- Јохан Волфганг вон Гете (1749-1832) је био члан Реда илумината. Постао је члан у фебруару 1793. године.[1] Масон је постао 1780. године, приступивши вајмарској ложи Амелиа[2] и био је члан масонског Реда строгог покоравања од децембра 1782. године[3].
Прилично се уклапао са просветитељским идеалима и идејама те француском револуцијом (1789-1799). Занимљиво, у неким од највиших степена илумината се пропагирао пантеизам Спинозе. Гете је био у степену Регента[4], једног од највиших степена илумината те не чуди да је био пантеиста[5] . За крст он у свом Венецијском епиграму 66 пише да је знак који не воли, тј. да је то један од симбола који не воли. Негде је такође написао да он није Хришћанин. Тако да не чуди да је имао љубавницу[6] много година и имао с њом децу (петоро укупно прије брака), живели су невенчани доста дуго (од 1789 до 1806. године), тек 1806. године се венчао с њом. Он је учествовао у бици код Валмија септембра 1792. године, на почетку рата против револуционара Француске који су напали Њемачку. У тој бици он наводи да је ово почетак нове историје света . Стварно и јесте, јер је Француска револуција направила измену тока историје света[7]. У бици против Републике Мајнц, Њемци су отерали Французе, 23. јула 1793. године. Тада је Гете осликао тзв. „Liberty pole“ или „Freiheitsbaum“ (њем.) који је тамо стајао, постављен од револуционара.
Гетеова слика стуба или дрвета слободе, 1793. године
Када је Гете умирао, последње речи су му биле: „Још светлости“. Шта је то друго него још „светлости“ илумината[8], јер реч „илуминати“ значи „просветљени“. Гете је дуго пребивао у Вајмару и реформисао је Универзитет у Јени. За тај Универзитет пише Сет Пајсон 1801. године у „Proofs of Illuminati“ да је био пун илумината у то време. Познато је и по писмима баварскх илумината да су они тамо имали своје људе. Осим тога илуминати су највише врбовали професоре на факултетима и даровите студенте.[9] Не чуди да је баш илуминат Гете реформисао тај Универзитет, то је и по њиховим плановима[10]. Наместио је место предавача историје Фридриху Шилеру[11]. У Јени је предавао касније и Ернест Хекел који је био један од природњака који је допринео развоју Теорије еволуције. У Јени је докторирао филозофију Карл Маркс.
Гете је у Вајмар стигао на позив војводе од Саксе-Вајмара, Карла Августа (1757-1828). Карл Август је био исто илуминат, исто у степену Регента[12]. Кодно име у илуминатима му је било Есхил. Есхил је био древни грчки драматург и писац драме „Оковани Прометеј“[13]. У Вајмару, Гете је био саветник војводе и члан његовог тајног савета[14]. Војвода[15] је такође позвао илумината Јохан Готфрид вон Хердера (1744-1803) да реформише Универзитет. Хердер је био масон и илуминат у чину Епопта (свештеник)[16]. Он је био филозоф, лутерански пастор и посвећен Херметизму. Он је описивао свемир као тело Бога, Бога као идеју света и сматрао да су људске мисли манифестације Бога.[17] Гете је такође био херметиста и бавио се алхемијом. Кодно име Гетеа у илуминатима је било Абарис од Скитије. Абарис је био жрец Аполона, чаробњак, лечник и наводни учитељ Питагоре.
Република Мајнц је била накратко успостављена од стране француских револуционара. Постојала је од маја до јула 1793. године. Професори и студенти Универзитета у Мајнцу су основали тамо свој јакубински клуб.
Дрво слободе или „Freiheitsbaum“ (њем.)[18] је било дрво (мотка) на којем је на врху била постављена црвена фригијска капа тј. капа слободе. Ово дрво су свуда засађивали француски револуционари, такође и у Мајнцу. Та фригијска капа (коју исту такву носи и персијско божанство Митра[19]) је била обиљежје француске револуције крајем 18. века. Сви су је носили, на њој је био и симбол илумината тј. круг и у њему тачка[20]. Случајно или не, може бити не, јер је на почетку, вођа револуције био илуминат Филип, војвода од Орлеана[21].
