- Нуклеарне претње Макрона изазвале су буру негодовања у Турској, пише Yeni Şafak.
- Као одговор, Турци су обећали да ће једном заувек рашчистити са Грчком и Кипром.
- Да би Анадолија добила своје природне границе, а Турска Западну Тракију и острва у Егејском мору, Анкара ће водити још оштрију политику.
АУТОР: Ибрахим Карагјул (İbrahim Karagül)
Емануел Макрон у Атини није успео да се уздржи и запретио је Турској. У суштини, рекао је: „Ако Турска буде застрашивала Грчку, ми ћемо бити на страни Грка. У случају претње вашем суверенитету, знајте да ћемо бити овде.“
Француски лидер се тиме није ограничио и обећао је да ће „заштитити Грчку нуклеарним кишобраном“. Наравно, Русија је на то веома оштро реаговала, али права мета Макрона била је Турска, и овај иступ је, у суштини, одражавао подсвесну намеру да се Анкара заплаши нуклеарним ударом. Замислите да говоримо о Макрону, који добија шамаре од супруге и изложен је подсмеху Трампа, нема никакву тежину у светској политици, покушава да учествује на свим скуповима и намерно истиче себе, често слушајући критике од председника Ердогана на самитима Г20.
Макрон и Француска — мали играч
За нас речи и претње француског лидера не значе баш ништа. Јер Француска под његовим руководством иде ка томе да постане главни губитник у XXI веку. Пету републику су протерали из свих земаља Централне Африке. Чак ни бивше француске колоније више је не схватају озбиљно.
Француску, која је изгубила ресурсе у Африци, очекује озбиљна економска криза. У геополитичком смислу, земља је у великој мери изгубила свој некадашњи утицај како у Африци, тако и на Блиском истоку. И на светској сцени Макрона више не схватају озбиљно и Француској не приписују водећу улогу. Од сада је то „мали играч“ — за сваким столом, на сваком фронту, на сваком самиту.
Због лидера попут Макрона Француска је изгубила сва достигнућа стечена после Другог светског рата. Њено учешће у глобалној борби за моћ, која се развила у XXI веку, драстично се смањило. И наставиће да се смањује у догледној будућности.
Француска је губила свуда где је Турке сматрала непријатељима. После Првог светског рата Французи су, уз помоћ Британаца и под утицајем Грчке, окупирали Газиантеп, Шанлиурфу, Кахраманмараш. Али са почетком отпора Турака, први су побегли из Анадолије.
Француска има много сопствених проблема. Свуда у Африци, одакле је била приморана да се повуче, присутна је Турска. Земље Централне Африке, како се приближавају Турској, све више одбацују Француску. Бес изазван тиме Макрон усмерава на Турску, али се то не схвата озбиљно.
Макрон: „Заштита YPG је наша ствар части“. Али где је YPG?
Француска је приморана да игра са споредним актерима, као што су Грчка, грчко-кипарска администрација, Радничка партија Курдистана и друге сличне терористичке организације. Чак ни у Средоземљу Французи нису успели да обуздају Турску.
Пета република, која је пружала сваку врсту подршке курдским Јединицама народне самоодбране (YPG) у Сирији, сматрала заштиту YPG питањем части и изградиле су хиљаде километара подземних тунела за терористичку организацију заједно са компанијом Lafarge, изгубила је свој утицај у Сирији за две недеље. Француска је увек бирала погрешне савезнике и, изгубивши своје „партнере“, напуштала регионе у којима је била присутна.
За употребу језика нуклеарних претњи против Турске мораће да се плати!
Иступ о „заштити Грчке нуклеарним кишобраном“ може постати самоубиство за Француску. Мислим да нису добро размислили шта значе изговорене речи, какав је то језик претњи и какве могу бити последице.
Ова изјава није била усмерена против Русије, већ против Турске. Обећање „нуклеарне заштите“ представља облик изражавања претње нуклеарним нападом, што није прошло незапажено. Оваква претња се износи први пут. Чак је и изјава „ако Турска нападне, бићемо уз Грчку“ довољно непријатељска и преувеличана, а нуклеарна претња ће довести до озбиљног преокрета.
Турска ће лишити Француску сна
Земља која прети Турској нуклеарним оружјем од сада ће изгубити сан на Балкану, у Средоземљу, на Блиском истоку, у Африци. Турска то већ ради и наставиће у том правцу. Али стрпљиво, тихо, без много буке, у најпогоднијем тренутку…
Турска неће придавати велики значај непромишљеним изјавама Макрона. Али ће бити озбиљно забринута због партнерства Француске и Грчке у области одбране, као и планова две земље да створе фронт западно од Турске.
