Белешка са Хиландара*
- Извор воде са бунара Светог Саве у манастиру Хиландар за осамстотина година је једном пресушио!
Пише: Јово Вукелић
Док седим у хладу на једном од три камена степеника која воде ка бунару Светог Саве у близини манастира Хиландара долази монах тридесетих година и отвара трошна дрвена врата једне просторије у приземљу, удаљене 3-4 метра од бунара, и почиње да пресипа на самом улазу у просторију из лимених канти уље, уз помоћ цедаљки, у велики стаклени балон…
Ради то стрпљиво и полако, пресуо је већ три канте од 5 литара уља, пре него сам започео разговор с њим.
Питам га за име, а он каже: „Томо“.
- Је ли то маслиново уље за јело? Ја увек купим једну или две такве канте у Грчкој и носим са летовања у Србију и тако се месецима сећам пријатних тренутака са одмора, док уживам у укусу и мирису грчког уља.
Томо ме слуша и потом ми каже:
„Да, то јесте уље, али није маслиново, већ уље за кандила у манастиру. А ја сам, задужен за тај посао и бринем да уља има увек довољно у десетинама кандила у самом храму и другим просторијама и местима где кандила горе, поред икона и светиња“. То је мој посао, моје задужење! Не без поноса каже брат Томо.
Док је говорио препознао сам по нагласку одакле је: -Томо да ниси ти родом из Крајине?
Он застаде са послом, погледа ме изненађено и рече: Јесам!
Упитах за ово чудо од бунара у коме увек има воде за све потребе манастира, монаха и Хиландарских гостију.
И питам га: „Да ли је икада пресушио?
Томо ми тада рече, откривајући један мало познати догађај:
„Колико ја знам по предању бунар (извор) никада за 8 векова није пресушио и у њему је увек било воде, сем једном. Али, то се први пут ипак десило баш прошле 2021. године! Тада је воде нестало у летњем периоду неколико дана и то је било за заједницу Хиландарских монаха изненађујуће и тужно искуство. Није добро што се то догодило, тако ја мислим, не знамо узрок – закључи сетно монах Тома.
Ту разговор настависмо о његовом родном крају, а он ме, када му рекох да сам родом из Лике, видевши да држим кесу са неким предметима упита: „Шта сте то купили у нашој продавници светих реликвија?
- Купио сам две иконе мајке Божије, две иконе Богородице тројеручице, заштитнице манастира Хиландара, са намером да их поклоним својим синовима Драгану и Рајку.
Он затражи да му их покажем да их види и када сам то учинио, он је био задовољан њиховим изгледом и он ме, на моје изненађење, упита:
- Хоћете ли, желите ли да на вечерашњој литургији и сутрашњој јутарњој служби ваше иконе однесем у манастир и поставим у близини чувене иконе Богородице тројеручице и да их освештамо?
Прилично изненађен ја са радошћу прихватих његов предлог и пошто је он завршио свој део посла предадох му иконице са договором да сутрадан ујутро кад дођем на литургију после свете службе узмем своје реликвије. Потанко ми је објаснио на ком месту у храму ће се оне налазити…
Тако се растадосмо. Ја се попех до бунара Светог Саве где извире већ осам векова вода из извора, напуних своју флашу хладном водом и кренух ка конаку, где сви гости манастира Хиландар бораве док су у посети српској светињи.
Брата Тому нисам више видео, да му се захвалим, а освештане иконе су ме сутрадан ујутро чекале на уговореном месту…
* Манастир Хиландар и још неколико манастира на Светој Гори посетио сам недавно са агенцијом „Доброчинство“ и ово су моје забелешке са тог јединственог путовања
ИЗВОР: https://izmedjusnaijave.rs/%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b0-%d0%bc%d0%be%d0%bd%d0%b0%d1%85%d0%b0-%d1%82%d0%be%d0%bc%d0%b5-%d1%81%d0%b0-%d0%b1%d1%83%d0%bd%d0%b0%d1%80%d0%b0-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%b3-%d1%81%d0%b0%d0%b2/