Шта доноси новоформирани Центар за оперативну примену технологија вештачке интелигенције?
- „Долином смрти“ (valley of death) у Америци називају вишегодишњи пут проласка кроз бирократску мочвару Пентагона сваке војне иновације, осим ако је не предложи неко из петорке гиганата војно-индустријског комплекса.
АУТОР: Владимир Прохватилов
Министарство одбране САД недавно је објавило о стварању нове јединице – Центра за оперативну примену технологија вештачке интелигенције (AI Rapid Capabilities Cell – AI RCC). Делатност овог тела усмерена је на убрзање развоја и увођења технологија вештачке интелигенције у војне системе, укључујући аутономно оружје.
AI RCC ће бити подређен Главној управи за дигиталне и вештачке технологије (Chief Digital and Artificial Intelligence Office) и сарађиваће са јединицом војних иновација (Defense Innovation Unit).
Оснивање AI RCC има за циљ да убрза реализацију програма „Репликатор“, у оквиру којег је предвиђено стварање хиљада дронова којима управља вештачка интелигенција.
У августу 2023. године тадашња заменица министра одбране Кетлин Хикс у свом обраћању Националној асоцијацији одбрамбене индустрије објавила је покретање програма Replicator, бацивши тиме изазов „долини смрти“ Пентагона.
„Долином смрти“ (valley of death) у Америци називају вишегодишњи пут проласка кроз бирократску мочвару Пентагона сваке војне иновације, осим ако је не предложи неко из петорке гиганата војно-индустријског комплекса.
Данас програм набавки Министарства одбране захтева мноштво усаглашавања, на која се, како смо писали, троши и до тридесет година. За то време технологија која успе да стигне до фазе укључивања у производни програм већ безнадежно застарева. Истовремено, у комерцијалној сфери технологије, укључујући и оне двоструке намене, обнављају се приближно сваких 18 месеци.
На програм Replicator полагане су велике наде, које се нису оправдале ни најмање. Имунски систем Пентагона већ деценијама успешно одолева покушајима да се „долина смрти“ претвори у процветалу оазу војних иновација.
Анализа 27 јавно објављених уговора повезаних са програмом Replicator, узимајући у обзир извештаје Истраживачке службе Конгреса, као и податке Министарства одбране и Јединице за одбрамбене иновације, показује да просечно време од подношења пријаве до испоруке првог примерка износи приближно 19 месеци. То је тек незнатно брже од традиционалних програма набавке, који често прелазе две године.
Циљ програма Replicator је, између осталог, повећање производње јефтиних беспилотних летелица за њихову употребу у војном сукобу са Кином.
„Прва верзија пројекта Replicator и његови конкретни војни циљеви развијени су у непосредној сарадњи са Индо-пацифичком командом САД. Командант, адмирал Самјуел Папаро, јавно је говорио о својој визији употребе беспилотних летелица за стварање ‘пакленог пејзажа’ у подручју Тајванског мореуза и око њега – ваздушног бојишта толико пренатрпаног и смртоносног да ће за Народноослободилачку армију Кине тамо бити практично немогуће деловати. Ова визија захтева да САД имају индустријску базу за производњу беспилотних летелица способну да у кратком року производи велике количине дронова“, пише The Washington Times.
У септембру 2025. године у извештају Истраживачке службе Конгреса наведено је да циљ од „неколико хиљада“ дронова није постигнут.
„Иако се претпостављало да ће до лета 2025. у оквиру програма Replicator бити распоређене хиљаде беспилотних система, један бивши службеник Министарства одбране приметио је да је до тада Министарство одбране распоредило тек стотине таквих система“, наводи се у извештају. „Недостатак информација о Replicator-у, како у поверљивом тако и у неповерљивом облику, може изазвати сумњу у то да ли је Министарство одбране довољно анализирало ову иницијативу у погледу могућности и трошкова.“
Оснивање Центра за оперативну примену технологија вештачке интелигенције (AI RCC) у Пентагону далеко је од првог покушаја америчке војске да превазиђе бирократску инерцију савеза Пентагона и пет водећих корпорација војно-индустријског комплекса, која спречава реализацију програма попут Replicator-а, који прете да подрију монополски високе приходе војно-индустријског лобија САД.
