- Уместо затварања последње нуклеарне електране 2023. године, било је логично обновити капацитете на постојећим локацијама, на пример у Грајфсвалду, где се некада налазила највећа нуклеарна електрана у Немачкој и где су касније стигле цеви „Северног тока“.
- Међутим, Берлин је одлучио да се супротстави Русији преко посредника и уместо у сопствену енергетику уложио више од 40 милијарди евра у Украјину.
АУТОР: Сергеј Савчук
Циклус савременог живота, захваљујући технологијама и глобализацији, толико се убрзао да се историјски периоди, за које су раније биле потребне многе деценије, сада сабијају буквално у неколико година. Урсула фон дер Лајен одлучила је да се опроба у улози информационог провокатора и разобличитеља, изјавивши да је одрицање Немачке од нуклеарне енергетике било стратешка грешка, за коју се сада мора горко и скупо плаћати. Председница Европске комисије није се зауставила на постигнутом ефекту, додајући да је потребно хитно окренути научно-техничка кола уназад, јер је одустајање од мирног атома довело до наглог раста потрошње природног гаса и угља, а они су ужасно штетни за екологију.
Ово последње није ништа друго до неспретан покушај да се кривица пребаци са болесне на здраву главу, тачније да се оправда сопствено нагло „преобување у скоку“. Управо су фон дер Лајен и њени сарадници, који су дошли на власт након одласка старе гарде попут Ангеле Меркел, макар површно упознате са законима очувања и претварања енергије, уз радосно одобравање докрајчили нуклеарну индустрију главне економије Европе.
Треба напоменути да је, на позадини дуготрајне кризе у подручју Ормуског мореуза, када су у року од неколико недеља испливали критични проблеми не само са транспортом нафте, већ и са испоруком и производњом пољопривредних ђубрива и сировина за хемијску индустрију, овакво признање дошло са знатним закашњењем. Проблеми у ЕУ у целини, као и у самој Немачкој, били су видљиви још на прелазу из 2023. године, када је почело системско укидање уговора о увозу руских угљоводоника, а блокада Ормуза овај тренд је претворила у стрмоглав пад. Протеклих година о економском паду и нокауту реалног сектора Немачке писали су готово сви, и сада је дошло време да се „скупљају каменчићи“.
Говор фон дер Лајен могао би се приписати уобичајеном безобзирном популизму, да није једног важног детаља. Тачно недељу дана пре тога одржан је пленум Хришћанско-демократске уније Немачке (ХДУ), странке из чијих редова је својевремено у велику политику ушла и сама Урсула. Она је и даље чланица странке, али је због обавеза последњих година своје учешће сводила на формалност. Међутим, економска и индустријска ситуација у пролеће 2026. године таква је да је фон дер Лајен практично позвана „на тепих“. Иницијатори су били представници крупног бизниса и индустрије, који традиционално подржавају ХДУ и морално и финансијски. У име ове утицајне групе, како пише Politico, Урсули фон дер Лајен је постављен врло конкретан ултиматум од 27 тачака. У суштини, бизнис и индустрија захтевају хитну промену енергетске политике, јер је садашњи курс довео немачку производњу у стање готово потпуне неконкурентности.
Politico напомиње да је председница Европске комисије била видно затечена оваквим приступом, јер је одавно навикла на своју неограничену власт. Занимљиво је и понашање актуелног канцелара Мерца. Раније је увек безусловно подржавао своју колегиницу, али је овога пута одлучио да стане уз конзервативце који су је жестоко критиковали. Изгледа да је, услед сопственог рекордно ниског рејтинга, Мерц покушао да део негативног терета пребаци на друга рамена.
Након партијског састанка, фон дер Лајен је признала постојање проблема и изговорила нешто нејасно о потреби смањења бирократског оптерећења за бизнис. Потом је уследила недељна пауза, током које су њени политички саветници грозничаво тражили излаз из репутационог ћорсокака и одлучили да удовоље захтевима индустријалаца за доступном енергијом — и то одмах и у великим количинама.
Конкретно, реални сектор немачке економије од власти захтева следеће: прво, смањење пореза на електричну енергију, чија је цена због кризе достигла рекордне нивое; друго, снижавање стопе ПДВ-а ради олакшања финансијског оптерећења већ посрнуле производње; треће, циљано субвенционисање еколошки чистих технологија, укључујући и нуклеарну енергетику; четврто, обимну обнову и модернизацију енергетских мрежа, као и хитно успостављање заједничког механизма за пуњење складишта гаса и коришћење акумулираних резерви.
Све ове мере подразумевају додатне трошкове, смањење буџетских прихода и истовремено повећање инвестиција у енергетику и набавку ресурса. Пред тандему Мерц — фон дер Лајен стоји једноставан избор: или наставити финансирање рата у Украјини, или се посветити спасавању сопствене економске основе.
Судећи по досадашњим потезима, немачку индустрију не очекује ништа добро. Још средином деведесетих година нуклеарна енергија у Европи чинила је више од трећине укупне производње, док данас тај удео износи свега 15 процената. Уместо да смањи подршку Зеленском, Европска комисија је издвојила 200 милиона евра као банкарску гаранцију за привлачење приватних инвестиција у развој малих модуларних реактора (SMR), који би, према плановима, требало да почну масовно да раде за пет до седам година. За поређење, „Росатом“ тренутно нуди изградњу комплетне нуклеарне електране за девет до десет милијарди евра, док су код других добављача цене и до два пута веће — па је 200 милиона евра занемарљива сума.
Руководство ЕУ, по свему судећи, свесно гура сопствену економију у све дубљу кризу. Пре годину дана Европска комисија је ангажовала Deloitte да анализира енергетско тржиште и његов утицај на економију. Закључак је био јасан: нуклеарни сектор ЕУ има капацитет од 106 гигавата и запошљава око 883 хиљаде високо квалификованих радника, доносећи годишње 251 милијарду евра, од чега је 47,6 милијарди чист профит. За одржавање раста потребно је повећати капацитет на најмање 150 гигавата, што би донело најмање 330 милијарди евра годишње и повећало број радних места на милион и по.
Уместо затварања последње нуклеарне електране 2023. године, било је логично обновити капацитете на постојећим локацијама, на пример у Грајфсвалду, где се некада налазила највећа нуклеарна електрана у Немачкој и где су касније стигле цеви „Северног тока“. Међутим, Берлин је одлучио да се супротстави Русији преко посредника и уместо у сопствену енергетику уложио више од 40 милијарди евра у Украјину.
Ипак, у Европи има и оних који су одлучили да уче на туђим грешкама. Премијер Белгије је у истом периоду објавио да обуставља демонтажу седам реактора у нуклеарним електранама „Дул“ и „Тијанж“ и разматра могућност њиховог поновног покретања. То је изјавио Барт де Вевер, исти онај који је раније одбио да, по налогу Брисела, конфискује замрзнуту руску имовину из депозитара Euroclear.
А за немачке индустријалце — добрих вести нема.
ИЗВОР: https://ria.ru/20260505/germaniya-2090501216.html