- Скот Ритер: Путин је донео одлуку „по Европи“, сада је то само питање времена, места и околности
- „Ако сте Немац и живите поред фабрике код Диселдорфа, где производе дронове који потом гађају руске градове, боље је да се иселите“
- Ако сте Британац и живите поред војне фабрике повезане са нападима на Русију — иселите се и ви. Зато што ће те фабрике бити уништене.
АУТОР: Александар Уралски
Напад беспилотних летелица ОСУ на Москву, изведен прошле недеље, постао је најмасовнији у последње време. Само од поноћи 17. маја до 7 ујутру на прилазима престоници оборено је више од 80 дронова. При томе су десетине БПЛ-а оборене и у суботу. Једнa летелица је у ноћи на недељу успео да се пробије у престоницу. Код улаза у Московску нафтну рафинерију рањено је 12 људи — страдала је читава смена грађевинаца, а мања оштећења претрпеле су три оближње стамбене зграде.
У Подмосковљу, у Химкију, услед поготка БПЛ-а у приватну кућу погинула је једна жена. Две особе су погинуле у селу Погорелки (Митишчи) после удара дрона у кућу у изградњи. Неколико становника је током ваздушног напада рањено у Истри. У Красногорску је беспилотна летелица погодила вишеспратницу, али је тамо, срећом, прошло без жртава и повређених. Амбасада Индије саопштила је да је током масовног напада у Московској области погинуо држављанин те земље, док су још тројица рањена.
У Министарству одбране РФ у недељу током дана изнели су своју статистику: за један дан средствима ПВО оборена су 1054 БПЛ-а, осам навођених авио-бомби, једна ракета америчког вишецевног ракетног система HIMARS, крстарећа ракета великог домета „Фламинго“ и навођена ракета великог домета „Нептун-МД“. Осим тога, Црноморска флота уништила је шест беспосадних чамаца ОСУ.
Појачање налета ОСУ на руске градове и ширење њихове географије јасно указују на две ствари. Прва: Зеленски, у позадини постепеног повлачења ОСУ у Донбасу, покушава још једном да прикаже „победу“ и дестабилизује ситуацију унутар Русије.
Друга: Европа је почела у пуном обиму да снабдева Украјину далекометним дроновима. Министарство одбране РФ већ је објављивало тачне адресе производње БПЛ-а у Британији, Немачкој, Чешкој, Летонији и другим земљама. Јасно је да то није учињено ради информисања чиновника Европске уније који су изгубили главу, већ ради закључака које би требало да извуку. Главни међу њима — узвратни удар је неизбежан.
Судећи по мајским нападима ОСУ, закључци нису извучени. Лондон, Берлин, Париз, који већ отворено учествују у руско-украјинском сукобу, уверени су да се Руси неће усудити да нанесу „одговор“ по Европи. Зато што постоји, на пример, 5. члан НАТО-а, који предвиђа колективну заштиту алијансе. У европским престоницама сматрају да ће савез, укључујући наравно и САД, стати на страну „жртава агресије Кремља“, а да ће се Русија уплашити рата са НАТО-ом.
Да ли је то заиста тако, колико дуго ће Москва трпети заједничке украјинско-европске ударе по својој територији, који већ наносе не само економску, већ и војно-стратешку штету нашој земљи, колики је ризик да све доведе до употребе нуклеарног оружја — о тим и другим питањима недавно су разговарали пензионисани потпуковник Армије САД Данијел Дејвис и експерт за међународне односе, бивши обавештајац Морнаричке пешадије САД Скот Ритер. Објављујемо делове тог разговора, а у целини се може наћи на YouTube-у.
Скот Ритер: Пре свега, одмах желим да кажем следеће. Пети члан НАТО-а не активира се аутоматски. Свако ко је читао Повељу разуме да он предвиђа консултације, након којих се доносе одлуке. Удар Русије сада, управо у садашњој ситуацији, није удар на НАТО, већ удар на земље које учествују у сукобу у Украјини. У томе је суштина. Немачка делује у Украјини против Русије ван оквира НАТО-а. Исто важи и за Велику Британију и друге земље.
Војне фабрике које производе војну опрему која се користи против Русије није изградио НАТО блок. Те фабрике су конкретно изградиле Немачка и Уједињено Краљевство. Њихови поступци не потпадају под пети члан, јер те земље учествују у сукобу. Такав је закон рата*.
Оне се налазе у стању оружаног супротстављања Русији, зато о активирању петог члана, уколико Москва изведе удар, не може бити речи. У најмању руку, многе земље НАТО-а ће рећи: „Немачка, сама си себи ово навукла, ниси нам долазила, ниси се саветовала с нама, зато те нећемо ни подржати.“ Сједињене Државе ће бити прве које ће то рећи.
