• Трансхуманизам није технолошка утопија, већ идеологија елите
  • Трансхуманисти се одричу концепта слободе и савести, јер гледају на особу као на празан лист папира на којем можете написати било шта
  • То је оно што служи као основа за „брисање“ човекове прошлости и прелазак на други квалитет

АУТОР: Игор Шниренко

„За децу! За будућност!“ Исти позиви излазе из уста таквих личности као што је глобалиста Жак Атали, који се залаже за будућност деце и будућност Земље. О истом је говорио и Анатолиј Чубајс у свом недавном интервјуу. Дакле, нисмо једини који размишљамо о будућности и о деци.

Трансхуманизам – идеологија елите

Да би се створио одржив систем који ће се супротстављати и постићи свој циљ док Жак Атали и Анатолиј Чубајс размишљају о будућности наше деце, овом систему је потребан заједнички циљ, који може постати слика будућности, али се не рађа по наруџбини. По наруџбини можете ширити одређену идеологију, на пример, идеологију хитлеризма.

И ту долазимо до трансхуманизма. Неки људи имају погрешно мишљење да постоје неке технолошке утопије, које се налазе у основама књижевних уметничких дела, а трансхуманизам лежи ту негде између тих утопија. Али, ако почнете детаљно да истражујете ово питање, онда схватате да је трансхуманизам идеологија која се уводи сасвим сврсисходно. Ово је идеологија елите.

Треба очекивати да ће се трансхуманизам „без кофеина“ ширити у наредним годинама. Трансхуманизам – без кофеина створен је да освоји пре свега срца младих и на тај начин освоји свет. Шири се брзином којом се у раном средњем веку млада религија ислам проширила на огромна подручја Европе, Азије и Африке, за шта је такође важан принцип предодређености. Наравно, трансхуманизам није ислам, већ његова пародија, јер другачије не може ни бити.

Још увек чекамо право дигитално лудило

Ко га може зауставити? Свакако не тренутна „елита“ кубиклеријанаца, којима је суђено да постану потпала за ватру, где ће трули Левијатан старе државе да изгори. Изгореће под радосним вапајима младих људи и са снисходљивим осмесима бинарија (корисника платформе за онлај трговину – прим. прев.), ових дигиталних Лопахина (главни јунак Чеховљеве драме „Вишњик“ трговац велике интелигенције који рационално прилази послу – прим. прев.) који мисле да им будућност сама по себи припада.

Трансхуманизам – без кофеина као доминантна религија олакшаће друштву прелазак у стање роја. Пре неколико година, на округлим столовима о вештачкој интелигенцији, учесници су се уплашили причâ из часописа „Економист“ о социјалном рангирању у Кини. Тада је било бескорисно говорити да је покрет за друштвено рејтинговање тренд који се догађа широм света, те да је неизбежна последица „дигитализације“, да његов циљ никако није уређивање националне економије, већ дигитализација, нулирање „хомо сапиенса“. Било је јасно да још увек чекамо право дигитално лудило, да ће механизми дигитализације бити немилосрдни и попримити застрашујуће облике.

Идеологија трансхуманизма никако није у супротности са увођењем социјалног рејтинга, већ ће му, напротив, служи као подршка.

Заузврат, социјални рејтинг учиниће трансхуманизам приближно таквим какав је био нацизам у Немачкој 1930-их: једини поглед на свет који се може јавно изразити.

Само технологије препознавања емоција, уз помоћ којих ће се извући закључци о томе шта човек заиста мисли, довешће до „великог страха“: Да ли ја то мислим? Како, дакле, себе спречити да не мислите погрешно?

Овај осећај постаће за новог човека трајно осећање. Дигитални Левијатан учиниће тако да управо тај осећај замени човеков осећај сопства, „ја“. „Ја“ ће значити смртни страх, па ће људи настојати да пронађу положај у којем тај страх не би доживели. А то значи одбацивање „ја“ у корист „оног“, односно масовне свести.

Који ће бити критеријуми за формирање социјалног рејтинга? Сигурно ће се заснивати на истом „моралном кодексу градитеља новог дигиталног поретка“, који у пракси развија корпорација „Блек Рок“.

