ФОТО: Маја Санду, председница Молдавије, али и издајник своје државе
- Више од 30 година у Молдавији траје процес уништавања молдавског идентитета и државности.
- У данашњој Молдавији пасош суседне државе имају председница Маја Санду, премијерка Наталија Гаврилица, председник парламента Игор Гросу, председница Уставног суда Домника Маноле и низ других министара и посланика.
- Од ступања на дужност, Санду је променила званичну ознаку државног језика на сајту Председништва из молдавског у румунски.
- У школама и универзитетима се предаје предмет „Историја Румуна“, румунски језик.
- Сваке године 5.000-7.000 младих Молдаваца оде да студира на лицејима, колеџима и универзитетима, где их углавном „преправљају” у Румуне. Овако је одрасла читава генерација.
- Ако се процес романизације настави истим темпом, онда до краја текуће деценије Молдавија као држава ризикује да престане да постоји на природан начин
Јединица молдавске војске је 1. децембра учествовала на војној паради у Букурешту. Прославе су посвећене националном дану Румуније, који се назива и „Дан Великог уједињења“.
У МОЛДАВИЈИ НА ВЛАСТИ… ГРАЂАНИ РУМУНИЈЕ!
У данашњој Молдавији пасош суседне државе имају председница Маја Санду, премијерка Наталија Гаврилица, председник парламента Игор Гросу, председница Уставног суда Домника Маноле и низ других министара и посланика. Од ступања на дужност, Санду је променилао званичну ознаку државног језика на сајту Председништва из молдавског у румунски. Поглавар Бесарабске митрополије Румунске православне цркве уручио јој је 17. новембра орден Гурија Гросу, назван по активном поборнику уједињења Бесарабије и Румуније, митрополиту Гурију (1877–1943). Шта у овој ситуацији угрожава суверенитет Молдавије и да ли је ризик апсорпције републике од стране суседне државе стваран, објашњава Борис Шаповалов, политиколог, члан Савета за цивилно друштво при председнику Молдавије (2017-2020).
Борис Шаповалов
– Борис Андрејевич, садашња молдавска елита, за разлику од молдавског народа, је прорумунска и активно подржава идеју уједињења Молдавије и Румуније. У Букурешту не крију намеру да припоје територију суседне државе. Какве ризике ово ствара?
– Главни ризик је губитак повезаности државе са молдавским народом. Након 1812. године, када је Бесарабија (источни део Молдавске кнежевине) припојена Русији, на овој територији је сачувана изворна молдавска култура и идентитет Молдаваца као народа. После 1859. године, када се западни део Молдавске кнежевине ујединио са Влашком, а касније је овде створена и Румунска краљевина, Молдавци као народ изгубили су свој национални идентитет.
Румуни верују да молдавски језик и народ не постоје. Дакле, уједињење са Румунијом значи нестанак (етноцид) молдавског народа као таквог.
– Могу ли власти у земљи донети такву одлуку не водећи рачуна о вољи грађана?
– Нажалост, то се већ догодило у историји молдавског народа. У марту 1918. Сфатул Тарии (Молдавски парламент, Савет земље/Територије – прим. аут.) Молдавске Демократске Републике, без референдума, а под нишанима румунских војника, гласао је за прикључење Румунији. У ствари, он је био округли сто од 26 јавних удружења и партија и није изабран на републичким изборима, а онда је донео одлуку против воље молдавског народа. Слична ситуација би се могла догодити и данас.
У складу са ванредним стањем, молдавски парламент, у којем проевропска партија „ПАС – Акција и солидарност“ има 63 мандата, може да гласа за „привремено распоређивање румунских трупа како би се обезбедио ред и заштита од претње инвазије од стране руских трупа“, што ће и бити учињено. Народ неће ни да питају. А САД и ЕУ се неће посебно противити таквом развоју догађаја.
– Према попису становништва у Молдавији, 75 одсто становништва себе сматра Молдавцима, а само 7 одсто – Румунима. 54% је назвало молдавски својим матерњим језиком, а само 24% румунским. Колико је под таквим условима адекватно покретати питање прикључења Молдавије Румунији?
– Сви ови анкетни подаци су релативни. Око милион грађана Молдавије већ има друго држављанство – румунско. Око 250.000 грађана Молдавије има руско држављанство. Више од 30 година у Молдавији траје процес уништавања молдавског идентитета и државности. У школама и универзитетима се предаје предмет „Историја Румуна“, румунски језик. Сваке године 5.000-7.000 младих Молдаваца оде да студира на лицејима, колеџима и универзитетима, где их углавном „преправљају” у Румуне. Овако је одрасла читава генерација. Ако се процес романизације настави истим темпом, онда до краја текуће деценије Молдавија као држава ризикује да престане да постоји на природан начин.
– Само молдавски државници, који су данас у опозицији са владајућим проевропским/прорумунским режимом Маје Санду, могу да спасу молдавску државу. Готово сви посланици молдавског парламента, чланови Уставног суда, министри у влади имају друго држављанство – румунско. Већ данас Молдавијом де факто владају грађани Румуније. То су реалности.
– Шта може да спречи такав исход?
– Само молдавски државници, који су данас опозиција владајућим проевропским/прорумунским режимом Маје Санду, могу да спасу молдавску државу. Готово сви посланици молдавског парламента, чланови Уставног суда, министри у влади имају друго држављанство – румунско. Већ данас Молдавијом де факто владају грађани Румуније. То су реалности.
С руског превео Зоран Милошевић
https://news-front.info/2022/11/30/rumynizacija-podtalkivaet-moldaviju-k-potere-gosudarstvennosti/