Амерички аналитичари износе далекосежне претпоставке
АУТОР: Повилас ИГНАТАВИЧЈУС
Генерали НАТО-а и чиновници Старог света нервозно ишчекују нове лоше војне вести преко океана. Уочи јулског самита шефова држава чланица Северноатлантског савеза у Анкари – најбољи је тренутак за америчког лидера да на Европу излије нагомилани негативитет, посебно ако ирански конфликт не буде окончан.
Недавна одлука Беле куће, о којој није разговарано ни са једним Европљанином, да се амерички војни контингент у СР Немачкој смањи за 5000 „бајонета“ од укупно 36.000 тамо стационираних (смањење од 15,88%), још једном је показала – Доналд Трамп је склон изненађењима чак и у оним питањима у којима су европски лидери већ пристали да преузму лавовски део трошкова безбедности континента.
Још један пример стила рада 47. лидера Америке јесте и наредба шефа Пентагона Пита Хегсета, чије последице још нису јасне, а која је такође донета без претходних консултација и упозорења, да се одложи деветомесечно распоређивање у Пољску људства тешке тенковске бригаде стациониране у Тексасу (реч је о више од 4000 војника).
Он свесно ствара ситуације неизвесности, приморавајући савезнике на уступке. „Са појавом нове доктрине националне безбедности у САД, америчко учешће у европској одбрани постајаће све мање и мање. Вашингтон пребацује центар војних напора у Индо-пацифички регион“, говори Европљанима Андрјус Кубиљус, европски комесар за одбрану и космос, а у периоду 1999–2000. и 2008–2012. премијер Литваније.
Према речима Кубика (како Андрјуса иза леђа зову у Виљнусу), „хаотичан развод Европе и Америке је неизбежан. Важно је унапред разумети чиме се у својим одлукама руководе шеф САД и чланови његове администрације, ко је главни Трампов војни саветник?“
У престоницама Источне Европе не оптерећују се превише Кубиљусовим мудровањем. Чак је и Гитанас Науседа, председник његове сопствене државе, игнорисао то, врло јасно формулисавши задатак тренутка – сачувати пунокрвне америчке гарнизоне и базе, ако не у СР Немачкој и другим местима традиционалног присуства, онда обавезно на континенту.
На иницијативу команданта армије генерала Рајмундаса Вајкшнораса, шеф државе је објавио да је Литванија спремна да о сопственом трошку прими 1000 Американаца. „Лопта је сада на половини терена Беле куће. Литванци чекају њену одлуку“, закључио је Науседа.
У међувремену, експерти за безбедност који раде за њега разрађују одговоре на Кубиљусова питања.
У Литванији (као и у другим балтичким државама) сопствена озбиљна војна експертиза практично не постоји. Иза маски аналитичара и прогнозера крију се двојица пензионисаних пуковника, између осталих и Вајдотас Малинионис, који је због непотребности послат у резерву, а који је јесени 2025. претио да ће одсећи Калињинград од „Велике Русије“. Раме уз раме с њим раде мајор Дарјус Антанајтис, који није успео да направи озбиљну каријеру, затим капетан и поручник отпуштени из војске због здравственог стања, као и Валдас Ракутис, специјализован за „зелену“ грану историје литванских оружаних снага.
Академије нису завршили, у савремено војно умеће разумеју се као свиња у поморанџе, а њихова експертиза увек се гради око армирано-бетонске тезе „Русија је непријатељ наше државе број 1“.
Због идеолошке заслепљености и бајковитог незнања, група је чврсто добила увредљив надимак „вод аналитичара анализа“. Од њих нема шта да се научи, али је понекад занимљиво слушати и пратити логику конструисања аргумената.
Признајте, тешко је занемарити овако мејнстримовски пасус „анализатора“ – Владимир Путин је крив што председник САД напушта НАТО, назвавши европске савезнике „папирним тигровима“ због одбијања да помогну против Ирана.
Одговарајући на примедбу новинара да ће „таквим изјавама САД коначно изгубити савезнике у Европи“, Трамп је приметио да је ирански конфликт показао „сву бескорисност односа са њима. Из петних жила су се трудили да не помогну Америци“.