Клаузуле овог кода прилично су лако нумерисане, па би прве оцене на основу њега требало очекивати врло брзо. Такве оцене, које је у друштвену праксу увео Дигитални Левијатан уз сагласност кубиклеријанаца (титула евнуха – коморника царске палате у позном Римском царству и у Византији), нагло ће ојачати положај трансхуманизма у свету, консолидујући се као доминантна глобална идеологија.

У Русији ће код бити русификован, као и западни рејтинзи на овој основи. То ће учинити буџетским средствима тзв. „развојне институције“ – Национална технолошка иницијатива и Агенција за стратешка истраживања. Ове организације су већ данас главни центри трансхуманизма у Русији.

Нови светски поредак успостављен на таквој идеолошкој основи консолидоваће бинарне датотеке, који ће, прво, бити витално заинтересован за њихово очување, а друго, престаће потреба за кубиклеријанцима.

Дигитални Левијатан

Из низа разлога, проблем са последњим биће решен на најтежи начин. Услуге које је кубиклеријанци пружају бинарним системима, укључујући пружање механизама владине подршке, буџета, повластица и привилегија, биће враћене на нулу, као и све остало. „Далеко од очију, далеко од мисли“. Дигитални Левијатан ће морати да оптимализује контроле, а кубиклеријанци ће овде бити сувишни.

На тај начин ће, негде у Русији, одозго, а негде, исто кау у САД, одоздо, идеје трансхуманизма продрети у припремљено тло и, у комбинацији са широким увођењем социјалних рејтинга, створити основу за потпуну доминацију дигиталног Левијатана.

Идеологија трансхуманизма такође ће служити брзом ширењу импулса управљања масама, успостављајући везе између локалних активиста, стварањем заједница, те координацији њихових активности.

Злочини ће бити схваћени као оптимизација човечанства

У почетку ће дигитални бинарни програми бити сасвим довољни, осећајући ову моћ као своју. Међутим, после неког времена, њихова романса са Левијатаном ће се завршити, слично као што су морнари из Кронштата завршили романсу са бољшевицима. Једноставно зато што бинарни желе да искористе плодове свог господства, а борбу за власт са стотинама распојасаних „богова“, дигитални Левијатан неће моћи да издржи.

Живот обичних људи – али већ са префиксом „нео“, сломљених, лишених „ја“, са искасапљеном душом – биће тако претворен у чисти пакао, у слику Боша.

 

 

Систем за распознавање лица (и емоција)

Живот неољуди постаће лов на бодове, што ће некима од њих дати привремени предах од борбе за опстанак. Неољуди ће се сами пратити другог, свако „људско понашање“ постаће ужас за друге „човекољупце“ – чак и сопственог детета или родитеља. Свет ће бити испуњен нечувеним злочинима, мада ће са становишта Левијата и трансхуманистичког морала злочини бити схваћени као оптимизација човечанства. Ова оптимизација се може изразити бројевима.

Ускоро ће „сломљени“ почети да горе. Њихово потпуно потчињавање Левијатану значиће проблеме и за самог Левијатана – али, о томе ћемо посебно говорити.

Припрема нове етике и новог морала као врло важног аспекта Новог светског поретка такође ће значити устројавање система вештачке интелигенције који ће разрадити методе хибридног доношења одлука, подржаних масовним санкцијама.

„Црни зидари“ промислили су питања припремања новог морала са филозофског становишта, развијајући објектно оријентисане онтологије и, као замену за хуманистичку етику, а можда и као њену пародију, филозофију бриге.

Вероватно ће у Сједињеним Државама развој коначне верзије „моралног кодекса“ Левијатан препустити краудсорсингу. Сигурно ће, током краудсорсинга, бити предложене шеме колективног гласања. Могу се, наравно, користити после завршетка друштвене сингуларности, у постлевијатанској ери.

На чему се, заправо, заснива филозофија и пракса трансхуманизма? Ова синкретичка идеологија је апсорбовала следеће трендове као своја четири извора и четири компоненте.

Прво, ту је сцијентолошки, позитивистички, технократски ентузијазам Марвина Минског, Реја Курцвејла и евангелиста мањег калибра.

