За сада анкете бележе озбиљно заостајање Орбановог ФИДЕС-а
- Немачки Frankfurter Rundschau са негодовањем пише да Орбан пружа „експлозивну антитерористичку помоћ“ проруски оријентисаном лидеру Републике Српске у БиХ Милораду Додику и да наводно заједно с њим припрема савез са председником Србије Александром Вучићем и премијером Словачке Робертом Фицом.
- Као доказ наводи се отварање представништва мађарског Антитерористичког центра (ТЕК) у Бањалуци. У другим земљама, наводно, тога нема.
- Брисел и посебно Сарајево реагују оштро, видећи у томе силовиту подршку локалним Србима.
- Иако су ове реакције, по мишљењу аутора, преувеличане, оне ипак указују на политичке приоритете мађарског лидера.
АУТОР: Дмитриј МИНИН
Евроатлантске размирице између председника САД Доналда Трампа и лидера Европске уније улазе у нову фазу испитивања, овога пута у вези са предстојећим парламентарним изборима у Мађарској 12. априла. Улог је овде посебно висок, јер се „будимпештански бастион“ сматра једним од најчвршћих и најдоследнијих ослонаца актуелног шефа Беле куће на континенту. Харизматични мађарски премијер Орбан, који ће заједно са својом странком ФИДЕС покушати да сачува власт, има значајну улогу у консолидацији европских конзервативних снага и развоју „евроскептицизма“. Насупрот њему стоји опозициона „проевропска“ странка „Тиса“, коју предводи бивши Орбанов сарадник Петер Мађар.
Брисел је раније, уз помоћ својих савезника из владајуће странке у Букурешту и уз употребу отворених манипулација, већ одбио озбиљан напад условних „трамписта“ у Румунији. Виктор Орбан у Будимпешти је тврђи орах, јер је власт још увек у његовим рукама и није га могуће уклонити незаконитим методама. Ипак, такозвана „мека моћ“ Европљана усмерена је против његове странке ФИДЕС у до сада невиђеним размерама. На Мађаре се са свих страна изливају непрестани токови критика на рачун актуелне владе и премијера, уверавања да ће им само европски пут обезбедити срећну будућност, као и похвале и подршка опозицији, која наводно све то може да обезбеди.
За сада и ови механизми дају резултате. Све анкете спроведене у Мађарској стабилно показују уверљиву предност опозиционе странке „Тиса“ од око 5% (приближно 400 хиљада бирача), што се у условима те земље сматра тешко достижним заостатком. Међутим, критичари указују на то да су практично сви центри за испитивање јавног мњења у Мађарској, као и широм Европе, тесно повезани са глобалистичким либералним структурама и да постоје захваљујући њиховим грантовима („сорошевско наслеђе“). Зато нема потпуне основе да им се безрезервно верује. Странка ФИДЕС наставља да тврди да је у стварности она у вођству, али је у сваком случају јасно да владајућа коалиција пролази кроз тежак период. Ипак, неке угледне међународне аналитичке компаније, попут McLaughlin and Associates, склоне су ставу да ФИДЕС и даље има реалне шансе за коначну победу.
Петер Мађар
Странка „Тиса“ (пуно име — „Партија поштовања и слободе“, мађ. Tisztelet és Szabadság Párt), која уз помоћ антитрампистичких снага Европе, па и америчких демократа, настоји да преузме власт у земљи, основана је тек 23. октобра 2020. године. Њена идеологија је либерални конзервативизам и проевропска оријентација (члан је доминантне фракције „Народна партија“ у Европском парламенту). Лидер је Петер Мађар, рођен 16. марта 1981, који се представља као глас нове генерације окренут будућности, изазивајући владајуће „корумпиране политичаре и олигархе“. Својевремено је био активиста ФИДЕС-а и сматран је могућим Орбановим наследником; чак је био ожењен Јудитом Варгом, министарком правде у Орбановој влади. Међутим, није сачекао свој тренутак и, ослањајући се на популистички талас, 2024. године се прикључио дотад слабо запаженој странци „Тиса“, коју је брзо издигао на водеће место у анкетама.
Колаж – П. Мађар и В. Орбан: «Ја сам те створио, али ко че кога да „убије“?
Мађар се залаже за продубљивање сарадње у оквиру Европске уније и „усклађеност са западним демократским вредностима“, критикујући конфронтациону политику Орбанове владе према институцијама ЕУ и њене блиске односе са Русијом. Обећава обнову подршке Украјини, убрзано увођење евра уместо форинте и одустајање од руског гаса. Иначе, донедавно је изјављивао да дели Орбанов став о одбијању испоруке војне помоћи Украјини, али, како постаје све зависнији од „старијих партнера“ из Европе, о томе више не говори.
Ипак, искусни политички „ветеран“ Орбан не мирује. Не упуштајући се у личне увреде, мађарски премијер је на једном митингу изјавио: „Украјина је наш непријатељ!“, подижући тиме реторику на ниво „отаџбина је у опасности“. Нагласио је да Украјину не треба примати ни у Европску унију ни у било какав војни савез у којем учествује Мађарска. Такође је упозорио да би без испорука руских енергената мађарска домаћинства и предузећа плаћала струју неколико пута скупље него сада, што представља претњу и економији и националној безбедности.
Немачки Frankfurter Rundschau са негодовањем пише да Орбан пружа „експлозивну антитерористичку помоћ“ проруски оријентисаном лидеру Републике Српске у БиХ Милораду Додику и да наводно заједно с њим припрема савез са председником Србије Александром Вучићем и премијером Словачке Робертом Фицом. Као доказ наводи се отварање представништва мађарског Антитерористичког центра (ТЕК) у Бањалуци. У другим земљама, наводно, тога нема. Брисел и посебно Сарајево реагују оштро, видећи у томе силовиту подршку локалним Србима. Иако су ове реакције, по мишљењу аутора, преувеличане, оне ипак указују на политичке приоритете мађарског лидера.
Орбан је посла ТЕК у помоћ Србима – тврди немачка штампа
Са друге стране, у недељама до избора Орбану би подршку требало да пружи снажан „десант“ из прекоокеанских кругова. Раније се говорило о могућој посети самог Доналда Трампа Будимпешти уочи избора, али се од тога одустало. Ипак, 5. фебруара 2026. године Трамп је на друштвеној мрежи Truth Social назвао Орбана „заиста снажним и утицајним лидером са доказаном репутацијом и феноменалним резултатима“, изразивши пуну подршку његовом реизбору и назвавши га „правим пријатељем, борцем и ПОБЕДНИКОМ!“.
Планиране су и посете високих америчких званичника — државног секретара и саветника за националну безбедност, као и потпредседника Џ. Венса. Орбан би, такође, требало да присуствује оснивачкој конференцији „Савета мира Доналда Трампа“, где му је намењена значајна улога.
Тешко је проценити колики ће утицај све ово имати на мађарске бираче. Криза европских економија ствара општи захтев за променом власти, без обзира ко је до сада био на челу.
Али шта је алтернатива? Ако би Мађар заиста обновио подршку Украјини и одустао од руског гаса, то би могло донети озбиљне економске последице по Мађарску. Питање је и ко би у том случају довршио нуклеарну електрану у Пакшу уместо „Росатома“.
Подржавајући Орбана, Трамп, наравно, пре свега води рачуна о сопственим интересима. Али, како аутор закључује, у овом случају ти интереси се поклапају и са мађарским и са руским.