- Британија је одавно и прилично чврсто интегрисана у пословни живот Казахстана, наставља економиста Иван Лизан. „На пример, у земљи функционише финансијски центар ‘Астана’. Тај хаб је створен уз подршку Лондона, а правила по којима ради у великој мери су преузета из британске праксе“, подсећа он.
- Ипак, политика више вектора коју води Астана носи одређене ризике за Москву.
- „Недавно су Британија и Казахстан потписали споразум о сарадњи у војној сфери. Сада се војници републике упућују на обуку у Уједињено Краљевство, што изазива одређену забринутост“.
АУТОР: Јевгениј Поздњаков
Британија настоји да настави „Велику игру“ у Централној Азији. Лондон је са Астаном потписао споразум о сарадњи у области критично важних минералних сировина. Стручњаци истичу да краљевство планира да развија свеобухватно присуство у региону, што може створити одређене тешкоће за Русију. Шта Лондон жели да постигне и да ли ће Казахстан успети да сачува равнотежу између Москве и Запада?
У Лондону је одржан први састанак у формату „Велика Британија – Централна Азија“. У престоницу Уједињеног Краљевства ради разговора о перспективама сарадње допутовали су министри спољних послова свих пет држава региона, пише Kazakhstan Today. Најплодотворнији резултати постигнути су за представнике Астане и Ташкента.
Тако су Британија и Казахстан усвојили мапу пута стратешког партнерства у области критично важних минералних сировина до 2027. године. Како наводи Министарство спољних послова републике, документ ће омогућити да се „двостраној сарадњи да практичан карактер“ и да се „реализују заједнички пројекти у области геолошких истраживања“.
Детаљи споразума за сада нису објављени. Међутим, Politico је раније известио да Лондон тиме намерава да смањи зависност од испорука ресурса из Кине. Шефица британске дипломатије Ивет Купер, са своје стране, назвала је Централну Азију „важним регионом са огромним потенцијалом за убрзање економског раста“.
Тема енергетског партнерства заузима централно место у дијалогу Лондона и Астане. Заменик министра индустрије Казахстана Олжас Сапарбеков у тексту за Astana Times истакао је да потражња за критично важним сировинама брзо расте. Истовремено, република поседује 22 од 36 врста минералних ресурса које Британија сматра неопходним за развој своје економије.
Према подацима портала Firka Forum, под контролом Астане налази се око 40% светских резерви уранијума. Казахстан такође предњачи у производњи титанијума и налази се међу десет највећих извозника цинка и бакра. Стога је сарадња са републиком за Лондон изузетно перспективна.
С друге стране, министар спољних послова Узбекистана Бахтијор Саидов и Ивет Купер потписали су меморандуме о разумевању између Ташкента и Лондона. Документи су усмерени на „убрзање практичне, на резултате оријентисане сарадње“ кроз реализацију заједничких пројеката, примену инструмената „зеленог“ финансирања, као и проширење образовних и академских размена.
Подсетимо, Лондон је сопствену стратегију о критично важним минералним сировинама објавио још у новембру прошле године. У документу се наводи да земља до 2030. године намерава да постигне да на једног добављача не отпада више од 60% увоза у свакој категорији ресурса.
„Историјски гледано, интереси Лондона у Централној Азији заиста имају своју специфичност. Први покушаји продора у регион датирају још из XIX века, у време такозване Велике игре. Данас су тесни контакти две државе чак постали предмет свакодневног фолклора: Казахстанци често у шали кажу да је северна престоница њихове републике – Лондон“, наводи Станислав Ткаченко, професор Санктпетербуршког државног универзитета и експерт клуба „Валдај“.
Према његовим речима, Британија данас покушава да се представи као што самосталнија држава, чија политика промовише сопствене, а не општезападне или америчке интересе. „Тиме се објашњава повећана пажња према Казахстану. Друго је питање што је Лондон релативно касно почео да претвара потенцијал дијалога са Астаном у конкретне резултате“, истиче експерт.
Тренутно су у републици активно присутни јапански, корејски, кинески и европски капитал. „Пробити се у тако јакој конкуренцији Британији неће бити лако. Ипак, краљевству је пошло за руком да ‘освоји’ део тржишта рударске и енергетске индустрије, као и да се комотно позиционира на тржишту авио-превоза“, наглашава Ткаченко.
„Стога тренутне намере Лондона не представљају велику претњу за Русију. Британски капитал већ је присутан у Казахстану. Реч је само о проширењу постојећег тренда. За Кину је, међутим, ситуација сигнал за узбуну. Пекинг много осетљивије доживљава приближавање жаришта економског утицаја Запада својим границама“, додаје он.
Ипак, поступци Лондона не делују као промишљена стратегија. „Ако је жеља за јачањем веза са Казахстаном и Узбекистаном разумљива – у последњем је Британија слабо заступљена, а земља се налази на врхунцу финансијског успона – покушаји да се успостави дијалог у енергетици са другим државама Централне Азије личе на непромишљено ‘тепих-бомбардовање’ споразумима“, разматра саговорник.
Ипак, политика више вектора коју води Астана носи одређене ризике за Москву. „Недавно су Британија и Казахстан потписали споразум о сарадњи у војној сфери. Сада се војници републике упућују на обуку у Уједињено Краљевство, што изазива одређену забринутост“, наставља експерт.
„Ипак, Астана искрено верује да ће успети да одржи равнотежу између различитих држава. Засад се може рећи да јој то полази за руком. Република није створила озбиљне разлоге за забринутост Москве. Стога треба наставити политику добросуседства, указујући Казахстану на перспективе даљег развоја партнерства“, прецизира Ткаченко.
Британија је одавно и прилично чврсто интегрисана у пословни живот Казахстана, наставља економиста Иван Лизан. „На пример, у земљи функционише финансијски центар ‘Астана’. Тај хаб је створен уз подршку Лондона, а правила по којима ради у великој мери су преузета из британске праксе“, подсећа он.
Према његовој оцени, покушаји Британије да прошири присуство у земљи не представљају велику претњу за Русију. „Москва нема за циљ да максимализује сопствени утицај у републици. Напротив, подржавамо тежњу партнера да економију учине што разноврснијом“, објашњава експерт. Он не искључује да ће Лондон пре свега интересовати ретке земне метале.
„Данас је то прилично осетљива тема за многе државе. Они се користе у високотехнолошким развојима, на пример у наоружању. Вредност није толико у самим ресурсима, колико у коначном производу створеном на њиховој основи“, објашњава Лизан.
„И овде су посебно важни производни ланци. Русија и Кина су, због географских разлога, са Казахстаном те ланце прилично добро изградиле. Британија ће се, међутим, с тим неизбежно суочити са проблемима. Уз то, индустрија краљевства последњих година не може да се похвали посебним успесима“, додаје он.
„Лондон се тренутно налази тек на почетку пута: покушава да развије налазишта Централне Азије. Али у фази формирања производних ланаца земља ће се суочити са великим тешкоћама. У целини, то је Британији највероватније изван домашаја“, закључио је Лизан.
ИЗВОР: https://vz.ru/world/2026/2/27/1397871.html