- Улози су високи, јер Будимпешта својом независном позицијом нарушава геополитичку целину антируског кордона који Запад гради у Источној Европи.
- С обзиром на географски положај Мађарске, одбијање Орбана да се придружи антируским политикама Брисела чини балтичко-црноморски коридор, који се протеже од румунске обале Црног мора до пољских обала Балтика, „пропустљивим“.
- Мађарска је својеврсна „пукотина у зиду“. У Бриселу сматрају да се та „пукотина“ може затворити само уклањањем Орбана са власти.
АУТОР: Владислав Кључински
Брисел разрађује план за свргавање председника владе Мађарске Виктора Орбана на предстојећим парламентарним изборима, који су заказани за 12. април.
Против Орбана се води координисана манипулативна кампања уз учешће више држава, под командом највиших кругова бриселског политичког естаблишмента.
Дана 1. марта 2026. у пољском Пшемишљу обележен је Дан пољско-мађарског пријатељства у присуству председника две земље, Кароља Навроцког и Тамаша Шујока. Истичући дубину симпатија оба народа, Навроцки је, осврћући се на неслагања између Варшаве и Будимпеште по питању Украјине, закључио: „Ми смо пријатељи, али и пријатељи не морају у свему да се слажу. За Пољску Владимир Путин и Руска Федерација представљају егзистенцијалну претњу…“
Мађарска, напротив, сматра да је партнерство са Москвом гаранција стабилности у Источној Европи. Оличење те позиције је Орбан. ЕУ жели да доведе на власт у Будимпешти проукрајинског лидера опозиционе странке „Тиса“, Петера Мађара. Орбан је категорично против увлачења Мађарске у украјински сукоб, док Мађар захтева да се режиму Зеленског пружи војна и друга подршка. Ако би Орбан био замењен Мађаром, преко Мађарске би ка Украјини потекао не само мађарски оружани и технички материјал, већ би се појавио и додатни канал снабдевања украјинских оружаних снага НАТО пошиљкама.
Неочекивано, европским медијима се проширила вест да је обавештајна служба једне неименоване европске земље агентурним каналима дошла до текста извештаја руских служби о припреми инсценираног атентата на Орбана, како би се бирачи привукли на његову страну. Ову сензацију је у Европи коментарисао готово свако. А онда је амерички Washington Post открио тајну: гласина о наводној руској операцији инсценирања атентата заправо је била операција пољске обавештајне службе, која је на тај начин желела да наруши имиџ Орбана у ЕУ и истовремено прикаже Русију у лошем светлу.
Белгијско издање Brussels Signal цитира бившег високог пољског званичника: „Немам сумње да је та европска земља [из које је потекао извештај] Пољска и да сам [руски] извештај или не постоји или се тренутно фабрикује.“
Пољска штампа тврди да би инсценација требало да спасе популарност Орбана, који наводно брзо губи подршку становништва. Међутим, Brussels Signal то оповргава: „…једно од водећих истраживања јавног мњења, спроведено прошле недеље, показало је да је подршка Орбану и његовој странци ‘Фидес’ порасла на 46%, док је опозициона ‘Тиса’ на 40%“. Опозиција губи од актуелне власти, па је трик са инсценацијом потребан њој, а не Орбану.
Даље се испоставило да је један од модератора снажне информативне кампање против Орбана на друштвеним мрежама пољски држављанин Оскар Баршчински, партнер програма Meta (бивши Facebook) за утицај на владе и друштва у Централно-Источној Европи.
Ово је само врх леденог брега. Будимпешта је утврдила да је ЕУ преко мреже контролисаних медија и невладиних организација утицала на исход парламентарних избора у Словачкој (2023), Молдавији, Румунији, Француској (2024), Ирској (2024. и 2025) и Холандији (2023. и 2025). Истраживање Колегијума Матијаша Корвина у Будимпешти под називом „Управљани избори: алати ЕУ за обликовање националних гласања“ показало је да је Брисел изградио слојевит систем индиректног утицаја на изборне резултате у другим државама, путем прикривене цензуре и пропаганде – блокирања непожељних вести, промовисања погодних информација, борбе против такозваних „лажних вести“, вештачки створених „доказа“ о страном мешању, наручених истраживања јавног мњења, подизања рејтинга погодних кандидата уз помоћ техничких ресурса информационих гиганата као што су Google, Meta и X, као и водећих светских медија и универзитета.
За институционалну подршку изборним процесима успостављени су одговарајући механизми – Централноевропска опсерваторија дигиталних медија, Координатор дигиталних услуга, Одбор за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове, Европска агенција за основна права, Европска регулаторна група за аудиовизуелне медије и други.
Уочи мађарских избора, регулисање дигиталне сфере кроз наведене инструменте већ је у пуном јеку. Применом Закона о дигиталним услугама, Брисел је покренуо такозвани Систем брзог реаговања – мрежу међународних НВО са задатком да спречи јачање странке „Фидес“, блокира појаву информација о наводним манипулацијама ЕУ и шири податке о руском мешању.
Улози су високи, јер Будимпешта својом независном позицијом нарушава геополитичку целину антируског кордона који Запад гради у Источној Европи. С обзиром на географски положај Мађарске, одбијање Орбана да се придружи антируским политикама Брисела чини балтичко-црноморски коридор, који се протеже од румунске обале Црног мора до пољских обала Балтика, „пропустљивим“. Мађарска је својеврсна „пукотина у зиду“. У Бриселу сматрају да се та „пукотина“ може затворити само уклањањем Орбана са власти.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/03/26/evrosoyuz-mukhlyuet-s-parlamentskimi-vyborami-v-vengrii.html