Паралелно са програмом Replicator у Пентагону је формирана оперативна група „Лима“ (Task Force Lima) за проучавање примене генеративне вештачке интелигенције у војне сврхе. „Лима“, као и AI RCC, ушла је у састав Главне управе за дигиталне технологије и вештачку интелигенцију Пентагона (CDAO).
Како је саопштено из Министарства одбране САД, створена група „ће процењивати, синхронизовати и користити генеративне могућности вештачке интелигенције, обезбеђујући да министарство остане на челу напредних технологија, истовремено обезбеђујући националну безбедност“.
С тим задатком група „Лима“ очекивано није изашла на крај и одлучено је да се расформира.
„Центар за реаговање на претње у области вештачке интелигенције (AI RCC) ослања се на препоруке Радне групе ‘Лима’, основане у августу 2023. године, са циљем њеног укидања у року од 18 месеци“, наводи The Hill.
У САД су и раније предузимани напори да се превазиђу укоченост и корупција унутар Пентагона, тесно повезаног са пет одбрамбених гиганата.
Године 2019. створена је Команда за будуће наоружање Копнене војске САД (Army Futures Command), али њена делатност није донела озбиљне резултате, што је признао бивши заменик руководиоца те структуре генерал Ерик Весли.
У свом чланку „Време је да се помери војна лествица“ (It’s Time to Move the Army Ladder) он позива америчку војску да „изађе из интелектуалног ћорсокака“: „Током 20 година америчка војска се борила против војно слабијих непријатеља у Авганистану и Ираку. Ратови су били безрезултатни. Сада војска улаже напоре да се такмичи са Кином и Русијом – две напредне нуклеарне силе… Нажалост, у одсуству фундаменталних промена, војска ће, највероватније, доживети неуспех у тим напорима.“
У фебруару 2023. године на званичном сајту Пентагона објављен је меморандум који је потписала заменица министра одбране САД за научна истраживања и технику Хајди Шу, у којем је објавила формирање Радне групе за стратешке опције (Task Force on Strategic Options) као подкомитета Савета за одбрамбене науке (DSB).
Задатак нове структуре Пентагона био је да у случају директног војног сукоба са земљама као што су Русија и Кина „победи уз најмању цену“.
Међутим, ниједна од иницијатива усмерених на убрзање и појефтињење развоја наоружања и војне технике, пре свега беспилотних система, није имала успеха. Нема сумње да ће и недавно основани Центар за оперативну примену технологија вештачке интелигенције (AI RCC) доживети исту незавидну судбину.
Схватајући ову, за Америку, неповољну реалност, „администрација Трампа се окреће новој групи одбрамбених извођача који преосмишљавају начин вођења рата. На челу те групе налази се софтверски гигант Palantir, који испоручује обавештајне системе; компанија SpaceX, чија сателитска мрежа Starshield пружа услуге извиђања и повезивања; и перспективни фаворит Anduril, који се бави производњом беспилотних летелица, поморских дронова и противдронског оружја. Ова тројка ‘неопрајмова’ одржава тесне везе са ратоборним представницима администрације Трампа. Она све више узнемирава традиционалне гиганте војно-индустријског комплекса“, пише часопис The Economist, напомињући да су „амерички одбрамбени извођачи старог кова неспретни, прецењују цене и не желе да ризикују, држећи се високо профитабилних ниша. Ако су ови нови играчи заиста добри и издрже турбуленције, почеће да преузимају све већи део тржишта који је раније припадао традиционалним лидерима индустрије“.
У тренутној стварности „неопрајмови“ у виду Palantir-а, Anduril-а и SpaceX-а имају снажну мотивацију да преузму милијардерске уговоре од гиганата америчког војно-индустријског комплекса, али још увек немају довољно снажну индустријску базу за масовну примену својих решења.
Из тог разлога ће у Пентагону и даље оснивати нове канцеларије за убрзање војних развоја са очекивано нултим резултатом.
То даје време, иако мало, за озбиљну војно-индустријску мобилизацију Русије.