Уз југословенско-грчке преговоре
У нашу царску старославну Лавру Хилендар дошло сад поклонити се вечним светињама и пожелети братству и дуже пуно истрајности у чувању ове свете српске обитељи
- марта 1910
Благоверни краљ Србије
ПЕТАР
(Запис у књизи посетилаца манастира Хилендара)
Према вестима из наше штампе, у последње време, ради се ужурбано на грчко-српском зближавању (текст нечитак у наставку)… Тим поводом сматрамо за потребно да упозоримо на неке ствари које ће свакако требало решити приликом склапања споразума.
Ради се, наиме, о највећој светињи српској Хилендару. Св. Гора – Атон – припуштена је сасвим Грчкој и место да се и на конференцији за мир енергично захтевало и постигло, да јој се остави аутономија макар као за време турско, ако се није могла присилити неутрални подручјем.
Грци се старају, свима силама да Атон потпуно грцизирају, тако да и самом Хилендару прети опасност да се не претвори једнога дана у грчки манастир. То се чини на разне начине. Цео Атон сматра се ужим ратним подручјем, за које треба специјална дозвола, ако се хоће посетити. То важи, разуме се, само за Словене чији се манастири налазе у Светој Гори, а за Енглезе, Французе и остале иноверце — не.
Са обичном грчком визом не може ни један православни Словен доћи на Атон. Мора се имати специјална дозвола Министарства Иностраних Дела из Атине, да се може доћи у Св. Гору. Али и та дозвола није довољна. Још пред Солуном, у возу, упозоравају вас полицајци, да морате имати још специјалну дозволу солунског губернатора, ако хоћете у Св. Гору.
Кад стигнете у Солун одмах се пожурујте у полицију ради те дозволе. Ту сте изложени тако шиканирању са стране полицајаца, да вас пролази воља и за Хилендаром и за Св. Гором. Јер дозвола се тешко даје.
Зато се прошле Ускрса догодило, да је цела једна велика екскурзија ученика једне београдске гимназије враћена из Солуна и не видевши Хилендар, а пошло се у Хилендар.
И писац овога чланка искусио је прошлога лета сву чудноватост солунских полицајаца, кад је повео једну екскурзију студената Београдског Универзитета у Хилендар и Св. Гору.
За кола Министарства Иностраних Дела из Атине, захваљујући нашем енергичном интервенцијом нашег конзула у Солуну, г. Б. Настасића, добили смо и ту дозволу, да нас опет у самој Св. Гори дочека шиканирање полицајаца са давањем дозволе за боравак у Солуну.
На тај начин иде се на то да се спречи посећивање Атона. То је само једно средство, али постоји и друго, које је много опасније. Не дозвољава се уопште долазак подмлатка у словенске манастире. Полагано, али сигурно изумиру старије генерације калуђера, млађи не придолазе и кроз известан број година Хилендар ће бити насељен млађим калуђерима грцима и прећи ће сасвим у грчке руке. И оно што се никако није догодило ни за време петвековног ропства, може се догодити за време врло велике и слободне државе уједињених Срба Хилендар, највећа светиња сваког Србина, може бити за увек изгубљен. Јер се на томе ради систематски. Новим уставом за Атон, проглашавају се сви његови становници грчким поданицима без изузетка. Значи, сви Срби у Хилендару престају бити поданици наше државе и Хилендар постаје грчки. А уз то се спрема и аграрна реформа за „све“ манастире, при чему са грчким манастирима праве уговори, док се од словенских једноставно одузима.
Опасност је за Хилендар, дакле, врло велика, али смо уверени да ће надлежни знати очувати његове интересе и новим пактом пријатељства са Грцима.
Д-р Душан Глумац
Доцент универзитета
Време, 22. фебруара 1929, стр. 1.