Дрво слободе има своје корене у старом Риму. Води порекло од римске богиње слободе Libertas. Она се приказује са капом пилеус и штапом, на неким римским новчићима. У доба ренесансе је овај симбол понегде кориштен[22] те касније у борби за независност 13 колонија у Америци (1775 -1783). „Америка“ се од тада приказује као жена звана „Колумбија“ што је исто што и „Слобода“ (енг. „Liberty“). Америка се приказује још од средине 16. века као гола жена те све до краја 18. века. Негде седи и на крокодилу.[23]
Немачка скулптура Америке од Јохана Кендлера, из 1760. године
Међутим, Колумбија је увек обучена, она је америчка богиња слободе. После је видимо у 19. веку као кип слободе у Њу Јорку, поклон француских масона 1886. године. Кип је назван „Слобода осветљава свет“. Она држи бакљу Прометеја из грчких митова.
У борби за независност америчких колонија први пут се у модерно доба јавља тај симбол штап и црвена фригијска капа на врху. Овај симбол су преузели од њих француски револуционари. Они су садили тај штап као „дрво слободе“.
Занимљиво, Ред илумината који се залагао за идеале „слободе“ – freiheit и „једнакости“ – gleicheit је основан у мају[24] (Ред је основан првог маја[25] 1776. године). Ови идеали за Адама Вајсхаупта[26] нису били уобичајене ствари слободе и једнакости, него тоталитарни русоовски[27] системи. Тако да за илуминате слобода подразумева апсолутну слободу у којој појединац дословно може да ради шта год хоће, нема никаквих ограничења, а једнакост подразумева да су тотално сви једнаки. Можда није чудно што „дрво слободе“ подсећа на тзв. мајско дрво које се садило у мају у Њемачкој (њем. Maibaum), по древном обичају. Једно и друго тј. дрво слободе и Maibaum је слично по изгледу. По обичају се вршио плес са тракама око мајског дрвета. Траке су биле обешене о обруч на врху дрвета, а дрво је тада са тим обручом (или нечим другим, сличним) на врху било слично наведеном симболу илумината тј. круг и тачка. Дубоке ствари.
Илуминати су основани првог маја, а то је био пагански дан Белтана[28], прославе келтског бога Сунца Беленуса[29] [30]. Тај дан се обожавала ватра и палила ноћу[31], а ватра је била симбол илумината, а круг и тачка (симбол илумината) је понегде од древних времена уствари симбол Сунца[32].
Тако да је то све некако повезано једно са другим.[33]
У доба Француске револуције атеисти су успоставили у Француској „Култ разума“ у којем су приносили животињске жртве статуи слободе[34]. Слобода је тада код њих постала божанство. Приказује се као жена често полугола, која има на глави црвену фригијску капу, са штапом на којем је исто црвена фригијска капа слободе. Негде је приказана са шлемом[35] као грчка богиња Атина (посебно богиња Атињана). То је занимљиво, тј. да је она тј. Атина (римска Минерва) била суштински битна илуминатима. Чак је симбол илумината била сова Минерве тј. Атине. Други степен илумината се звао минервалски те су имали и тзв. минервалске цркве, у смислу школа.
Печат илумината, S.E.M.T., „Sigil Ecclesiastic Minerva Thebes“ тј. „Печат минервалске цркве Тебе“ (Теба је била кодно име за град Фрајзинг, Минхен, кључни град илумината је имао кодно име Атина)
Атина је симбол античке демокрације[36]. Она је обожавана посебно у полису Атини – древној демокрацији, где је био и њен огромни кип и храм Партенон у Акрополису. Када је Хришћанство дошло код Грка и победило паганизам (тј. Грци су постали Хришћани), тада је грчка богиња Атина замењена са Богородицом – Теотокос. Не у смислу да је Богородица од тада слављена као богиња код Хришћана, него је на неки начин заменила Атину. Од тада Грци више не поштују Атину, него поштују Богородицу, али не као богињу или слично томе.
