ФОТО: Espreso

  • У сажетој историји најмањег континента – Аустралије, читамо да је енглески поморац и истраживач, Џејмс Кук (James Cook, 1728–79), године 1770. опловио и уцртао источну обалу Аустралије коју је назвао Новим Јужним Велсом и прогласио поседом Велике Британије. Уједињено краљевство је затим у новооткривеној земљи Аустралији основало кажњеничку колонију у коју је слало преступнике на одслужење казне.   

АУТОР: Драган Р. Млађеновић

Аустралијски домороци, чији је број у тренутку доласка Европљана процењен на 350.000, смањивао се током наредних 150 година, превасходно због нових болести, присилног расељавања и културне дезинтеграције.[1] Одвајање деце од породица, које неки историчари и аустралијски староседеоци називаји и геноцидом, вероватно је допринело том смањењу.[2] Англо-саксонски колонисти су, дакле, новооткривени континент видели као „пусту, ненасељену земљу“ (лат. terra nullius), па је било потребно више од двеста година да се ова историјска неправда исправи: право власништва признато је Абориџинима тек у судском процесу Мабо против Квинсленда 1992. године.[3]

Аустралија је, дакле, један велики затвор за кажњавање политичких противника британске круне и понеког правог криминалца. Истовремено је у овој далекој земљи извршен (што плански, што несвесно) геноцид над староседелачким становништвом, који је, према проценама неких историчара трајао више од 150 година.[4]

А да видимо сада шта се тренутно догађа у овој далекој земљи узорне демократије.

Од како је пре две године вирус ковид-19 узео маха широм планете, грађани Аустралије су вероватно највише пропатили. У склопу такозване „зеро политике“ чија је намера и циљ била искорењивање вируса, аустралијске власти су наметнуле забрану окупљања, полицијски час и врло строг тзв. lock down („закључавање“) које је обухватило затварање јавних зелених површина (паркова и игралишта) и наредбу да се остане код куће. Ту је затим и фамозно „праћење контаката“ (на сајту тамошњег Министраства здравља могуће је прочитати структуру заражених према извору инфекције!), а трећа фаза ове опаке политике је било затварање граница, тако да је улазак у Аустралију и излазак из ње био практично немогућ.

Вакцинација против короне је ипак обављена више него успешно, па је њу примило чак више од 90% грађана старијих од 16 година. Затим је и политика строгог закључавања (lock down) ублажена у стратегију „морамо живети са вирусом“. И границе су помало одшкринуте: сада у земљу могу ући аустралијски држављани, грађани који имају боравишну дозволу, и странци којима је одобрена виза.

Најпознатији тениски турнир у овој земљи која уме да цени добре играче, је без конкуренције Australian Open (Отворени турнир Аустралије) у Мелбурну. Најуспелији такмичар овог турнира је наш Новак Ђоковић, тениски и спортски шампион света. На Australian Open турниру, који ове године почиње 17. јануара, Новак је тријумфовао чак девет пута(!), па је пожелео да и десети пут одбрани титулу.

ФОТО: Курир

А сада почиње драмски заплет.

Новак је на аеродром у Мелбурну стигао у ноћи између среде, 05. и четвртка, 06. Јануара, после лета од 25 часова. Пограничним полицијским службеницима Новак је предао папире којима оверава свој легални улазак у Аустралију: PCR тест, визу, медицинско изузеће за оне који не смеју да приме вакцину, и све остало што је тражено. БиБиСи (BBC) подсећа да је Ђоковић добио медицинско изузеће уз подршку владе државе Викторије и организатора турнира на основу документације коју су прегледале две независне лекарске комисије.

Е, ту сад креће први драмски заплет: по Нолетовом приспећу на аеродром и прегледом његове документације, граничне власти медицинско изузеће проглашавају НЕВАЖЕЋИМ(!?) јер је по неким (само њима знаним) прописима ово изузеће дозвољено само особама које су биле позитивне на корона вирус у претходних шест месеци. И сад је започело свеноћно малтретирање, поништавање важности визе коју су издале њихове власти, и непризнавање прописа и правила која су сами донели. Када се у четвртак ујутру ово мучно натезање привремено окончало, Новака су као каквог сумњивог и опасног криминалца полицијски чиновници спровели у хотел – притвор, у коме се налази од четвртка (Бадњег дана), и сасвим је неизвесно да ли ће фрустриране бирократе благоизволети да му дају дозволу да уђе у лијепу њихову кенгуројебину.[5] Сликовито говорећи, то је било кидисање чопора бесних пекинезера и њихово скичање и кевтање на поспаног и равнодушног алфа лава.

Светска јавност се навијачки поделила, али ипак свако, коме „чавка није попила памет“, види и схвата о чему се ради.

А ради се о НЕПОСТОЈАЊУ ПРАВИЛА НИТИ СИГУРНОСТ ДА СТРАНАЦ МОЖЕ ДА УЂЕ У АУСТРАЛИЈУ. У одговору на приговор Нолетовог тима погранична власт то децидно објашњава:

„Не постоји јасно правило нити сигурност да странац може да уђе у Аустралију. Постоје критеријуми по којима ми то одобравамо и имамо своје разлоге да одбијемо визу. Нико није дао сигурност особи да ће јој медицинско изузеће бити прихваћено,“

А њихова најбитнија „уредба“ је следећа:

„Ако суд донесе одлуку да се оптужени пусти из карантина на слободу, ми и даље можемо да га ставимо у притвор, БЕЗ ОБЗИРА НА ОДЛУКУ СУДА. Одлука суда да буде пуштен на слободу, не гарантује да га власти Комонвелта неће опет привести“.[6]

ДОБРО ДОШЛИ У КЕНГУРОЈЕБИНУ, ЗЕМЉУ БЕЗ ЗАКОНА!

Најновија вест (понедељак, 10. јануар 2022. у 11, 25, преноси Србин-инфо): „Новак на слободи, одлука о депортацији померена за сутра“. Игре без граница, у режији локалног фашистичког Комонвелта, се, дакле, настављају. Пратимо пренос „на живо“.

[1] L. Smith, The Aboriginal Population of Australia, Australian National University Press, Canberra, 1980.

[2] C. Tatz, Genocide in Australia Архивирано на сајту Wayback Machine (17. септембар 2008), AIATSIS Research Discussion Papers No 8, Australian Institute of Aboriginal and Torres Strait Islander Studies, Canberra, 1999.

[3] C. Tatz, Исто дело.

[4] C. Tatz, Исто дело.

[5] Ако се за забачене крајеве Европе употребљава колоквијални израз „вукојебина“, онда се Аустралија може назвати „кенгуројебином“.

[6] На чудовишном безакоњу ове „уредбе“ власти Комонвелта могли би да позавиде, да су живи, и „правници“ Хитлеровог Трећег рајха.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.