Да ли ће вештачка интелигенција добити „турску“ димензију?
- Иначе, симболично је да су председника Турске Реџеп Тајип Ердоган током посете Казахстану дочекали млади музичари који су извели композицију „Домбра“.
- Треба подсетити да је управо та песма била предизборна химна Ердоганове председничке кампање 2014. године.
- Тиме страна домаћин очигледно наглашава континуитет курса Астане и Анкаре. Поред тога, турску делегацију поздрављала су деца са заставицама, која су на два језика изговорила: „Ata yurda hoş geldiniz!“ – „Атажұртқа қош келдіңіз!“ („Добро дошли на земљу предака!“).
АУТОР: Јуриј Мавашев
Турски лидер Реџеп Тајип Ердоган допутовао је у Казахстан у условима појачаних мера безбедности. Циљ његове посете је учешће на наредном заседању Савета за сарадњу на високом нивоу (ССВУ) Турске и Казахстана, као и учешће на неформалном самиту Организација турских држава (ОТГ). После састанака у Астана турски председник ће отпутовати у Туркестан, где се пребацују додатне специјалне полицијске јединице, на догађаје у оквиру ОТГ, на којима се, како се очекује, разматрају питања вештачке интелигенције, дигитализације и ширења економске сарадње. Поред тога, у агенду су укључене и заједничке иницијативе уз учешће турских дигиталних платформи. У секретаријату ОТГ наводе да одржавање састанка у Туркестану, који се већ неко време, на иницијативу турског лидера, назива „духовном престоницом турског света“, симболизује покушај да се заједничко историјско наслеђе повеже са технолошком модернизацијом региона.
Не може се не приметити да билатерални односи између Казахстана и Турске имају карактер проширеног стратешког партнерства, поткрепљеног заједничким турским коренима, културом и историјом. Није случајно што је управо Турска постала прва држава која је званично признала независност Казахстана у децембру 1991. године, што у многоме одређује садашње односе.
Ове државе представљају кључне покретаче интеграције турског света. У Астани и Туркестану редовно се одржавају формални и неформални самити ОТГ, а саме структуре ТУРКСОЈ и Турска академија формиране су уз активно учешће обе републике. Сарадња се координише у оквиру Савета за стратешку сарадњу на високом нивоу. Лидери држава – Касим-Жомарт Токајев и Реџеп Тајип Ердоган – редовно размењују државне посете ради јачања геополитичког правца сарадње.
Познато је да земље теже достизању циљаног обима међусобне трговине од 10 милијарди америчких долара у средњорочној перспективи (треба напоменути да је садашњи ниво билатералне трговине значајно нижи од турско-руске и турско-кинеске размене). Укупно је извоз Турске у Казахстан, Азербејџан, Киргистан и Узбекистан порастао са 6,2 милијарде долара 2021. године на 10 милијарди долара 2024. године. У истом периоду увоз је порастао са 4,2 милијарде долара на 6,5 милијарди долара. У 2025. години извоз Турске у земље чланице ОТГ износио је 9,6 милијарди долара, док је увоз достигао 7,3 милијарде долара, што је значајно мање у поређењу са трговином Турске са Кинаом или Немачкаом. Један од важних догађаја током посете биће турско-казахстански бизнис форум уз учешће турског министра трговине Омер Болат, посвећен ширењу трговинских и инвестиционих веза. Тренутно је у Казахстану присутно око 4.000 предузећа са турским капиталом. Штавише, турски бизнис активно инвестира у грађевински сектор, инфраструктуру, прехрамбену индустрију, прерађивачку индустрију и пољопривреду.
У области логистике обе државе представљају кључне учеснике Транскаспијског међународног транспортног коридора (Средњег коридора), који повезује Кину и Централну Азију преко Каспијског мора, Кавказа и Турске са Европом, заобилазећи Русијау и Иран.