Код илумината Атина тј. Минерва је била главни симбол, тј. сова Минерве или Атине. У француској револуцији Атина је на неки начин уствари богиња слободе[37]. Она је тада симбол слободе и републике.[38] Статуа Минерве или Атине је тада подигнута у Palace de la Revolution у Паризу[39], у центру револуције. То је представљало замену. Мадону[40] католика замењује Слобода или Атина. Чак се понегде француска богиња Слободе у то доба и приказује идентично са католичким приказом Мадоне. Нпр. на слици „Декларација права човека и грађанина“, она, Слобода је у истим бојама као католичка Мадона тј. у црвеном и плавом.[41] Слобода постаје замена за Мадону, она води народ у револуцију, као што постоји и слика од Ежена Делакроа (1830.г.) са тим називом „Слобода води народ“. Слобода се од револуција назива код њих још и „Мариана“. Јавља се широм Европе у револуцијама, на разним плакатима и сликама. Посебно, широм француске историје, до данас.
Слобода на слици „Декларација права човека и грађанина“ од Жан Жак Франсоа Барбијеа (лево на врху)
Са Европском Унијом јавља се симбол жене Европе на бику[42]. Неки су спомињали да је то уствари Вавилон из Откривења, тј. жена која седи на звери. Ништа чудно, јер је и тамо Вавилон као држава[43] приказан као жена.
Неки научници су писали да богиња Атина води порекло од божанстава блуда из Месопотамије, тј. Иштар, Инана, Астарот и друге. Или да је увелико инспирисано тиме.[44] Једна тадашња, вавилонска плоча тј. Берни рељеф из 1800 г. ПНЕ, која има приказ вавилонске богиње Иштар[45] садржи и приказе сова на плочи. Иштар је приказана са мешаним карактеристикама месопотамијског митолошког бића, званог Лилит[46]. Беринг и Кешфорд у „Миту о богињи“ пишу: „Сумерска реч за сову је „нина“ и име „Нин-нина“ дано богињи у њеном облику сове значи „Божанска госпа сове“. Древни текстови такође дају акадску реч „килили“ за „Нин-нина“, а ово име су имали Инана и Иштар. (Могуће да је килили првобитно порекло „Лилит“, која се у каснијем библијском времену назива „ноћна сова или крештећа сова).“[47] Занимљиво. Иако је Атина у бити сматрана девицом, то би је разликовало од месопотамијских богиња блуда. Једино што би је повезало, је оно што је тврдио Нилсон, да је Атина уствари пореклом од змијске богиње минојске цивилизације. С обзиром да минојски алфабет није у потпуности дешифрован тешко то можемо сазнати. Атина је заиста имала симбол и змију, поред сове те такође њен оклоп је приказан као пун живих змија и на штиту има осликану главу Медузе чије су змијске главе на коси живе и бљују ватру. У Партенону у Атини крај огромне статуе Атине се налазила и мања статуа велике змије која је тобож била заштитник Акрополиса[48]. Змијска богиња Минојаца је такође понегде на приказима била са лавовима, као и Иштар. Тако да постоји могућност везе Атине са минојском змијском богињом те месопотамијским богињама блуда тј. Иштар, Инана и остале.[49]
Неки протестанти су тумачили да је Атина уствари симбол Еве која се побунила против Бога, пробавши забрањени плод, а још је била тада девица те да је она у том девичанском и побуњеном стању уствари Атина коју су Грци обожавали. Зато има и симбол змије (Медузе) на штиту и змије. О томе пише Роберт Бови Џонсон јуниор у својој студији „Athena and Eve“.[50]
Реконструкција статуе Атине у Партенону, змијетина је крај леве ноге и штита
У 19. веку виђамо да су разни прикази Слободе у САД-у често исти као древни прикази Атине, нпр. кип на згради Капитол у Вашингтону, из 1863. године, седишту Конгреса САД-а.[51]
Значи, да сумирамо о теми Слободе и Атине. Код старих Грка Богородица је „заменила“ Атину. А Атина или „Слобода“ је почела замењивати Мадону још од доба револуције. Слобода се јавља по разним сликама и постерима у револуцијама широм Европе. Слобода „осветљава свет“ у Њу Јорку као Кип слободе. Виђа се и на разним плакатима Светских изложби, прије другог светског рата. У Европској Унији се јавља Европа на бику[52]. Она симболише Европу као териториј те Европу као митолошку феничанску принцезу коју је отео Зевс и одвео је на Крит. Баш на Криту је била једна од најстаријих религија Грчке. Неки кажу да је тамо рођена Европа као териториј.