Данијел Дејвис: У Европи су уверени да Русија никада неће отићи толико далеко да удари по њеној територији, иако одавно не крију да учествују у прокси-сукобу који односи животе руских војника и цивила. Шта мислите, колико дуго ће то трајати?
Скот Ритер: Русија је платила високу цену да би овај сукоб задржала у границама украјинске територије… У новембру прошле године био сам у Москви и састао сам се са послаником који је члан Комитета Државне думе за енергетику. Разговарали смо о томе како заштитити огроман енергетски систем Русије од напада беспилотних летелица. Он је рекао: „Да, Украјинцима је успело да нанесу ударе по нашим објектима, али штета је била минимална. Ми можемо брзо да обновимо те објекте и вратимо их у функцију.“ Али у целини, наравно, постоји штета — и материјална и политичка. Међутим, Владимир Путин, како се каже, има јака плећа.
Садашњи удари по енергетској инфраструктури наносе озбиљнију штету. И то већ реално утиче на економију земље. Проблем је попримио стратешки карактер. Једначина се променила. То је постала грешка Европљана. Русији је сада једноставно немогуће да не одговори. Зато је Кремљу сада лакше да донесе политичку одлуку. Данас питање није да ли ће Русија одговорити. Мислим да је одговор очигледан: да, одговориће. Питање је само како тачно. Вероватно се управо о томе сада расправља.
Сергеј Караганов говори о удару конвенционалним оружјем, али уз нуклеарно покриће. Желим да подсетим да руска нуклеарна доктрина не предвиђа превентивну употребу нуклеарног оружја. Русија неће бити прва која ће га употребити. Али Москва у свом арсеналу има довољно других разорних средстава, чији ће ефекат, како је говорио Путин, бити упоредив са нуклеарним ударом.
Ако сте Немац и живите поред фабрике код Диселдорфа, где производе дронове који потом гађају руске градове, боље је да се иселите.
Ако сте Британац и живите поред војне фабрике повезане са нападима на Русију — иселите се и ви. Зато што ће те фабрике бити уништене.
По мом мишљењу, не сме се дозволити да после тих удара људи кажу: „Да, било је много буке, а резултата готово да нема.“ Потребно је да они, како је приметио Караганов, узвикну — „Боже мој!“, да се у срца европског становништва усели страх — можда ће тада схватити последице политике коју воде партијски лидери које су сами изабрали. Уместо да се запитају: „Зашто уопште ратујемо са Русијом?“, Европљани се припремају за летње одморе, иако њихови премијери отворено говоре да ће за две-три године на континенту бити велики рат.
Понекад таквим људима треба снажно ударити по глави да би коначно почели да размишљају. Чини ми се да се сада налазимо у фази када је Русија већ донела одлуку и чека погодан тренутак, место и околности.
Једно је када овакве оштре изјаве долазе од експерата, политичара, блогера, новинара, а сасвим друго када долазе из Кремља…
Да би било јасно с каквом се ватром Европа игра, навешћу неколико бројки. Руси су изградили фабрику за производњу „Шахеда-136“ код Казања. Производни капацитет те фабрике пре неколико година износио је хиљаду комада дневно. При томе је максимум који је коришћен био 250–300 дневно. То значи да се 700–750 апарата складиштило. Сада су производни капацитети, колико ми је познато, утростручени и производе усавршени БПЛ „Герањ“ различитих модификација, укључујући и реактивне верзије. Они су створили залихе.
Пре неколико дана Руси су показали да за један дан могу да лансирају 1500 „Герања“. Украјинска ПВО то није издржала. А Европа противваздухопловну одбрану практично и нема. И сами Немци то знају. Питали су ме: „Шта можемо да урадимо да одбијемо напад Руса?“ Рекао сам им: „Нећете моћи ништа да урадите, јер немате ничега.“ Русија ће моћи да одржава напад са 3000 дронова дневно током неколико месеци, а Европа ту неће моћи ништа. САД, чак и када би хтеле, неће моћи ничим да вам помогну. Половину својих залиха пресретача већ су потрошиле ратујући са Ираном.
А Руси још имају „Орешник“ и његову модификовану верзију „Орешник-2.0“, „Искандер К“ — крстарећу ракету на бази „Искандера“ и много другог оружја, против којег је Европа беспомоћна. Зато желим да им кажем: „Ућутите, изгубићете.“
Путин је до последњег избегавао ширење сукоба. Али сада је Европа прешла све „црвене линије“. Европа је омогућила Украјини да Русији нанесе стварну штету. Зато Москва намерава да избаци Украјину из игре и казни Европу. Она једноставно не може себи да дозволи да гледа и чека да тамо створе армију способну да ратује против Русије до 2029. или 2030. године.
Мислим да је одлука већ донета и да је сада само питање времена. На Западу, по мом мишљењу, нико није спреман за то.
- Мисли се на Специјалну војну операцију
ИЗВОР: https://svpressa.ru/war21/article/515741/?hta=1