- Борбена дејства ће се највероватније завршити пре избора за Државну думу, а главно питање је — под којим и чијим условима.
АУТОР: Џон Хелмер
Министар финансија Русије Антон Силуанов, руководство Централне банке и специјални преговарач Владимира Путина са администрацијом Доналда Трампа Кирил Дмитријев говоре свом председнику да је наставак Специјалне војне операције у Украјини предуг и прескуп.
Они тврде да би он требало да пре времена оконча борбена дејства примирјем под условима противника. По њиховом мишљењу, алтернатива томе била би мобилизација младих, додатно опорезивање најсиромашнијих слојева становништва и смањење буџетског дефицита кроз пад тражње, реалних прихода и инвестиција у економски раст.
С друге стране, Генералштаб и адмирал Игор Костјуков, начелник војне обавештајне службе, поручују Путину да ће, ако добију одрешене руке, прећи на одлучне акције како би уклонили кијевско руководство. Они обећавају потпуно искључење електроенергетског система, водоснабдевања, телекомуникација и саобраћаја, тако да украјинска држава више не може нормално да функционише. Такође обећавају да ће потиснути украјинску војску из Донбаса и изборити примирје под руским условима за свега три месеца.
Путинов одговор је да пристане и на једну и на другу варијанту, користећи комбинацију полу-мера — пола првог приступа, пола другог. То је, по аутору, велика грешка чије би последице могле постати видљиве већ 20. септембра, када буду објављени резултати избора за Државну думу.
Видим четири стратешке грешке руског руководства које произилазе из ових полу-мера, као и стратешке последице које постају готово неизбежне.
Стратешка грешка бр. 1
Ни исцрпљивањем Украјине ни њеним „обезглављивањем“ Русија не може да постигне свој главни циљ: демилитаризацију територије до пољске и румунске границе и денацификацију режима од Кијева и Лавова до Жешува. Разлог је то што су Сједињене Америчке Државе и НАТО одлучни да наставе трајни рат против Русије.
Ограничења за копнену војску, артиљерију, оклопну технику, ракете и гранате, предвиђена нацртом Истанбулског споразума из априла 2022. године, данас су већ бесмислена. У то време се уопште није узимало у обзир ограничавање броја беспилотних летелица, њихове способности брзог реаговања, домета и ватрене моћи које су Украјина, САД и Европа у међувремену заједнички развиле. Данас се то практично више не може ни разматрати, јер дронови представљају арсенал читавог НАТО-а.
Стратешка грешка бр. 2
Освајање срца и умова украјинских бирача могло је бити постигнуто руским војним операцијама, али то сада више није од значаја. Кијевски режим ће без оклевања жртвовати Украјинце на фронту или у иностранству, док ће истовремено сузбијати сваку преосталу опозицију. Убиство или протеривање владајуће елите неће утицати на стабилност режима.
Смањење директног америчког финансирања рата од стране Трампове администрације било је и биће надокнађено финансирањем НАТО-а, заједничком производњом оружја и интеграцијом украјинских војника у команде, базе и планове НАТО-а.
Америчка и европска јавност такође се може придобити, али је данас подједнако немоћна да промени војну политику режима од Грчке до Финске, од Ирске до Естоније.
Стратешка грешка бр. 3
Денацификација је мит за Американце, Европљане и Јапанце. Чак и ако Владимира Зеленског замене Андреј Билецки, командант пука „Азов“, или Кирил Буданов, садашњи шеф председничке администрације и некадашњи руководилац Главне обавештајне управе, Американцима и НАТО савезницима је потпуно свеједно да ли су они фашисти или нису. Као што их ни пре деведесет година није посебно бринуло то што је Адолф Хитлер био фашиста.
Циљ је и тада био, и данас јесте, и остаће наредних сто година — рат против Русије.
Уосталом, управо зато су Пољска и Израел спремни да толеришу садашње величање бандеровских злочинаца који су током Другог светског рата убили стотине хиљада Пољака и милионе Јевреја.
Стратешка грешка бр. 4
Путин, суштински гледано, руководи разарањем руске економије у интересу финансијског сектора и сектора извоза сировина — односно комерцијалних и државних банака, Централне банке и олигарха.
Последица је буџетски дефицит који се може финансирати само државним задуживањем, опорезивањем екстрапрофита или смањивањем социјалних давања, подршке индустрији и помоћи регионима. Истовремено се такав курс брани репресијом над критичарима и њиховим каналима комуникације путем интернета.
Иако је алтернатива оваквом стању мобилизација и милитаризација економије, Путин и даље верује да ће успети да очува политичку равнотежу.
Стратешки исход
Стратешки исход је трајни рат са високом профитабилношћу за економију под контролом олигарха, без обнове индустрије, уз корупцију и јачање репресије. Такође, добија се пауза неопходна за поновно наоружавање Русије, али без финансијских средстава потребних за одговор на даљу ескалацију војног потенцијала САД и НАТО-а.
У таквој будућности председник Кине Си Ђинпинг, стратешки Путинов пријатељ, нема интереса, а Иран, Северна Кореја и Куба, стратешки савезници Русије, морали би да наставе борбу готово сами.
„Сматрам да је ово углавном тачно“, коментарише један војни извор упознат са ситуацијом, „осим што покушаји да се Украјина учини неспособном за било шта осим преживљавања на ивици сиромаштва још нису озбиљно спроведени. Такође нису озбиљно предузимани покушаји да се процесуирају људи попут Билецког. Бандеровци нису толико издржљиви, ни на врху ни на дну.“
Други московски извор, такође добро упућен у ситуацију, каже:
„Постављено је питање: па шта ако имамо ‘Сармат’, ‘Циркон’, ‘Орешник’? Па шта? Одговора нема. Постоји само тврдња да морамо разговарати са Американцима и само са Американцима, јер су нам они равни. Али Американци су све отказали и прекинули преговоре још пре десет година.
Суочени са том стварношћу, остаје само један избор — наставити борбу док се не постигне компромис. Колико ја разумем, Путин жели да оконча рат пре избора за Думу и да прогласи неку врсту победе. У супротном, изгубиће.“
ИЗВОР: https://johnhelmer.net/the-war-to-end-all-wars-against-russia-isnt-ending/