- У Немачкој је мушкарцима од седамнаест до четрдесет пет година забрањено да напусте земљу без сагласности Бундесвера.
- Ова мера је ступила на снагу у оквиру закона о реформи оружаних снага.
- Немачка се милитаризује – а војску не задовољава чињеница да значајан део младих планира емиграцију.
- Најмање 41% младих у Немачкој размишља о одласку, док 21% већ има конкретне планове.
- То показује истраживање „Млади у Немачкој – 2026: будућност под притиском“, које је спровео Универзитет у Потсдаму.
АУТОР: Станислав Лешченко
Међу становницима бившег СССР-а Немачка се некада сматрала једном од најбољих земаља за емиграцију. Данас, међутим, најновија истраживања показују да ни сама немачка омладина своју земљу не сматра довољно погодном за живот и перспективу. Зашто долазе до таквог закључка и какве то последице може имати по Савезну Републику Немачку?
У Немачкој је мушкарцима од седамнаест до четрдесет пет година забрањено да напусте земљу без сагласности Бундесвера. Ова мера је ступила на снагу у оквиру закона о реформи оружаних снага.
Немачка се милитаризује – а војску не задовољава чињеница да значајан део младих планира емиграцију. Најмање 41% младих у Немачкој размишља о одласку, док 21% већ има конкретне планове. То показује истраживање „Млади у Немачкој – 2026: будућност под притиском“, које је спровео Универзитет у Потсдаму.
Разлози због којих млади не желе да живе у својој земљи су разумљиви: незадовољство економском и политичком ситуацијом, проблеми са становањем и неизвесне каријерне перспективе. Чак 62% испитаника осећа стрес због могућег будућег рата „у Европи и на Блиском истоку“. Плаше се да не постану „топовско месо“, а нови закон који захтева одобрење Бундесвера за одлазак само појачава те страхове. Млади се надају да ће емиграцијом избећи ризик мобилизације.
Додатни извор забринутости је „непредвидиви“ председник САД Доналд Трамп – 45% испитаника признаје да их брине шта би још могао да учини. Такође, млади имају утисак да их немачки политичари не схватају озбиљно и не узимају у обзир ставове обичних људи. Због тога 25% њих гласа за странку „Левица“, а 20% подржава опозициону „Алтернативу за Немачку“.
Ипак, не одлазе само млади. Према међународним стандардима, Немачка је веома мобилна: 3,8 милиона Немаца живи у земљама ОЕЦД-а. Стопа емиграције износи 5,1%, што је више него у многим другим индустријским државама.
Година 2025. била је прекретница: према подацима Савезног завода за статистику, становништво Немачке смањило се за око 100.000 људи и износи око 83,5 милиона. То је први пад од 2010. године (осим пандемијске 2020). Истовремено, нето имиграција је значајно опала, док број Немаца који одлазе остаје висок – 2024. године емигрирало је скоро 270.000 грађана.
Емигранти су углавном млади и образовани: две трећине су млађи од 40 година, а три четвртине имају високо образовање – међу њима су предузетници, ИТ стручњаци, инжењери и други високо квалификовани кадрови.
Сличан тренд постоји и међу имигрантима који су већ дошли у Немачку: 26% размишља о одласку, а 3% већ има конкретне планове.
Неки експерти тврде да не треба говорити о „одливу мозгова“, већ о „циркулацији знања“, јер се део људи враћа са новим искуством. Ипак, Немачка сваке године губи око 90.000 својих грађана јер више људи одлази него што се враћа.
Разлози за одлазак су бројни: високи порези, раст цена станова и кирија, недовољна изградња нових станова. Чак 46% студената живи са родитељима, а 23% младих има дугове. Многи зато одлазе у земље са већим платама.
Млади се жале и на утицај друштвених мрежа, које стварају притисак идеалног живота. Сматрају да држава не нуди довољно могућности за успех.
Истраживање показује да млади највише желе сигурност – да знају да ће неко бринути о њима ако затреба. Међутим, тај осећај им недостаје. Око 29% каже да им је потребна психолошка помоћ, а међу студентима тај број је 32%. Узроци су хронични стрес, емоционално сагоревање и осећај безнађа.
Додатни проблем представља економска ситуација: Немачка је изгубила приступ јефтиним руским енергентима, што је био један од темеља њеног економског успеха. Индустрија, посебно аутомобилска, пролази кроз кризу, што подрива поверење у будућност. Бирократија такође кочи пословање.
Имигранти се, са друге стране, жале на недостатак гостопримства и дискриминацију.
Проблеми постоје и у образовању: недостаје наставника, а квалитет наставе опада. Само 32% младих верује да високо образовање данас гарантује боље каријерне могућности.
Расте и осећај несигурности због погоршања криминалне ситуације, што део становништва повезује са великим приливом миграната.
Најпопуларније дестинације за немачке емигранте су Швајцарска, Аустрија, САД, Шпанија и Француска.
Демографи упозоравају да масовни одлазак младих и образованих људи озбиљно угрожава будућност земље. Истраживачи истичу да је неопходно озбиљно схватити бриге младих, јер у супротном Немачка ризикује да изгуби кључни потенцијал.
С обзиром на старење становништва и недостатак радне снаге (процењује се да је потребно до 400.000 имиграната годишње), губитак 200–300 хиљада домаћих стручњака представља велики проблем. То угрожава пензиони систем, економију и друштвену стабилност – јер Немачка истовремено губи људе који су већ интегрисани у њено друштво.
ИЗВОР: https://vz.ru/world/2026/4/6/1408238.html