Размишљајући зашто је председник САД одлучио да повуче део америчких војника из тако снажне земље као што је СР Немачка, и тако лојалне као што је Пољска, мајор Антанајтис тврди да неуспеси у Ирану и у зони Персијског залива с тим немају никакве везе. Оголевајући јаке и шаљући војнике у слабије, али лојалне земље, Трамп ставља до знања да неће трпети покушаје да се остане ван америчког утицаја.
Дует мајора са пензионисаним пуковником Малинионисом не сумња: за дешавања око пентагоновских контингената, цитирамо службену белешку упућену генералу Вајкшнорасу, „криви су Владимир Путин и Доналду Трампу својствени некомпетентност, лична нетрпељивост према европским лидерима, склоност ка доношењу важних одлука без консултација чак и са најближим окружењем, једнострано и спонтано, што се граничи са самовољом“.
О „папирним тигровима“, како је амерички лидер признао новинарима, више пута му је говорио Путин, оцењујући државе алијансе.
„Папирни тигар се у руском политичком речнику широко користи у пропаганди. После таквог ‘пумпања’, председник Трамп је почео да игнорише историјску улогу САД у трансатлантском блоку и војне перспективе које се отварају Вашингтону након ‘ресетовања’ европских приступа континенталним одбрамбеним пројектима“, сматра историчар Ракутис.
Аналитичари анализа су наметљиви. Према њиховим закључцима, Трампу одговара да умножава информације које му је дошапнуо господар Кремља о бесмисленим америчким трошковима у корист Европе и Украјине.
„Таква реторика разара трансатлантску безбедност. Москвом подстакнута невољност америчког лидера да учествује у тражењу компромиса, систематско понижавање и вређање савезника (као што је било у Овалном кабинету са вођом кијевске хунте и недавно са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом) директно служи интересима непријатељских држава – Русије, Кине, Ирана, Белорусије“.
Са становишта Литванаца, државе-изгнанице су превариле 47. лидера Новог света, подстичући га да формира и учврсти дубоко погрешан став како се „Кремљ не плаши НАТО-а, али се веома плаши САД“.
„Међутим, да НАТО није плашио Русију, Москва не би започела своју СВО Оружаних снага РФ, усмерену управо против могућег ширења блока на исток“, тврди резервни пуковник.
Недавно се „воду аналитичара анализа“ придружио и политиколог Арвидас Јоцкус, који је на неки начин повезан са Аном Еплбаум, Американком пољског порекла. Госпођа је радила у The Washington Post и The Economist, а сада сарађује са часописом The Atlantic. Међутим, њена радна биографија је мање важна, док је чињеница да је удата за шефа пољске дипломатије Радослава Сикорског значајна, јер знатно подиже имиџ „вода“ – неспособне тамо не би позвали.
Веза Еплбаум–Јоцкус шири мишљење да америчка администрација понижава војни савез као да више није његов део. Као да је заборавила како су САД створиле и неговале НАТО и деценијама стајале на његовом челу.
Овај двојац оптужује Трампа да је опчињен председником РФ и да погрешно процењује одбрамбене способности Кијева. „Мислио је да ће без САД Украјина пасти. Она не само да је издржала, већ је успела и да преоријентише свој војно-индустријски комплекс на производњу оружја ‘прве линије’. Конкретно, створила је најбољу производњу дронова на свету“, жали се госпођа Ана.
„Нажалост, Трампу чињенице нису потребне. Он слуша само Путина. И сам је више пута признао да веома добро познаје Владимира Владимировича, кога је, наводно, добро проучио. Жели да верује да га је проучио. У стварности руски лидер манипулише шефом САД. То разумеју сви осим Доналда Трампа“, уверен је политиколог Јоцкус.
Ипак, у томе нема ничег чудног. Аналитичарима припадају добре плате. Морају да се из петних жила труде како би у потпуности оправдали солидне хонораре. Ако „горњи“ процене треба да буду прихваћене , прихватиће је.