• У позадини пројекта Светског економског форума о оснивању центара за четврту индустријску револуцију, какав ће од 1. марта бити и у Београду, апсолутно стоје геополитички процеси и онај ко овлада новим технологијама, одредиће будућност 21. века, сматра др Милош Јовановић.
АУТОР: Мира Канкараш Тркља
Он за Спутњик каже да ће доступне базе података људима који управљају технолошким системима омогућити да предвиде нечије потезе са апсолутном прецизношћу, што ће поред неких добрих страна имати лоше последице.
Основно питање је чији ће бити подаци којима располажу ти центри Светског економског форума и ко ће моћи да их обрађује, што оставља забрињавајућу могућност контроле података и управљања глобалним процесима из једног центра.
По оцени Јовановића, посреди је незаустављив процес који неће утицати само на економске, него и на политичке, друштвене токове, поготово што је овакве технолошке оквире врло тешко правно формулисати.

Четврта индустријска револуција

У седишту Светског економског форума у Женеви управо је потписан Споразум о успостављању Центра за четврту индустријску револуцију (4ИР) у Србији, 16. такав у свету и после Норвешке и Русије трећи у Европи. Према речима премијерке Ане Брнабић, центар ће почети да ради 1. марта у оквиру владине Канцеларије за ИТ и електронску управу, а сарађиваће са научним институтима, државним установама и приватним сектором. Биће фокусиран на област развоја вештачке интелигенције, биомедицине и биотехнологије, на начине на које дигитализација може да подигне продуктивност предузећа и читаве економије.
На сваких месец дана Центри ће имати заједнички састанак, на којем ће износити шта сваки од њих ради, будући да сваки има различит фокус.
Председник Светског економског форума Борге Бренде сматра да ће центар у Београду играти важну улогу у трансформацији економије и биће, пре свега, усмерен на вештачку интелигенцију и дигитализацију.

Шта све мењају технологије будућности

Председник „Опен линк групе“, Јовановић који је докторирао на новим технологијама и посебно се бави клаудом и вештачком интелигенцијом, сматра да је примена вештачке интелигенције, биомедицинског оквира и напредне роботике идеална подлога да се драстично промене економски односи. Али не само економски.
Четврта индустријска револуција, најједноставније речено, подразумева да технологију ставимо у први план и то је циљ којим се руководи екипа око Давоса, јер на тај начин најлакше можете да промените друштвене оквире који су успостављени. Видели смо колико је за претходних 20, а посебно за последњих пет година сама технологија допринела да се друштвени односи промене“, каже наш саговорник.
Поента је, каже, да различите базе података, системи који су већ успостављени, буду повезани и да постоји комуникација између тих података, да у сваком виду коришћења све буде доступно. Он, међутим, истиче да то у практичном смислу није баш тако једноставно спровести.
„Да ли ће то прихватити друге земље, пошто је ово доминантно на западу, да ли ће бити примењиво и у Кини, Русији, Индији, на свим тим тржиштима са преко пет милијарди људи? Нисам уверен, мислим да они имају своје правце развоја, али да ће долазити до неких корелација, то је сигурно“, каже Јовановић.

Пример Фејсбука

Он подсећа на најсвежији пример Фејсбука“, односно „Мете“, пошто регулатори Европске уније не желе да се подаци које „Фејсбук“ и „Инстаграм“ прикупљају од корисника из Европе пребацују и складиште на сервере у САД, на чему инсистира амерички технолошки див, коме су у ЕУ почели да прете и забраном рада.
„Мислим да је крајњи циљ на глобалном нивоу у земљама које су део те групације Светског економског форума да они користе те центре за уједначавање свих праваца и бољу координацију. Говорите о милионима и милијардама људи који су повезани путем мобилних уређаја, путем техничких уређаја који имају снагу и ресурсе за смештање података, који у крајњем треба да омогуће један нови правац у смислу координације свих тих процеса које треба спровести употребом вештачке интелигенције, роботике“, уверен је он.

