• Нажалост, тако древна и за православље значајна катедра, временом се претворила у оруђе сила које теже да униште васељенско Православље.

Оно што се дешавало у Украјини и што се сада дешава на Балтику није унутарцрквено питање. То је елемент борбе против Руске православне цркве, елемент борбе против Русије.

Зашто се константинопољски патријарх Вартоломеј понаша тако дрско?

Горко је говорити о Константинопољу у контексту његових данашњих поступака – гажењу канонског поретка и формирању паралелних структура. Ми смо историјски дужни константинопољском престолу за формирање наше литургијске традиције, монашке традиције. Константинопољски патријарси су били таква светила као што су Григорије Богослов и патријарх Фотије.

Негде почетком XX века Константинопољ се нашао у тешкој ситуацији и, у суштини, изгубио паству. Као резултат руско-турских и грчко-турских ратова, балканске земље – Румунија, Бугарска, Грчка – прогласиле су своје аутокефалије. Након Првог светског рата дошло је до размене становништва између Турске и Грчке. Фактички, патријаршија је остала без пастве.

Константинопољ је покушао да на оригиналан начин спаси ситуацију. После Првог светског рата најутицајнија земља била је Велика Британија, и Константинопољ се потрудио да осигура подршку Лондона, у нади да ће Енглези утицати на турску владу.

Као резултат тога, константинопољски патријарх Мелетије Метаксакис признао је англиканску јерархију. Тада је Константинопољска патријаршија прешла и на такозвани новојулијански календар. Константинопољ слави Божић са католицима.

Енглези нису нарочито помогли, али су ипак убедили Турску да не протерује Константинопољску патријаршију из Истанбула.

У Лозанском мировном уговору из 1923. године између земаља Антанте и Турске записано је да је константинопољски патријарх поглавар православне заједнице Турске. Зато он никако није васељенски патријарх. Његов статус је, према међународном праву, поглавар православне заједнице Турске.

Али тада је уследила Руска револуција 1917. године и почели су прогони Цркве. Сходно томе, Руској православној цркви није било до тога да брани своју канонску територију. Тим пре што је Русија изгубила низ територија – Финску, Балтик, Пољску. Константинопољска патријаршија је искористила прилику и створила своје структуре. Заузела је парохије у Финској, створила Естонску апостолску православну цркву. Фактички је извршила инвазију на територију Руске православне цркве. У то време Константинопољ је искористио тежак положај РПЦ како би увећао своју паству.

После Другог светског рата Константинопољ је добио моћног покровитеља у виду САД. Американци су били заинтересовани да обуздају јачање СССР-а.

Јосиф Стаљин је заиста имао пројекат давања Руској патријаршији статуса васељенске. На крају, преко грчке дијаспоре, САД су успеле да смене константинопољског патријарха Максима V и да на његово место поставе свог човека – Атинагору, коме је председник Труман уступио свој авион.

Као резултат тога, Атинагора је једном у разговору са америчким генералним конзулом у Турској рекао да као свој задатак види потпуну афирмацију интереса САД у свету. Од тада је Константинопољска патријаршија постала оруђе у рукама Вашингтона. Оруђе које Стејт департмент користи за одлуке и потезе који су му потребни у православном свету.
Оно што сада ради константинопољски патријарх Вартоломеј јесте и раскол и јерес. Формирање паралелних структура забрањено је црквеним канонским правом. Али не мислим да он има велики избор. Он је толико упрљан сарадњом са обавештајним службама САД и Велике Британије да нема куда да одступи.

Нажалост, тако древна и за православље значајна катедра, временом се претворила у оруђе сила које теже да униште васељенско Православље.

 

Руслан Калинчук, историчар

Извор: osnmedia.ru

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *