- Тренутно председавање САД у G20 представља шансу за Доналда Трампа да потврди свој светски статус и легитимитет као некаквог гостољубивог домаћина света, у чију луку са свих страна пристижу прекоокеански бродови.
- Занимљиво је да ће домаћин Беле куће са готово стопроцентном сигурношћу преживети изостанак Европљана, ако они објаве свој шакалски бојкот, али је долазак Путина и Сија за њега питање од изузетне важности.
АУТОР: Кирил Стрелњиков
У Министарству спољних послова Руске Федерације саопштено је да је Русија добила позив на самит „Велике двадесеторице“ (G20), који ће се ове године одржати у Сједињеним Америчким Државама од 14. до 15. децембра.
Русија своје учешће за сада није званично потврдила: како је рекао заменик министра спољних послова Александар Панкин, „видећемо ближе датуму, бог зна шта ће се до тада догодити“.
Уопштено говорећи, наше руководство нема алергију на овај формат, што се не може рећи за утопљеника Г7. Када су након повратка Крима у родну луку 2014. године лидери Велике седморке одлучили да изразе своје негодовање и нису позвали Русију на наредни састанак, постало је јасно да је пацијент пре мртав него жив. Тако се и испоставило — без Русије сви сусрети Г7 почели су да личе на скупове анонимних алкохоличара, који тужно изнова и изнова расправљају о штетности „зеленог змаја“, на чију је улогу постављена наша земља.
Прошле године, када су на иницијативу Трампа почели да се чују опрезни предлози о повратку Русије, портпарол председника Песков изразио се без увијања: „центар економског развоја већ се померио у другом правцу, друге земље су већ постале законодавци економских процеса, и у том смислу формат ‘Двадесеторице’ за нас је привлачнији“. Другим речима — хвала, послужите се сами.
Заиста. Као прво, G20 је клуб највећих економија, а не политичка моћна дружина, јер у њему учествује 85 одсто светске економије. Као друго, ова платформа остаје једна од ретких где се може разговарати не само о политици, већ и о трговини, енергетици, финансијама, реформи глобалних институција и много чему другом — и то истовремено уз учешће Запада, Кине, Русије и кључних земаља Глобалног југа. Као треће, у „Двадесеторици“ западне земље немају аутоматску већину, што Русији даје могућност да са савезницима наступа јединственим фронтом у расправама о глобалним темама.
Што се тиче Сједињених Држава, предстојећи самит за њих има веома личну и прилично драматичну димензију.
Реч је о Доналду Трампу.
Не само да су Сједињене Државе у овом случају домаћин — већ би сам сусрет требало да се одржи у Мајамију, на Трамповом личном голф-ресорту Trump National Doral Miami. Према неким подацима, амерички председник је очајнички лобирао да се самит одржи управо на његовој личној територији, и постоје сви разлози да се верује да жели да од овог сусрета направи главни догађај 2026. године.
Западни медији и аналитичари слажу се да за Доналда Трампа сусрет „Двадесеторице“ може одједном да затвори више крупних ставки.
Главни моменат: према мишљењу стручњака, америчком председнику је од животне важности да се снажно и позитивно врати у светску агенду након низа политичких и економских катастрофа. Тема продубљене изолације САД, како од стране савезника тако и од стране супарника, не силази са насловних страна, укључујући и недавну Трампову претњу да ће „рашчистити“ са земљама НАТО-а које су „издале“ САД у сукобу са Ираном и нису притекле у помоћ, као и отворено игнорисање претњи Вашингтона од стране Кине, која је послала ратне бродове да прате своје танкере кроз Ормуз.
Тренутно председавање САД у G20 представља шансу за Доналда Трампа да потврди свој светски статус и легитимитет као некаквог гостољубивог домаћина света, у чију луку са свих страна пристижу прекоокеански бродови. Занимљиво је да ће домаћин Беле куће са готово стопроцентном сигурношћу преживети изостанак Европљана, ако они објаве свој шакалски бојкот, али је долазак Путина и Сија за њега питање од изузетне важности. Трамп је посебно нагласио да би „био радостан због присуства председника Владимира Путина и председника НР Кине Си Ђинпинга“, а злонамерни језици преносе да је неколико месеци разматрао детаље организације сусрета, укључујући распоред седења гостију и боју картица са менијем.
Поред тога, на одређена размишљања наводи и дневни ред самита који су представили Американци.
Традиционалне теме сусрета лидера G20 биле су питања као што су природне катастрофе и глобално загревање, безбедност хране, миграције, различити облици неједнакости, доступност енергије и хране, отпис дугова сиромашним земљама, инклузивност, глобална подела рада, средње стручно образовање у Сомалију и друге племените теме.
Овога пута, амерички Стејт департмент је са извесним гађењем избацио целокупну „хуманитарну“ агенду и оставио само три ствари: „подстицање економског раста смањењем регулаторног оптерећења“, „обезбеђивање приступачних и поузданих енергетских ланаца снабдевања“ и „промовисање нових технологија и иновација“.
Ко није разумео — то је оно што Американци желе од остатка света и што ће покушати да добију на самиту G20 (деблокада Ормуског мореуза, успостављање енергетског монопола, привилегован приступ америчког извоза националним тржиштима, прелазак свих на америчку вештачку интелигенцију и, наравно, „удео“ у свему).
У светлу недавних оглушујућих неуспеха и скандала, Трампу је веома потребно да нешто донесе бирачима, а без Путина и Сија то је немогуће. Питање је да ли ће лидери Русије и Кине желети да му у томе помогну.
ИЗВОР: https://ria.ru/20260425/tramp-2088781689.html