекине сарадњу са Русијом, па ће ићи на стварање тзв. Велике Албаније. Запад врши притисак на Додика да пристане на „функционалну“ БиХ, а најважније му је да он прекине везе са Русијом па ће ићи на стварање тзв. Велике Хрватске.

Обећање Запада да ће Србија по убрзаном поступку ући у ЕУ, само да уведе тоталне санкције Русији, јесте обећање лудом радовање.

Задњих мјесеци интензивиран је притисак, што јавни што тајни, на српске политичаре:  предсједника Александра Вучића, српског члана у Предсједништву БиХ Милорада Додика, Ивицу Дачића и Александра Вулина. Медијски удар највећи је на Додика, од јучерашњег текста на порталу Ал Џазире „Хоће ли Вучић пустити Додика низ воду?“,  преко тога да ће га ЕУФОР киднаповати, да ће му њемачки туриста у БиХ забранити политички рад, до тога да ће против њега Тужилаштво БиХ подигнути кривичну пријаву а неки судија је прихватити што би Изборна комисија БиХ искористила и забранила му учешће на изборима у октобру о.г.

Притисци на Вучића су друге природе. Признање Косова као независне државе, у одређеним околностима, „пустити низ воду “ Додика, увести санкције Р. Српској, диверзификовати енергетске изворе у Србији, подржати централизацију БиХ, односно развлашћивање Р. Српске, „ослободити медије“.

Што се тиче Дачића и Вулина, притисци су више тајне природе али и јавне. Неће бити дио власти, ако се то може сматрати врстом притиска.

Финта је у томе што се преко свих тих притисака пажња, па и одбрана српских интереса одвлачи на другу страну, како би се лакше постигао „гол“ који све рјешава – Срби да пресијеку везу која живот значи, да одбаце Русију. Та веза је исплетена од братских, духовних, политичких, а у будућности све више и економских интереса Срба и Руса.

Очигледно да је Запад свјестан и мистичне везе између Срба и Руса и мисли, ако им пође за руком  да прекине ту везу живота,  онда ће све друго лакше урадити.  Децентрализовати Србију, централизовати БиХ, убацити их у НАТО, да појачају „тим“ који ће се борити против Русије, не толико због снаге и појачања, колико да не постоји добар примјер за друге… па и оне који су већ потчињени, насилно мијењати српски идентитет, законима наметати ненормалности.

Знају западњаци, да Вучић и када би подлегао притисцима, без обзира на његову велику политичку снагу и легитимитет, не би био у стању, да прекине ту везу и да уведе санкције Русији. За такво злодјело потребна му је подршка споменутих Додика, Дачића и Вулина, и зато их Запад напада како би пристали да нанесу штету свом народу. У противном, ако би не дај Боже, Вучића приморали да у ту „авантуру“ крене без подршке споменуте тројице политичара, исти би могли уз остале родољубе и народ у року од десетак дана да приморају предсједника Вучића да поднесе оставку, односно да прво распусти Народну скупштину Србије, те да се иде на ванредне изборе.

Уколико неко мисли да је за Србе награда улазак у ЕУ, грдно се вара, јер она у вриједносном смислу већ сутра неће бити као што је била, а за релативно кратко вријеме је суштински неће ни бити. Плашити Србију да ће морати вратити новац који је добила из предприступних фондова ЕУ, нема смисла јер у тој варијанти Србија има пуно право да јој се надокнади штета која је произашла из укидања царина на производе увезене из Европске Уније, јер те двије ствари су међусобно повезане. Треба нагласити да је сав новац који је Србија добила од ЕУ миноран у односу на изазвану штету. И та штета не исказује се само у новцу који би добила од царине на огромну количину увезене робе из ЕУ којој смо своје тржиште, преваром, дали „на изволите“, већ и због скоро уништене домаће производње, сточног фонда, аутохтоних сјемена и другог блага.

Србија, Српска и њихови политичари требају мудро и храбро издржати суштинске притиске, јер за Србе и Русе долази златно доба.

Предсједник СНП – Избор је наш,

Дане Чанковић    

2 thoughts on “Западна финта против Срба”
  1. Da dolazi zlatno doba , to su puste zelje? Nema id zlatnog doba nista, ali da treba drzati konce strateske politike u okviru svojih migucnosti , to se istina. Rusiji ne okretati ledja a sa zemljama EU odrzavati bilateralne odnose sa trendom progresije. O toj politickoj EU je za nas suvisno razmisljati. Neka nam je srecno i u izboru politickih vodja od kojih sve zavisi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.