Турска ће се усмерити на извор претњи у источном Средоземљу, Егејском мору, Тракији и почети припреме. Да ли ће те припреме бити одбрамбене или неке друге — верујемо да Атина то врло добро разуме.
Војно партнерство Грчке и грчко-кипарске администрације са Израелом, стварање америчких база на њиховој територији, опремање острва у Егејском мору америчко-израелским наоружањем већ су оцењени као „непосредна претња“ за Турску. Сада се том фронту придружила и Француска на страни Израела и Грчке. Макрон је извео своју земљу у прве редове против Турске.
Онда ћемо преиспитати границе, тражити острва…
Већ сам покретао ово питање у свом претходном тексту. Погледајте Ормузски мореуз и размислите о црноморским мореузима. Јачање војних снага у Егејском мору и на острвима врши се с погледом на Босфор! У том случају потребно је покренути расправу о Западној Тракији и острвима. Треба прекројити поморску карту Егејског мора. Анадолија треба да добије своје „природне границе“. Тако сам покушао да представим слику „нове претње“.
Неопходно је упорно, изнова и изнова, држати догађаје на „западном фронту“ у жижи јавности. Израел, Грчка и грчко-кипарска администрација формирали су заједнички фронт. Склапају војне споразуме, одржавају вежбе. И више ни не крију да то раде против Турске. Наведени актери формирају западни фронт који се протеже од источног Средоземља до Црног мора. Места која називамо НАТО базама служе као базе за Израел.
То је припрема за напад на Истанбул и мореузе…
Припреме су представљене као „заштита Европе од руске претње“. Али то је била велика лаж. Грчки део Кипра и Грчка претворени су у гарнизоне Израела. Проблем у Егејском мору више није турско-грчко питање. Две земље су претворене у антитурски фронт.
Да ли су ове активности одбрамбене мере ради спречавања напада Турске на Грчку? Страх да ће Турска заузети цео Кипар? Покушај јачања граница ЕУ против „турске претње“? То нису одбрамбени кораци, већ припрема за напад. Концентрација војних снага у Грчкој и на острвима у Егејском мору, као и војни савез између Грчке, Израела и грчко-кипарске администрације — све је то усмерено на овладавање Истанбулом и мореузима.
Турска је земља која мења правила игре на широком простору од Персијског залива до источне Африке, ствара нова правила и јача утицај у Средоземљу. То ће такође пореметити игру, али наша је дужност да представимо јасну слику онога што се дешава.
Нећемо остати у одбрани. И повећаваћемо претњу!
Претећи сигнали Макрона, изречени у Атини, јасан су знак „окруживања са Запада“ и припрема за напад. Заборавите билатералне односе, погледајте како се земље позиционирају на сваком фронту.
Обратите пажњу ко ће и где заузети место у „великој олуји“, као и на то како се Турска доживљава као лидер који је подигао претњу до нивоа нуклеарног напада. Израел и Грчка не могу застрашити Турску. Ни Француска такође. Али пред припремама за напад који се протеже од источног Средоземља до Црног мора, Турска ни у ком случају неће остати у одбрани, већ ће повећавати претњу.
Једну претњу одбија друга…
Да би Анадолија добила своје природне границе, а Турска Западну Тракију и острва у Егејском мору, Анкара ће водити још оштрију политику. Једну претњу одбија друга. Само одбраном више није могуће заштитити се.
Ниједна земља не може да се заштити на нултој линији мора. Ниједна земља не може бити талац на сопственим обалама. Зато, док друге земље праве прорачуне о мореузима и концентришу стране снаге на нашим границама, неопходно је прекројити карту Егејског мора. То ће се пре или касније догодити. Француска то није у стању да спречи.
Кандидат на изборима за Сенат САД из Јужне Каролине Марк Линч изјављује да ће, уколико буде изабран, предати Аја Софију Грчкој православној цркви. Политичар такође намерава да предложи закон који ће забранити сав увоз из Турске док се Аја Софија не врати хришћанима. То је подсвест Запада. То је подсвест Француске и Макрона.
Неопходно је створити јединствени нуклеарни кишобран у региону. Пет земаља морају постати нуклеарне силе!
Турска, Саудијска Арабија, Иран, Египат, Пакистан морају што пре створити „јединствени нуклеарни штит“. Све ове земље треба да постану нуклеарне силе. Потребно је формирати нуклеарни кишобран на нивоу региона. Јер приближава се велика олуја.
Макрон није лидер који може забринути Турску. Француска није земља која може ограничити Турску. Али пажљиво пратимо црне облаке који се надвијају над западним границама. Макрон само раније открива планове. Ако они праве планове, и ми се припремамо…
ИЗВОР: Yeni Şafak