Вавилон који се спомиње у Откривењу у глави 17. је симбол светске државе, то је уједно и аналогија на уједињеност свих народа при градњи вавелске (вавилонске) куле и града у Постању, глава 11. Могуће да Европска Унија представља зачетак уједиња свих народа у једну светску државу, с обзиром да је САД такође културни свет Европе, а цео свет је кроз историју европеизиран, како сам и писао у чланку „Расправа о подели историје“. Тако да је Европа центар одакле креће уједињење у једну светску државу.
Сличност није случајна, Вавилонска кула на слици Бројгела 1563.г. и Европски парламент Европске Уније (парламент Сунца) у Стразбургу. „Европа, многи језици, а један глас“, на слици Вавилонске куле.
АУТОР: Ж. 05.06.2021. године https://independent.academia.edu/%C5%BDx
[1] Perfectabilists, Teri Melanson, стр. 311.
[2] Ibid.
[3] Ред строгог покоравања (енг. Order of Strict Observance, њем. Stricten Observanz) је масонски Ред који је сматран наследником темпларског витешког реда, заправо нису имали никакве везе са средњовековним Темпларима, али је та прича привлачила чланове те је зато успостављена. Strict Observance је успостављен 1764. године од стране барона Карл Гохелф вон Хунда. Уређен је по систему монашког правила св. Бенедикта, са разним изменама. Он је био једна од инспирација за Адама Вајсхаупта (члан Stricten Observanz, непосредно пред оснивање Реда) у уређењу Реда илумината. Строги систем надзора и хијерархије је Вајсхаупт увео у свој Ред илумината, а Стриктен Обсерванз је успостављао и кодна имена чланова те је могуће то Вајсаупт одатле увео у Ред, или од просветитеља, Волтера и компаније (они су исто користили кодна имена).
[4] 1784. године или „Кнез илумината“, 10. степен, још му је фалио Магус (тј. маги) степен и Човек-краљ (у њему човек постаје атеиста и такорећи тобож бог без Бога, како то назива Билингтон у „Fire in the Minds of Man“); Perfectabilists, Teri Melanson, стр. 311.
[5] The pantheism of Goethe in its relation to that of Spinoza, Hans Neter
[6] Кристиана Вулпиус
[7] Рекао је тада: “Овде и сада, нова епоха у историји света је започела и можете се хвалити да сте били на њеном рођењу”. https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Valmy#cite_note-Doyle193-24
[8] Спекулација.
[9] Остала популарна места врбовања су биле масонске ложе и читалачки клубови.
[10] Тј. плановима оснивача Реда, Адама Вајсхаупта (1748-1830).
[11] Да ли то упућује да је Шилер на крају постао илуминат, углавном није у попису чланова. Шилер наводи у разним писмима да су њему нудили да постане члан.
[12] Илуминат од фебруара 1783. и Регент од 1784. године. Масон од 1782. године, инициран у вајмарску ложу Амелиа.
[13] То вероватно асоцира да он треба да шири ватру, “просветљење” илумината, јер по миту Прометеј је даровао ватру људима.