Друго, то су, необихевиоризам, неки концепти неуробиологије и теорија разума (theory of mind), који, према мишљењима адептима, појмове попут свести и слободне воље изводе изван оквира науке.

Треће, тешко је замислити трансхуманизам без хемијске психоделије, чији су покретачи били становници Есалената (Институт Есален је населила комуна у Биг Суру на калифорнијској обали, основаном 1962. године). Станислав Гроф и Тимотхи Лири.

Четврто, директна претеча трансхуманизма био је европски нихилизам, у разумевању Достојевског и Хајдегера. Са филозофске тачке гледишта, ову тачку треба ставити на прво место. Важно је напоменути да је нихилизам у 20. веку постао фашизам и нацизам, а данас даје значајан допринос теорији и пракси трансхуманизма. Можда је источни нихилизам такође играо улогу, али ова тема захтева додатна истраживања.

Говорећи о првој тачки, желео бих да приметим да је ентузијазам – емоција која је данас обавезна за трансхуманисте. Временом, и смањењем удела неофита који су управо открили ово учење, овај ентузијазам ће опадати, али до сада је његов ниво веома висок. Емоционалност снажно доприноси пристрасности, некритичкој перцепцији било каквих аргумената, а евангелисти трансхуманизма то у потпуности користе, покушавајући да пробуде осећања код својих слушалаца и поиграју се њима. Такође играју на претежно негативној процени стварности око себе, која такође делује на емоционалном нивоу. Типичне су емоционалне карте евангелиста трансхуманизма представљене у оквиру псеудо-научних шема, табела и појмова „методологија“ или онога што дају као „системско размишљање“. Добија се „двоструки ударац“ за различите врсте перцепције, који има одличан реторички ефекат.

Пионири овог реторичког стила, Марвин Мински и Реј Курцвејл, били су веома успешни у својим излагањима.

Мински је већ умро, замрзнувши мозак у течном азоту, Курцвејл је близу тога, али они су припремили читаву мрежу адепата који ће их заменити.

 

Марвин Мински

То су модерни алхемичари који верују у чудесно стицање јаке вештачке интелигенције са техничким изумима и махнитим ПР-ом. Они шире веру у реторте Јутјуба и друштвених мрежа и продају их присталицама, испоручујући производ са једним или другом укусом и аромом. Алхемијска сугестија у комбинацији са псеудо-научним сликама и дијаграмима довољна је за обраћање психолога и филозофа, политичара и културних личности у ову веру. Табеле су импресионирале чак и оне који изгледају као да имају примедбе и уверили их у магичну моћ напитка. Најистакнутији од алхемичара, жреци „неуронауке“ припремају идеолошку подршку за следећу рунду властитих проналазака, током које ће на прво место изаћи отворени неофашистички бинари, дигитални вукови.

Да кажемо нешто и о чињеници да се трансхуманисти одричу концепта слободе и савести, сматрајући особу празним листом папира на којем можете написати било шта. То је оно што служи као основа за „брисање“ човекове прошлости и прелазак на други квалитет. Један од извора овог гледишта је бихевиоризам Б. Ф. Скинера и савремени настављачи његовог дела – разне врсте „неуронаучника“, аналитичких филозофа и „неурофилозофа“ попут Пол и Патриша Черчленд.

Поп трансхуманизам

Поред тога, а вези с тим, могуће је присетити се такозваног „принципа слободне енергије“ америчког неуронаучника и когнивитисте Карла Фристона, који каже да жива бића увек делују тако да минимизују такозвану „слободну енергију “. А она је, што је већа, то је и већи јаз између очекивања, прогнозе и информација које потичу од чула – „сензора“ – информација. Стога, тврди Фристон, живот било које структуре и организације, од једне ћелије до људског мозга, вођен је универзалним императивом који се може математички изразити. Карл Фристон своје учење, очигледно из скромности, назива „теоријом свега“.

Трећа, врло важна компонента трансхуманизма је хемијска психоделија. Можда је овај састојак најпознатија идентификациона карактеристика покрета у поп култури, па се сам тај покрет може назвати поп трансхуманизмом.

Подстрекачи хемијске психоделије били су Станислав Гроф и Тимоти Лири, становници Института Есален. Гроф и Лири били су донекле блиски Георгију Гурђијеву са његовом представом да човек не живи свој живот, те да је потребна трансформација, преображај. Међутим, за разлику од Гурђијева, они нису видели препреке у томе да се преображај постигне хемијским путем. „Довољна је једна таблета.“

Гроф и Лири имали су много следбеника који су комбиновали хемијске психоделике са разним врстама трансперсоналних пракси искуства, ритуалима бројних Њу ејџ група, псеудохиндуизмом, следбеника свих врста Раџниша (Бхагван Шри Раџниш је индијски верски и духовни вођа и мистик, кога неки истраживачи убрајају у неохиндуисте, а иначе је инспиратор неооријенталистичког и религиозно-културног покрета Раџниша) и других еврогуруа – карикатуру на овој линији видимо у данашњој руској Сбере и гуруу Грефу (не Грофу) Садхгуруу. Заправо, не постоји линија раздвајања између Садхгуруа и Тимоти Лирија, тако да ће Грефов наследник можда дистрибуирати супстанце попут ЛСД-а највишим менаџерима и програмерима.

Говорећи о четвртој компоненти – не мање важној од осталих – о нихилизму као корену трансхуманизма, приметићу да је овај тренд био веома популаран међу руском интелигенцијом у преткризним тренуцима историје. Појам „нихилизам“ у савременом смислу први пут се налази у роману Ивана Сергејевича Тургењева „Очеви и деца“, али је ова тема посебно дубоко разоткривена у делима Фјодора Михајловича Достојевског, посебно у романима „Демони“ и „Браћа Карамазови“.

Кључни чланак о европском нихилизму припада немачком филозофу Мартину Хајдегеру, у којем тумачи рад другог немачког филозофа Фридриха Ничеа.

Данас Русија пролази кроз један од кризних тренутака у историји, па су идеје о трансхуманизму, својеврсној реинкарнацији нихилистичких идеја, популарне међу студентима, научницима, инжењерима, менаџерима и званичницима, па чак и школарцима. То је врло опасно, јер је европски нихилизам сасвим природно прерастао у фашизам, а трансхуманизам такође лако може постати „ново лице фашизма“, основа за нови масовни фашистички покрет. Већ данас се код руских трансхуманиста могу приметити крајње нетрпељивости према било каквој критици упућеној ка њима, што је кохезивност карактеристична за групу која добро зна своју разлику од осталих, високој способности организовања, укључујући и оне које су затворене за „аутсајдере“. “ Постоје сви фактори за брзо формирање не само друштвено-политичког покрета, већ и освајање хегемоније, и накнадно заузимање државне власти.

Листа претходника садашњег поп трансхуманизма, наравно, није потпуна. Списак почасних ударника трансхуманизма није исцрпљен наведеним именима.

Доприносу филозофије нихилизму у формирању трансхуманизма треба додати и гностицизам, у облику наслеђених тајних – и не превише тајних – друштава Запада.

Пракса фашизма и нацизма није сасвим заборављена, а њу поново усвајају „бинарни вукови“ и Запада и, на жалост, Русије. Размрвљени погледи кубиклеријанаца, понављајући исцрпљену неолибералну реторику, такође се фашизују, поројављујући сродство између либерализма и фашизма.

Можемо, дакле, очекивати појаву бизарних синтеза, на пример, обједињавање екстремног либертаријанизма и кибернетичког патернализма. Могуће их је ујединити под заставом трансхуманизма. У извесном смислу, поп трансхуманизам је постао резултат развоја западне мисли и цивилизације, ово је вероватно његова последња масовна идеологија и у том смислу постаће пародија хришћанства, његова травестија.

 

(Реферат писца, стручњака за област вештачке интелигенције Игора Шнуренка „Трансхуманизам – без кофеина. Извори и компоненте трансхуманизма“ прочитаног на конференцији „Начини за превазилажења кризе у образовању. Консолидација родитељских и научних заједница у Русији“, која се одржала у оквиру Сверуског конгреса родитеља „Будућност Русије“, 22. маја 2021. године.)

 

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://regnum.ru/news/polit/3303990.html

One thought on “Фашизам под маском трансхуманизма”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *