- „Аналитичари су указали на ‘савршену олују’ фактора који подстичу недостатак кадра у војсци: затегнуто тржиште рада у цивилном сектору, пад подобности за службу међу америчком омладином (због гојазности, употребе дрога или академских резултата) и нагли пад спремности за служење.
- Према истраживању Министарства одбране, позитиван став према војсци међу генерацијом Z пао је са 46 одсто у 2016. на свега 35 одсто у 2021. години.
- Овај културни помак учврстио је кризу регрутовања као проблем који погађа читаву генерацију, а не као привремени логистички проблем“.
АУТОР: Владимир Прохватилов
У 2026. години интересовање младих Американаца за војну службу остаје на историјски ниском нивоу, упркос невиђеним напорима Пентагона да привуче омладину у редове војске.
„Последњих неколико година наслови који се односе на Оружане снаге САД бавили су се једном узнемирујућом темом: недостатком кадра. Из године у годину различити родови војске имали су потешкоће у попуни својих редова, не достижући циљеве за хиљаде људи и изазивајући расправе о спремности да се обезбеди национална безбедност.
Након историјски ниских резултата 2022. и 2023. године, нови подаци указују да би се ситуација у неким родовима могла променити. Али да ли је пораст регрутовања присутан свуда или су то само појединачни успеси? Да би се разумело да ли је криза недостатка кадра у америчкој војсци заиста решена, потребно је погледати изван површних бројки и испитати високе трошкове – како финансијске, тако и стратешке – који су неопходни да би млади Американци потписали уговор“, пише ветеран америчке војске и оснивач портала USA Military Medals (USAMM) Џаред Забалдо.
Према његовим подацима, дефицит нових регрута достигао је врхунац у фискалној 2022. години, када „војска није испунила свој циљ регрутовања за запањујућих 15.000 војника – мањак од 25 одсто, који је шокирао одбрамбену заједницу“.
До 2023. године ситуација се поправила, али не значајно. „Војска, морнарица и ваздухопловство нису достигли своје циљеве за хиљаде људи. Морнарици је недостајало 7.500 регрута, а ваздухопловству 2.900.“
„Аналитичари су указали на ‘савршену олују’ фактора који подстичу недостатак кадра у војсци: затегнуто тржиште рада у цивилном сектору, пад подобности за службу међу америчком омладином (због гојазности, употребе дрога или академских резултата) и нагли пад спремности за служење. Према истраживању Министарства одбране, позитиван став према војсци међу генерацијом Z пао је са 46 одсто у 2016. на свега 35 одсто у 2021. години. Овај културни помак учврстио је кризу регрутовања као проблем који погађа читаву генерацију, а не као привремени логистички проблем“, наводи Забалдо.
Његове речи о „затегнутом тржишту рада“ значе да је након снажног удара пандемијског карантина на економију земље настао велики раст потражње за радном снагом у цивилним секторима, куда се упутила америчка омладина, изгубивши интересовање за војну службу.
У таквој ситуацији Пентагон је покренуо масовну рекламну кампању ради буђења патриотских осећања код младих Американаца.
Само у фискалној 2023. години војска је на рекламу потрошила око 1,9 милијарди долара. Највише је издвојила копнена војска – више од 900 милиона долара, док су морнарица и ваздухопловство/космичке снаге потрошиле по око 280 милиона долара.
Морнарица САД је 2023. године скоро утростручила своја месечна улагања у рекламу, са 2–3 милиона долара месечно на 7–9 милиона. Ови агресивни трошкови очекивано су довели до повећања посета њиховом сајту за регрутовање за 79 одсто.
Међутим, испоставило се као у пословици: један проблем решиш, други настане.
У 2024. години број нових регрута (који улазе у обуку), на пример у морнарици, повећао се у односу на катастрофалне резултате из 2023. године. Али укупна бројност оружаних снага САД наставила је да опада због пораста броја отпуштања.
Другим речима, војску су почели да напуштају војници којима је истекао уговор и који су незадовољни стварношћу војне службе.
У таквој ситуацији „морнарица је подигла максималну старосну границу за пријем и ублажила ограничења у вези са тетоважама, а различити родови војске понудили су историјски високе бонусе за приступање, понекад и до 50.000 долара за специјализоване позиције. Ове мере указују да је недостатак кадра и даље покретач кадровске политике, чак и ако су у 2024. години уочена побољшања“, констатује Забалдо.
Истовремено, Пентагон наставља да повећава плате новим војницима.
