Шведска и Финска понудиле да плате за улазак у алијансу изручењем курдских емиграната Турској

 АУТОР: Јуриј БОРИСОВ

Од 29. маја изгледи за улазак Финске и Шведске у НАТО постају магловити. Ово директно следи из изјаве портпарола турског председника Ибрахима Калина: „…навели смо да су аргументи изнети на различитим местима и у различитим контекстима да је PYD-YPG (курдске борбене јединице) – курд. Partiya Yekîtiya Demokrat организација другачија од РПК (Радничка партија Курдистана)… немају за нас никакву моћ. Зато што је ПИД-ИПГ подружница РПК у Сирији. За сада се европско структурирање обично врши преко овог ПИД-ИПГ. У Европи постоји много фондација, удружења, организација и сличних медијских структура и ми смо рекли да против њих треба предузети конкретне, јасне и задовољавајуће кораке, али смо им рекли и да то не треба да буде само декларација намера… После тога ће се, наравно, наставити преговори, консултације и преговори [о уласку Шведске и Финске у НАТО]. Међутим, где, када, како и на ком нивоу ће се одржати следећи састанак делимично зависи од тога шта ће нам одговорити шведска и финска делегација.

Тиме је Турска подвукла црту испод прве фазе преговора Анкаре, Хелсинкија и Стокхолма о условима за улазак две нордијске земље у војни блок НАТО.

Сада се позиција Финске и Шведске у односу на турске захтеве, који се своде на готово потпуно уклањање курдског елемента из живота две скандинавске земље, креће од категоричког одбијања да се узме у обзир позиција Турака (Шведска ) на покушаје да се почне причати о овој теми и остави све како јесте (Финска).

Шведска министарка спољних послова Ан Линде је 25. маја демантовала наводе шведских политичара о везама са Радничком партијом Курдистана (РПК): „Нетачне информације да шведски политичари у демократским скупштинама представљају терористичку организацију РПК. То су озбиљне оптужбе које немају чињенично утемељење.” А Пека Хаависто, фински министар спољних послова, рекао је 27. маја: „Турска је изразила забринутост поводом питања РПК и тероризма. РПК је забрањена организација у Финској, имамо спискове терористичких организација ЕУ. Ово је одговор који смо дали Турској.”

Међутим, то очигледно нису одговори који могу да одговарају турској страни. Штавише, део курдских организација, које се у Турској сматрају терористичким, не сматрају се таквима у Финској и Шведској. Конкретно, реч је о „Гуленовом покрету“ (FETÖ), турском политичару у егзилу, који се у Турској сматра једним од иницијатора покушаја државног удара 2016. године. Ево шта Иунус Емре Канат пише о турском ставу у Известијама: „… 2017. године, кршећи међународно право и билатералне споразуме између земаља, шест чланова ФЕТО-а (признатих као терористичких и забрањених у Турској, Пакистану и непризнатој Републици Северног Кипра.- „Известиа“) и шест чланова терористичке организације РПК побегли су из Турске у Финску. Слично, 21 терориста је побегао у Шведску, од којих 10 чланова ФЕТО и 11 чланова РПК. Турско министарство правде затражило је од обе земље изручење ових држављана, али Шведска и Финска у протеклих пет година нису позитивно одговориле на захтев.

Таква непопустљивост Швеђана и Финаца има сасвим очигледно објашњење. Курдске заједнице у обе земље имају озбиљну друштвено-политичку тежину: „Курдска дијаспора је добро интегрисана у локалну заједницу. Курди имају утицај у културној, економској и политичкој сфери. На последњим изборима у Шведској 2018. у парламент је ушло пет курдских политичара. Ова дијаспора је најактивнија у заштити права курдског становништва на Блиском истоку… Више од 100.000 Курда живи у Шведској и Финској, а оптужени од Анкаре су држављани ових земаља.“

Покушај шведских и финских власти да испоштују услове Турске преоптерећен је озбиљном унутрашњом политичком дестабилизацијом за две скандинавске земље, уз ризик да уздрмају темеље демократског поретка на који су толико поносни.

Финцима и Швеђанима ће, међутим, бити веома тешко да бране интегритет своје демократије. Зато што се интереси и циљеви војно-политичког монструма (НАТО), са којим су одлучили да повежу своју судбину, веома разликују од идеја Финаца и Швеђана о људским правима. Чини се да ће Швеђани и Финци приликом уласка у НАТО морати да жртвују своје идеје о демократији.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен директно упућује Стокхолму и Хелсинкију како да поступе: „Америчка администрација очекује да ће напредак у процесу проучавања пријава Финске и Шведске за придруживање Северноатлантском савезу бити и пре самита НАТО-а у Мадриду у јуну, али и одмах за време њега… Што је најважније, Финска и Шведска разговарају директно са Турском, раде на неким од питања око којих је Турска изразила забринутост и проналазе начин да их реше. У потпуности подржавамо овај процес… У потпуности очекујемо да ће бити напретка у овом процесу како се самит буде приближавао, као и на самом самиту.” Самит НАТО-а биће одржан у Мадриду од 28. до 30. јуна.

Генерални секретар алијансе је поновио државног секретара САД: „Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг се нада да ће постићи договор о чланству у алијанси између Финске и Шведске пре самита НАТО-а у Мадриду крајем јуна ове године. Када савезник покрене проблем, треба га решити… Постоји неколико курдских група, а РПК је на листи терористичких организација Европске уније, односно Шведске и Финске… Мој циљ је [ да улазак две нове земље у НАТО. – ур.] буде брз процес…”

Амерички председник Џо Бајден почео је да расправља о иницијативи да се Финска и Шведска придруже Северноатлантској алијанси још пре почетка руске специјалне војне операције (СВО)“, писао је „Вашингтон пост“ 27. маја. Државни секретар Блинкен и други високи званичници америчке администрације рекли су листу да су америчке власти од априла 2021. почеле да „одржавају низ састанака иза сцене“ како би створили међународну коалицију за помоћ Украјини у вези са могућим акцијама Москве против Кијева. „Бајден је закључио да би најбољи начин да се поткопају наде Москве у цепање НАТО-а био да се две јаке нове чланице, Финска и Шведска, придруже [алијанси].“

Дакле, све је јасно. Одлуку о будућности Финске и Шведске у НАТО-у донео је Вашингтон. Сада остаје само да се измире „мање разлике“ са Турском око Курда који живе у овим земљама. А ако се покаже да ће неко од курдских емиграната морати да буде жртвован, нека буде тако. Финци и Швеђани ће морати да забораве на демократију и људска права. И уопште, могло би се наслутити да би плаћање за чланство у таквом војном савезу какав је НАТО потребно приношење људских жртва.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/05/30/ritualnoe-zhertvoprinoshenie-v-stile-nato-56309.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.