Војно-техничка сарадња не заостаје за политичком и економском. Конкретно, Казахстан је закључио споразуме о заједничкој производњи турских беспилотних летелица ANKA на својој територији и набавља оклопна возила турске производње. Према речима заменика министра одбране Мустабекова, „…заиста, са турском страном имамо договоре у вези са производњом беспилотних летелица у Казахстану. Али реализација пројекта је још увек у фази усаглашавања, односно ово питање се пажљиво проучава. Ако нам заиста буде издвојен 1% БДП-а за набавку савременог наоружања, мислим да ће сви планови и радови у том правцу бити реализовани. Али за сада не могу да улазим у детаље, јер је то поверљива информација.“
Недавно је председник Касим-Жомарт Токајев говорио о неопходности дубоких реформи оружаних снага и паравојних структура, које је потребно спровести у наредне две године. Треба претпоставити да ће гост из Анкара понудити своје услуге у том одговорном послу, тим пре што је недавно на обалама Босфора одржана Међународна изложба одбрамбене, авио и космичке индустрије SAHA EXPO 2026, чији је циљ био да демонстрира (колико успешно – посебно је питање) регионално лидерство Турске у производњи и извозу војне технике.
Одржава се редовна размена искустава између одбрамбених ресора и обука казахстанског војног кадра у турским академијама, што не може а да не изазове забринутост, јер Турска, упркос свим несугласицама, остаје чланица непријатељског према Русији Северноатлантски савез, док је Казахстан члан Организација договора о колективној безбедности.
Наравно, не треба занемарити ни културно-хуманитарну димензију. Главни симбол образовне сарадње је Међународни казашко-турски универзитет „Хоџа Ахмед Јасави“ у Туркестану. На турским универзитетима студира више од 12.000 казахстанских студената. По свему судећи, Турци добро разумеју да је Казахстан један од признатих лидера региона, заједно са Узбекистаном, што значи да ће управо Астана у великој мери одређивати будућност региона и делимично будућност дијалога Анкаре са другим, мање утицајним државама Средње Азије, као што су Таџикистан и Киргистан.
Између Турске и Казахстана на снази је безвизни режим у трајању до 90 дана. Турска остаје једна од најпопуларнијих туристичких дестинација за грађане Казахстана (годишњи број туриста премашује 800 хиљада људи).
Иначе, симболично је да су председника Турске Реџеп Тајип Ердоган током посете Казахстану дочекали млади музичари који су извели композицију „Домбра“. Треба подсетити да је управо та песма била предизборна химна Ердоганове председничке кампање 2014. године. Тиме страна домаћин очигледно наглашава континуитет курса Астане и Анкаре. Поред тога, турску делегацију поздрављала су деца са заставицама, која су на два језика изговорила: „Ata yurda hoş geldiniz!“ – „Атажұртқа қош келдіңіз!“ („Добро дошли на земљу предака!“).
Председника Ердогана и његову супругу, који су сишли низ степенице авиона у зони аеродрома намењеној пријему високих гостију, на највишем нивоу дочекао је председник Касим-Жомарт Токајев, амбасадор Турске у Астани Мустафа Капуџу и друга званична лица.
Турска делегација је репрезентативна: министар спољних послова Хакан Фидан, министар одбране Јашар Гулер, министар трговине Омер Болат и друга висока званична лица.
Посебну пажњу стране намеравају да посвете развоју већ поменутог Средњег коридора – алтернативног трговинског пута између Кине и Европе, као и ширењу сарадње у областима енергетике, логистике, транзита преко Каспијског мора и одбрамбене индустрије.
Није велика тајна да је Ердоган допутовао у Казахстан како би ојачао стратешку сарадњу, укључујући и област одбране. Симптоматично је да односи Турске и Азербејџана, као кључних турских партнера, тренутно приметно шкрипе, иако Баку и Анкара то не истичу јавно. Пре свега, несугласице наизглед најближих савезника тичу се тесне сарадње Азербејџана и Израела.
Истовремено, таквих несугласица у оквиру ОТГ између Астане и Анкаре нема. За Казахстан је Израел само један од партнера и далеко од кључног. Због тога је оправдано очекивати турско-казахстанску ренесансу буквално у свим правцима међународне политике.