Од 1. јануара 2026. године основна плата војника повећана је за 3,8%, а према процени портала ZipRecruiter, просечна годишња плата регрута до априла 2026. достигла је 62.594 долара (око 30 долара по сату), што је значајно више него претходних година.
Додатна примања укључују накнаде за становање, исхрану, као и разне бонусе приликом потписивања уговора и специјализоване додатке.
Ипак, милијарде које је Пентагон потрошио на рекламу војне службе и повећање плата нису преокренуле негативне трендове.
Према мишљењу америчких стручњака, на дневни ред долази питање враћања обавезног служења војске.
„Да ли је криза недостатка регрута у америчкој војсци окончана? Одговор је – не. Иако смо у 2024. и 2025. години видели позитивне помаке, недостатак регрута остаје хронично стање… Овај проблем је открио слабости модела потпуно добровољне војске, чије ће отклањање трајати годинама. Док се не обнови интересовање младих Американаца за војну службу, недостатак регрута остаће један од главних проблема националне безбедности“, наводи се.
У последње време појавио се још један проблем: амерички војници све више времена посвећују не борбеној обуци, већ трговању на финансијским тржиштима.
Амерички војници постали су неочекивано утицајна група инвеститора, пише The Wall Street Journal. Између летова, маршева и дежурстава, „официри и наредници тргују преко апликација, зарађују на расту технолошког сектора и биткоина, купују скупе аутомобиле и граде додатне изворе прихода“.
Како наводи лист, америчка војска постепено постаје својеврсни „елитни инвестициони клуб“, где млади људи са стабилном платом, додацима и загарантованом пензијом уче једни друге да инвестирају, упоређују зараде и понекад претварају трговање у нездраву зависност са ризиком великих губитака.
Према подацима WSJ, амерички војници дали су значајан допринос криптобуму 2020–2021. године. Анализа пореских података показала је да је 2020. године осам од 25 америчких поштанских зона са највећим уделом пријава које укључују криптоактиве било у близини војних база. Те године биткоин је поскупео око четири пута. У 2021. години таквих зона било је 11 од 25.
ZIP-код је систем поштанских бројева (Zone Improvement Plan) који се у САД користи од 1963. године за бржу обраду поште.
Како наводи WSJ, за многе војнике трговање на берзи више није само додатни посао, већ смисао живота.
Тако је, на пример, 27-годишњи капетан космичких снага Гордон Макалох, инжењер за летна испитивања, значајно инвестирао у компаније повезане са нуклеарном енергијом.
Војне базе су се показале као „идеално окружење за инвестиционе таласе“: много младих људи склоних ризику, стабилни приходи, релативно слободно време и отворен разговор о финансијама.
Војска нуди сигурну пензију након 20 година службе и високу стабилност запослења, али не и огромне бонусе, па многи траже начин да увећају капитал на берзи.
Пилот F-16 Шон Волш отворио је први брокерски рачун 2008. године, служећи у Ираку. Између мисија проводио је сате анализирајући инвестиције. До пензионисања 2024. постао је мултимилионер.
Слично искуство описује пилот транспортне авијације Спенсер Риз, који је током летова читао књиге о инвестирању и учио нове стратегије.
Потпуковник морнарице Зак Родригез уложио је више од 100.000 долара у криптовалуте и данас своју имовину процењује на око милион долара.
Поручник медицинске службе ваздухопловства Дарел Бејли, улажући у индексне фондове, за десет година службе постао је милионер.
Припадник обалске страже Брајсон Саундерс зарађује петoцифрене суме снимајући видео-савете о финансијама.
Пилот хеликоптера Ерик Роулингс купио је сат Rolex од 10.000 долара када су приходи од инвестиција премашили његову војну плату.
Ова опседнутост финансијама уместо војном обуком изазива незадовољство команданата, али се често игнорише.
На пример, морнарички пешадинац Мојзес Гонзалес поставио је три монитора у својој соби за праћење тржишта и активно трговао чак и током дежурстава. Зарадио је око 30.000 долара, напустио војску и посветио се трговању.
Тако су десетине милијарди долара, уложене у привлачење младих у војску, делимично завршиле у стварању приватних инвестиционих капитала.
Није изненађујуће што се све чешће поставља питање ефикасности таквог система.
Мало је вероватно да ће негативни исходи америчких војних интервенција значајно променити ситуацију у оружаним снагама. Пре ће довести до још већих улагања у регрутовање – и, посредно, до раста броја „милионера у униформама“.