• Сјеверна Македонија је изабрала између два зла: да не почне преговоре са Бриселом, или да уђе на терен гдје изгуби свој идентитет. Гласала је за француски предлог за рјешење спора с Бугарском ради отварања преговора са ЕУ. Шта год урадила, кајаће се, оцјењује македонски македонски новинар Бранко Ђорђевски

У тренутку кад у Скопљу не престају вишедневни протести због тзв. француског компромиса, Ђорђевски каже да су избиле на површину све тешкоће које је македонски народ имао током мукотрпне историје да би сад дошао у апсурну и контрадикторну ситуацију оспоравања и чак негирања свог постојања, а све због жеље да постане дио ЕУ која управо почива на поштовању права на сопствени идентитет.

Тежак избор и непристојна понуда

„С једне стране је искрена тежња Македонаца да уђу у заједницу европских народа а с друге се суочавају с негирањем од стране свог сусједа – и све је то спаковано у француски предлог. Међутим, он као и сваки компромис не може да одговори на изазове с којима се суочавамо. И зато та понуда сада представља веома тежак изазов с којим нико није задовољан. У Македонији и највиши државни функционери указују да тај предлог није добар“, објашњава Ђорђевски с којим је у Свијету са Спутњиком разговарао прије него што се Собрање изјаснило за „француски компромис“.

Бивши вицепремијер Небојша Човић није изненађен понашањем ЕУ која, како каже, из дана у дан показује „одвратан степен лицемјерја“, нарочито на простору Западног Балкана. Он упозорава да Македонија не само да треба да изгуби свој идентитет, него је све што се дешава предигра за даље губљење суверенитета.

„Овдје се ради о покушају бугаризације с једне стране, а с друге о покушају албанизације“, сматра Човић, али додаје да Македонци сами треба да одлуче како ће поступити јер се овдје о њима ради. За саговорника Спутњик нема дилеме да на Западу не желе стабилност, мир и развој Западног Балкана, иако су им уста пуна тога, а да је „француски компромис“ заправо непристојна понуда.

Ђорђевски додаје да није ни чудо што грађани данима протестују јер су бугарски захтјеви врло тешки. Између осталог, македонска страна, набраја он, треба да прихвати да има бугарско поријекло, да је македонски језик дијалекат бугарског, а да бугарски грађани треба да уђу у Устав Сјеверне Македоније, као и да буду кориговани македонски уџбеници историје, те да се чак са споменика избрише формулација о бугарским фашистичким окупаторима.

Тешко до промјене Устава

Међутим, како истиче новинар, чак и да се отворе преговори са ЕУ, одмах ће се запети код главног услова, а то је уграђивање Бугара у македонски Устав, за шта нема потребне двотрећинске већине у парламенту.

„То значи да кад преговори почну, кад дође на ред испуњавање почетног услова, он се неће остварити. Може да се изгласа предлог, али не и промјена Устава“, примјећује Ђорђевски.

Ако би се чак и обезбиједила двотрећинска већина за промјену Устава, објашњава даље саговорник Спутњика, доћи ће се на отварање поглавља са спровођењем међудржавног договора са Бугарском а тамо су сви они захтјеви који плаше Македонце.

„Ако отворите идентитетска питања, то подразумијева да одступите од свог језика, поријекла, културе, историјских догађаја, историјских личности… То је оно чега се плаше грађани, И плаше се оног што је ЕУ дала као сигнал тиме што је омогућила да су идентитетска питања, која никад нису била уграђена у процес проговора са ЕУ, сада укључена у тај процес. А једно је кад преговарате о међудржавном спору као што су га имали Словенија и Хрватска око територија, али сасвим је друго кад преговарате око идентитета народа и суштине његовог постојања“, упозорава Ђорђевски.

За Човића је очигледно и да, како каже, срамним притискањем на Македонце Брисел покрива неспособност да дисциплинује своје чланице које су изашле изван аката ЕУ, што је одавно присутан модел.

„У Бриселу су полуге и алати, они само треба да дисциплинују своју чланицу која условљава да се отворе преговори. А можете мислити кад буде затварање поглавља каквих све ту идеја може да буде. То је ревизија историје и то непрекидна, не само на простору Западног Балкана него је и глобални тренд. Више ни фашисти нису фашисти, изгледа да су побједници постали губитници и обрнуто. Кад на све то додате факторе вјере и вјерских разлика имате опасан и забрињавајући коктел“, закључио је Човић.

Извор: Спутњик

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.