„…нереформисана Агенција за националну безбједност… је деценијама служила као послуга једној од најорганизованијих криминалних група у Европи …“ (Портал ИН4С, 30.септембар 2022.)
АУТОР: Милан Гајовић, Подгорица
Помоћник министра унутрашњих послова за државну безбједност Вукашин Мараш је, у априлу 1996.године, формирао посебно одјељење Службе државне безбједности (СДБ) за посебне намјене – Седму управу, која је постојала је све до 2005.године.
Проф. др Војо Лаковић, некадашњи шеф барске полиције, бивши савјетник премијера Спајића за безбједност, полицијски и царински функционер, у емисији „Контроверза“ Младена Стојовића, која је емитована 26.марта 2026.године на РТВ Подгорица, открио је имена припадника Седме управе: „Зоран Лазовић, Душко Голубовић…Предраг Шуковић…Иван Делић…Дамир Мандић, Алмир Мандић, Миле Луковић Кум, Душан Спасојевић Шиптар, Љубиша Буха Чуме, Муша Османагић, Вук Вулевић…“
Значи, припадници те управе су били и „елитни“ црногорски криминалци, као и чланови „земунског“ и „сурчинског“ клана?! Зато су основани јавно изношени наводи о њеној повезаности са бројним државним терористичким актима, односно у неразјашњеним ликвидацијама у Црној Гори, Србији и на „западном“ Балкану. Криминалци су, чак, имали и службене легитимације тајне и јавне полиције?! Служба државне безбједности (СДБ), односно Агенција за националну безбједност (АНБ) била је логистика организованог криминала.
Другим ријечима, постојала је наркомафијашка власт Мила Ђукановића, односно спрега организованог криминала и појединих припадника полиције (тајне и јавне), тужилаштва и судства.
СДБ је, крајем 1990-тих и 2000-тих, контролисала путеве шверца цигарета, као државног посла, и директно је сарађивала са домаћим криминалним групама и италијанском мафијом. Штитила је домаће подземне структуре, прикривала њихове илегалне активности и користила их за складиштење, транспорт и дистрибуцију цигарета. Захваљујући везама са СДБ-ом, криминалци су имали и заштиту од кривичног гоњења. Италијанске мафијашке организације су биле главни купци и дистрибутери цигарета из Црне Горе.
Тужилаштво у Барију је крајем 1990-тих спроводило истрагу против црногорских функционера, укључујући и Мила Ђукановића и њему блиских особа, због повезаности са италијанском мафијом у пословима шверца цигарета. Међутим, власти САД су принудиле италијанске правосудне власти да „жмуре“, односно нијесу дозволиле доношење осуђујућих пресуда против њих.
Према извјештајима Европске службе за сузбијање превара (корупције и других незаконитости) (Оffice Européen de Lutte Anti – Fraude – OLAF-a) Црна Гора је 2023.године. године била трећа у свијету по заплијењеним илегалним цигаретама на границама Европске уније (ЕУ). То показује да шверц, ни до дан данас, није искоријењен, већ се наставља истим каналима?!
У јавност су изношени и чињенично утемељени подаци да је СДБ, односно АНБ (у даљем тексту: Служба) била повезана са домаћим криминалним групама и у шверцу дроге кроз Црну Гору, у сарадњи са тзв. кавачким и шкаљарским клановима. Транскрипти са апликације Sky, које је доставио Europol, показују да су поједини припадници црногорске тајне и јавне полиције били у комуникацији са криминалцима, пружали им информације и заштиту, те утицали на тужилаштво и (јавну) полицију да прикривају доказе о шверцу.
Чињеница је да су поједини припадници и тајне и јавне полиције, оваквим активностима, стекли велико богатство у новцу и некретнинама.
Служба (односно њени руководиоци и службеници) деценијама није поступала у складу са уставном и законском надлежношћу да штити Уставом утврђени поредак и безбједносне интересе Црне горе, као и Уставом зајемчена људска права и слободе, већ је била политичка тајна полиција ДПС-а, њених сателита, као и страних тајних служби (прије свега, CIA-е).
Медији су годинама обавјештавали јавност о незаконитој примјени мјера надзора (праћењу и прислушкивању грађана) без судског одобрења, углавном политичких противника Мила Ђукановића, као шефа владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) и вишегодишњег предсједника и премијера.