[14] Саветничко тело војводе. Perfectabilists, Teri Melanson, стр. 337.
[15] Војвода је 1793. учествовао у рату против Француза, револуционара. Вероватно с циљем да спречи ширење Француске у његову територију.
[16] Масон од 1766. године, инициран у ложи Zum Schwert. Инициран у илуминате јула 1783. године, Епопт од 1784. године.
[17] Пантеиста посебног типа.
[18] Фр. poteau de la liberté
[19] Персијско божанство светлости. По миту рађа се из камена одрастао, у једној руци држећи запаљену бакљу, а у другој нож. Иначе је Вајсхаупт био велики обожавалац персијског обожавања ватре. По узору на то, највећи степени илумината су названи „Ватрени ред“ или (њем.) „Feuerorden“. О томе сам нешто писао у чланку „Црвена звезда и ватра“. Лењин ватру комуниста повезује и са Хераклитовом ватром.
[20] Вајсхаупт пише да тај симбол значи „илуминати“, то „свето име“ које „профани“ не би требали ни да спомињу. Уместо имена ставља се тај симбол.
[21] О томе пише 1798. године Робинсон у „Proofs od Conspiracy“. Револуција је потекла из његове Палас Ројал у Паризу. Иако није он започео револуцију, али му је добро дошла, посебно желећи да преузме положај краља уместо свог рођака Луја XVI. Филип је био и мајстор масон на челу Великог орјента Француске. Тако је могао практички управљати целокупном масонеријом у Француској. Погубљен је на гиљотини у хаосу револуције.
[22] Нпр. у Венецији и Холандији, али другачијег изгледа.
[23] Као да асоцира на жену Вавилон из Откривења, глава 17.
[24] Изгледа да асоцира на мајско дрво.
[25] Првог маја је и Диоклецијан оставио своју царску власт и повукао се. Вајсхаупт је био против Хришћанства те то може асоцирати и поред осталог на то да наставља Диоклецијаново дело прогона Хришћана. … Први мај је изабран крајем 19. века као празник рада, због протеста радника, првог маја 1886. године у Чикагу, који је завршио крваво. Радничке организације су биле под утицајем марксизма и интернационале тако да су протести изабрани да се баш тада и одрже, очито у част илумината. Бројне везе ватре, комуниста и илумината се могу прочитати у мојем чланку „Црвена звезда и ватра“. Додао бих на тај чланак да Сириус (црвена звезда) код масона Алберта Пајка симболише и Сунце.
[26] Оснивача илумината.
[27] Од француско-швајцарског филозофа Жан Жак Русоа (1712-1778).
[28] https://en.wikipedia.org/wiki/Beltane
[29] https://en.wikipedia.org/wiki/Belenus
[30] О илуминатима, ватри и зороастријанизму овде: https://www.conspiracyarchive.com/2013/11/30/31st-pharavardin-1377-y-z/ У највећим мистеријама илуминати (степен Магус и Човек-краљ) су звани “култ ватре”, а Вајсхаупт је увео и персијски календар у Ред. Такође, 11. степен је зван Магус или Маги, што је био персијски свештеник у религији зороастријанизма. Тако да је Вајсхаупт био увелико инспирисан зороастријанизмом.
[31] Славио се и почетак пасторалне летње сезоне на Белтану, а у мају још у средњем веку на западу се славило пролеће. https://www.britannica.com/topic/May-Day-European-seasonal-holiday Само по себи одлазак у природу на први мај не значи слављење паганских богова, већ је средњовековни обичај, а паљење ватре у природи на тај дан је келтски пагански ритуал. …
[32] Ватра и Сунце, веза је очита. Круг и тачка је симбол Сунца од доба Египћана, у хијероглифима за њиховог сунчаног бога Ра.