Ко ће владати

Каже да је пре неколико месеци имао прилику да разговара са председником Руске академије наука у Владивостоку, када су се дотакли теме вештачке интелигенције и квантне технологије, која може дати највећи допринос развоју заштите комуникације. Овладавање вештачком интелигенцијом, нанотехнологијама и квантним технологијама је кључно и по његовој оцени, ко њима овлада, владаће будућношћу.
„Ви у готово свим компанијама имате ИТ одељења и она која се баве анализом података и ако имате потребу, а то се кроз овакве системе постиже, једноставно вршите константан мониторинг и знате све шта се дешава, ту се стално генерише енормна количина података“, истиче он.
Оно што наш саговорник сматра највећим изазовом је правна регулатива свега тога, јер је врло тешко овакве технолошке оквире правно регулисати.

Чији су подаци у центрима

„У политичком смислу, недостатак регулативе стандарда, контроле целог једног процеса који је енормно брз, то је страшан проблем. И практично долазимо до правца који води трансформацији држава. А у тим центрима чији ће бити подаци? Русија има закон који каже да сви подаци о руским држављанима морају да се чувају на територији Руске Федерације. Америка има сличан закон. Они су изблокирали сервисе где долази до размене података“, истиче Јовановић.

Тема је, додаје он, изузетно сложена и поставља се питање чији су подаци и ко сме те податке да обрађује.
Ни Светски економски форум, на чијем сајту је иначе штуро представљен пројекат оснивања центара 4ИР, није пропустио да укаже и на мане.
Ако није усмерена са сврхом, 4ИР има потенцијал да погорша неједнакост и зато морају да буду предузети проактивни кораци како би било осигурано да усвајање технологије не повећава злоупотребу моћи, пристрасност, неједнакост у богатству, искљученост и губитак средстава за живот, навео је Форум.
Треба, дакле, омогућити оно што крупни капитал оличен у Светском економском форуму није могао, или није хтео до сада да уради, упркос редовним годишњим окупљањима у швајцарском Давосу. У години пре пандемије ковида количина новца коју је поседовало 26 најбогатијих људи на свету, била је равна суми коју је делила сиромашна половина човечанства, односно 3,8 милијарди људи. Пандемија је ствари додатно погоршала.

Ко контролише

На питање колико смо још далеко од тога да те нове технологије буду преовлађујуће, Јовановић каже да у земљама где нема потпуног разумевања тих процеса, а поготово када нема техничких механизама, тешко је да ће оне имати контролу над тим процесом. Мислим да ће то ипак ићи са једног глобалног места, у смислу успостављања онога шта су правци, шта треба да се имплементира, јасан је наш саговорник.
С друге стране, најразвијеније земље су се већ определиле према том питању и то доношењем своје стратегије, каже он. Енглеска која је, како напомиње, далеко одмакла, направила је документ који се зове регулација 4ИР, где су они прецизно навели како да задрже компетитивност своје економије, како да задрже правац развоја своје економије и проценили су утицаје социјалне компоненте.
Јужноафричка Република је исто урадила, у Немачкој се водила велика дискусија о томе.
Зато Јовановић сматра да свака држава треба прво да донесе своју стратегију којом ће регулисати оквир 4ИР, па тек онда посебне стратегије развоја, на пример, вештачке интелигенције, ако по инструкцијама Светског економског форума иде у тај правац развоја.
На питање шта је Београд препоручило за 16. центар 4ИР, он каже то што Србија има централну позицију у региону Југоисточне Европе, највећа смо држава и зато природан сарадник за све планове које има Светски економски форум и једини имамо и људе и научну базу која то може да изнесе.
Саговорник Спутњика на крају закључује да четврта индустријска револуција подразумева постављање технологије у први план и комплетно редефинисање друштвеног, политичког и организационог оквира економије, односно државе. Свидело се то некоме, или не, то је, без дилеме, правац развоја света, каже Јовановић.
ИЗВОР: https://rs.sputniknews.com/20220208/sta-stoji-iza-centra-za-cetvrtu-industrijsku-revoluciju-u-srbiji–1134131213.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.