У сваком демократском друштву (држави) у коме се поштује принцип владавине права мјере тајног надзора представљају законско ограничење међународним уговорима и Уставом загарантованих слобода и права грађана (право на достојанство и неповредивост личности; право на приватност; право на тајност писама, телефонских разговора и средстава општења; право на слободу кретања и настањивања и др.). Ова права се могу привремено законски ограничити само на основу одлука суда ради вођења кривичног поступка, из разлога безбједности Црне Горе, или ради спречавања ширења заразних болести.
Међутим, бројне су могућности злоупотребе одређивања и примјене ових мјера, у циљу претварања друштва (државе) у Свевидеће Око и Свечујно Уво, као облика и начина свеопште контроле грађана.
Такође, постоје чињенично утемељени разлози за сумњу да су, противно, Уставу и закону, прикупљани и коришћени подаци о лицима (политички досијеи). Другим ријечима, умјесто заштите слобода и права грађана, Служба је постала фактор угрожавања њихове безбједности и права на приватност.
Медији су износили и податке о незаконитом „дружењу“ руководилаца и/или службеника Службе са припадницима подземља, те о уништавању службене документације, како би се прикриле незаконитости и злоупотребе. Одмах након парламентарних избора, 2020.године, велики дио архиве Службе је уништен.
Овим је почињено кривично дјело, из члана 414 (Фалсификовање службене исправе) став 2 Кривичног законика (КЗ) Црне Горе, којим је прописано да ће се казном затвора од три мјесеца до пет година казнити службено лице које службену исправу, књигу или спис уништи, прикрије, у већој мјери оштети или на други начин учини неупотребљивом.
Неопходно је кривично – правно расвијетлити, јавно изношену, спорну Ђукановићеву улогу у више државних терористичких аката (нерасвијетљених убистава) у Црној Гори, Србији и шире на „западном Балкану“, везаним за шверц цигарета. Службеник Управе полиције Владан Павићевић јавно је објавио организациону шему убиства искреног патриоте и поштоваоца принципа владавине права Душка Јовановића. На врху те шеме се налазе иницијали А.Ђ. и М.Ђ. и лако је препознати на кога се односе.
У току су кривични поступци против високих државних функционера (предсједнице Врховног суда, главног специјалног државног тужиоца, директора и замјеника директора Управе полиције…), који су оптужени и за стварање криминалних организација или за припадништво таквим организацијама. Специјално тужилаштво је чак, у својим оптужницама, изразило основану сумњу да су главни специјални државни тужилац и замјеник директора Управе полиције били повезани са кавачким кланом?!
И то указује на спрегу Ђукановићеве власти и организованог криминала, односно на црногорску државну мафијашку хоботницу! Јер, сви „партнери“ мафије су постављани или именовани од стране ДПС-а, као владајуће партије, и уз сагласност шефа Мила Ђукановића! То доказује и да је ДПС било политичко крило организованог криминала!
Бивши шеф АНБ-а Дејан Перуничић осуђен је, првостепеном пресудом Вишег суда у Подгорици, на пет година затвора због злоупотребе службеног положаја, јер је наређивао незаконита прислушкивања, од краја 2019. до избора 30.августа 2020.године.
Дугогодишњи високи оперативац Службе Зоран Лазовић оптужницом Специјалног државног тужилаштва (СДТ) терети се за стварање криминалне организације, злоупотребу службеног положаја и продужено кривично дјело прања новца… У оптужници се наводи да је заједно са бившим главним специјалним тужиоцем Миливојем Катнићем и другим особама створио криминалну организацију са циљем да се обезбиједи и заштита припадника кавачког клана, те да се утиче на тужилаштво у полицију како би се овој криминалној структури омогућило несметано дјеловање.
Дугогодишњи припадник Службе Душко Голубовић је ухапшен у мају 2025.године по налогу Специјалног државног тужилаштва (СДТ). Против њега је подигнута оптужница за стварање криминалне организације за шверц цигарета и прање новца. Према оптужници, држава је тиме оштећена за више од 18 милиона евра.