[33] Да ме неко погрешно не схвати, не тврдим да су илуминати уопште и били у Америци у доба борбе за независност. То су све легенде које воде порекло од масона Менли Хола у његовој “ Secret Destiny of America”. Он је измислио и данашњу теорију завере о илуминатима те да је пирамида са оком симбол илумината (печат САД-а из 1780-тих). Он је просто измишљао редом море ствари, посебно у својој “ Secret Doctrine of All Ages ” (у тој књизи и спомиње тај симбол пирамиде са оком). Такође, не тврдим да су илуминати створили француску револуцију крајем 18. века, многи илуминати су завршили и на гиљотини (револуција је створена из разних мотива и разних људи, пуно су утицали француски масони Великог орјента). Да ли илуминати и данас постоје, то није сигурно. Углавном је најбоље сматрати да не, због избегавања пароноје, али у позадини главе задржати ту могућност да постоје и даље. Али, постоји као што показујем у чланку као неки “промисао”, “тајна безакоња” или тако нешто, која вуче свет у последње доба, тј. доба Антихриста.
[34] Сет Пајсон описује пример тога ритуала. Певају химне њиховој богињи Слободи те закољу бика и шкропе све том крвљу. Поред Слободе, обожавали су и њихову богињу Природу. Касније је Робеспјер настојао успоставити култ „Врховног бића“. …
[35] https://www.conspiracyarchive.com/2015/08/11/masonic-emblems-on-coins-and-medallions-during-the-french-revolution/
[36] Симбол и грчког паганства.
[37] Ако би смо то могли рећи, дискутабилно је.
[38] Athena: past and present, Susan Dejsi, стр. 5.; Athena, Susan Dejsi, стр. 145.
[39] Ibid.
[40] Богородица код католика.
[41] Нпр. слика од Жан Жак Франсоа Барбијеа.
[42] Симбол из старог грчког мита о отмици Европе, феничанске принцезе. Зевс, грчки врховни бог је отео Европу (феничанска принцеза, занимљиво они су имали капе сличне фригијским).
[43] Вероватно, светска држава Вавилон.
[44] Иако та месопотамијска божанства су божанства блуда, а Атина је девица, оне представљају богиње рата као што је и Атина код Грка. Могу се наћи такође и неки прикази Инане у оклопу и наоружану. Нпр. акадски цилиндрички печат 2334–2154 г. ПНЕ.
[45] Потврђује се да се ради о месопотамијској богињи Иштар-Инана по рогатој круни „божанства“, обележјима власти у њеним рукама, пози рукама, лавовима под ногама (симбол Иштар и Инане) и друго.
[46] Лилит се налази у вавилонском „Епу о Гилгамешу“ и сумерском миту „Инана и Хулупу дрво“. Лилит се повезује са ноћном тамом. Приче да је Лилит била прва жена створена од Бога, прије Еве, потичу много касније од писања „Постања“. Прво спомињање је у жидовском делу „Алфабет бен Сираха“ и потиче из 700. до 1000. године.
[47] The Myth of the Goddess, En Bering i Džul Kešford.
[48] Такође по митовима дете од Хефаста и Геје које је одгојила Атина је било израсло у велику змију или биће са змијским ногама. Хефест је хтео да силује Атину, она га је одгурнула те семе које је пало на земљу довело је до тога да је Геја-Земља затруднила и родила змијско дете Ерихтонија. … Можда нешто о вези Атине и змијске богиње крићана говори и то што је по миту Хефест разбио главу Зевсу са лабрисом (двоструком секиром), да би Атина изашла из главе. Лабрис је био симбол минојске религије.
[49] Занимљиво. По разним пророштвима мајка Антихриста ће бити жена сматрана у јавности девицом, а заправо ће бити скривена велика блудница.
[50] Athena and Eve: https://creation.com/athena-and-eve
[51] Још нека занимљивост: https://publicdomainclip-art.blogspot.com/2009/02/minerva-and-bell-ringers-herald-square.html
[52] Понегде, у модерно доба приказиван као црвени бик на сликама, још прије настанка Европске Уније.