У нашем друштву тајна полиција је традиционално, у циљу сијања страха као суштинске карактеристике тоталитарне власти, увијек била политичко – идеолошки инструмент (некад комунистичке, а данас преобучене, неолибералне = антисрпске „дубоке државе“) за застрашивање, уцјењивање, спречавање кандидовања и уклањање политичких противника (по правилу, Срба патриота), који су због слободоумности и другачијих ставова неосновано проглашавани унутрашњим (народним) и државним непријатељима.
Руководећи кадрови, и у тајној и у јавној полицији, постављани су по политичко – идеолошким критеријумима подобности, односно лојалности, а не по стручно – професионалним квалитетима. Зато је суштинска деполитизација и реформа Службе неопходан и нужан корак који води ка истинској демократизацији друштва.
Непрекидни ланац ОЗНА – УДБА – СДБ – АНБ, био је и јесте средство антисрпске „дубоке државе“, односно некад комунистичке, а данас неолибералне структуре ванинституционалне моћи која је контролисала, али и даље контролише најважније државне институције и пресудно утиче на унутрашњу и спољну државну политику. Та мрежа моћи иза и изван формалних институција креира кадрове Службе, судије и тужиоце, те уређивачку политику еуропејских медија и има несметани приступ тајним подацима из досијеа грађана.
Доказ за наведено је и континуирано и некажњавано истицање симбола државе Албаније и терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова (UČK). На другој страни, црногорска полиција и правосудни органи су, по рецепту комунистичке идеологије, и даље врло ревносни у процесуирању грађана који носе или истичу симболе историјске српске Црне Горе, или који пјевају гусларске пјесме.
Зато је неопходно да Скупштина, која је надлежна за вршење надзора над безбједносним службама (члан 81 став 1 тачка 10 Устава) неодложно формира експертску групу, састављену од правних и безбједносних стручњака, са овлашћењима да детаљно испита законитост рада Службе, те предложи начелни садржај Закона о укидању АНБ и формирању тајне полиције под новим именом. Тим законом би требало установити дјелотворнију парламентарну и Владину контролу над њом.
AНБ је правни следбеник СДБ, јер је Законом о АНБ из 2005.године, преузела службенике, као и „службене просторије, предмете, архиву, опрему, средства за рад и друга средства која је…користила Служба државне безбједности Министарства унутрашњих послова“.
Група би требало да добије овлашћења за системску провјеру биографија запослених, законитости запошљавања и за преглед досиеа грађана, те да испита ко је одговоран за уништавање документације Службе.
Чланом 18 Закона о АНБ прешироко је нормирано дискреционо право Агенције да не поступи по захтјеву грађанина за добијање обавјештења да ли се о њему води (политички) досије и за увид у досије. Зато је неопходно нову Службу законски обавезати на дужност доношења образложеног решења о одбијању захтјева грађанина, те прописати да је такво решење подложно судској контроли законитости у управном спору.
Грађани имају право на правни лијек и судску контролу образложеног одбијајућег решења. Предложено закононормирање се темељи на Уставу Црне Горе, прецизније на чл. 19 (Заштита) – „Свако има право на једнаку заштиту својих права и слобода.“ и чл. 20 (Правни лијек) – „Свако има право на правни лијек против одлуке којом се одлучује о његовом праву или на закону заснованом интересу.“
И у упоредном праву обавезно је да одбијање описаног захтјева буде писмено и образложено, чак и када се надлежни државни орган позива на разлоге „националне безбједности“. Такође, грађанин има могућност оспоравања решења о одбијању захтјева.
Законом је неопходно прописати и да је Агенција дужна да Управном суду, поводом конкретног управног спора, достави све податке о разлозима одбијања захтјева грађанина, уз обавезу судија на поштовање тајности. То би помогло да Суд доноси чињенично и правно утемељене пресуде, те да се, на тај начин, ефикасније заштите Уставом загарантована права и слободе грађана.
Извјештај експертске групе требало би да послужи и за пооштравање кривичне одговорности припадника нове тајне полиције, као и за подношење кривичних пријава против, пензионисаних и активних, руководилаца и службеника Службе, чијим су незаконитим поступањем остварени елементи бића кривичних дјела.
Тиме би се створили предуслови да нова црногорска тајна полиција врши своју функцију као државни, а не партијско – политички орган.