- Истовремено, како је додао, у Европи се може појавити нова „параван-фигура“.
- Најпогоднији кандидат за ту улогу је премијер Словачке Роберт Фицо.
- Није искључено да ће и Словенија предложити неког харизматичног лидера, будући да се већ говори о изласку те земље из НАТО-а.
АУТОР: Рафаэль Фахрутдинов
Нису сви лидери ЕУ са одушевљењем дочекали пораз странке „Фидес“ на изборима у Мађарској. Део њих заиста верује да ће победа Мађара вратити Будимпешту на европски пут и ослабити њене везе са Москвом. Међутим, за други део то ће представљати проблем: више неће бити никога ко ће блокирати одлуке Брисела које су непријатне за многе земље ЕУ. Зато одлазак Орбана не само да неће отклонити дубоке противречности унутар Европске уније, већ ће открити и нове линије подела међу европским државама.
Тријумф странке „Тиса“ на челу са Петером Мађаром изазвао је одушевљење у Европској унији. Европски лидери су резултате гласања оценили као прилику да ослабе позиције премијера Виктора Орбана, који је дуго времена блокирао различите иницијативе ЕУ, преноси AP News.
Председник Европског савета Антониу Кошта истакао је да се Мађарска враћа на европски пут, председник Француске Емануел Макрон обрадовао се привржености Мађара вредностима ЕУ, а премијер Пољске Доналд Туск изјавио је: „Руси – кући!“, сматрајући да ће пораз Орбана погоршати односе Москве и Будимпеште.
Сам Мађар је у свом победничком говору нагласио да Мађарска жели поново да буде европска земља. Притом је избегавао јасне ставове по спорним питањима, као што је подршка Украјини. Како признаје The New York Times, победа овог политичара олакшаће живот Бриселу, али неће решити проблеме ЕУ.
„Пораз Орбана значи одлазак најактивнијег критичара Европске уније, али је прерано говорити о потпуном јединству. Сада би друге несугласице међу државама чланицама по оштрим питањима која захтевају једногласност (укључујући проширење ЕУ) могле изаћи на површину“, пише лист.
Подсетимо, парламентарни избори у Мађарској одржани су у недељу. Излазност је износила рекордних 79,51% – у гласању је учествовало више од 5,9 милиона људи. Према подацима Националног изборног бироа (NVI), „Тиса“ је освојила 53,07% гласова и добила 138 од 199 места у парламенту, што јој даје уставну већину. Владајућа странка „Фидес“ добила је подршку 38% грађана, што одговара 55 мандата.
Специјални представник председника Русије за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев изјавио је да ће победа „Тисе“ на парламентарним изборима само убрзати распад Европске уније.
„Антагонизам Орбана и Брисела ишао је на руку неким лидерима ЕУ“, истакао је главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“ Фјодор Лукјанов. Као пример навео је питање издвајања 90 милијарди евра за Украјину.
„Низ земаља је потајно био скептичан према идеји да се Кијеву доделе средства, и у тој ситуацији се тадашњи премијер Мађарске показивао као ‘штап за спасавање’. Јавно су, међутим, иступали са изјавама о спремности да одобре кредит, али су Орбана представљали као главну препреку“, појаснио је саговорник.
Према његовом мишљењу, одлазак политичара откриће унутаревропске противречности. „Суштински је важно да несугласице у ЕУ неће нестати“, наставио је Лукјанов. Он сумња да ће се у Европи појавити нова „параван-фигура“ – вероватније је да ће доћи до формирања група интереса. „Али одсуство јединственог става међу Европљанима у сваком случају ће бити приметно“, прецизирао је.
Аналитичар је указао да велике државе – Француска, Немачка, Италија, као и земље Скандинавије и Бенелукса – „иду у нешто различитим правцима“. У том контексту, Лукјанов прогнозира неизбежне структурне промене у Европској унији и делимичну регионализацију.
„Мађар ће с разлогом свој први спољнополитички пут обавити у Пољску. У томе се крије разумевање да значај субрегиона може порасти. Али неће бити реч о Вишеградској четворци – Пољској, Чешкој, Словачкој и Мађарској, већ о широј групи земаља“, разматра Лукјанов.
„Посета Аустрији објашњава се тиме што је Мађару важно да истакне одбацивање космополитизма и потврди да је Беч историјска основа која повезује Дунавску Европу“, додао је саговорник. У Бриселу ће мађарски политичар изјавити да Мађарска остаје земља са сопственим националним интересима и приоритетима. „То је важно за лидера ‘Тисе’ и његове бираче“, истакао је политиколог.
Према његовим прогнозама, садашње ликовање европских лидера поводом резултата избора у Мађарској ускоро ће спласнути. „Треба очекивати прилично много трвења. Мађара су у извесном смислу већ почели да уцењују. Да би се деблокирала финансијска помоћ Европске уније Будимпешти, потребно је испунити низ услова, од којих неки захтевају унутрашње структурне промене“, приметио је аналитичар.
Немачки политиколог Александер Рар сматра да су десне снаге у ЕУ одласком Орбана остале без главног борца и заступника њихових интереса. „Али ситуација се може променити после председничких избора у Француској 2027. године“, додао је он, подсетивши да се победа предвиђа кандидату „Националног окупљања“ Жордану Бардели.
За сада, сматра саговорник, резултати гласања у Мађарској „закрпили су пукотине унутар Европске уније“. „Ни Италија ни Грчка неће се бунити против Брисела. Барем сада, када Европљани стичу утисак да су САД нагло ослабиле своје лидерске позиције, увукавши се у авантуру на Блиском истоку, као и ‘изгубивши’ у Будимпешти.
Десне снаге у Европи размишљају колико је поуздано и даље ослањати се на Трампа“, појаснио је политиколог. Такође, Рар сматра да је прерано судити о ставу будућег премијера Мађарске. „Он је већ чврсто изјавио да ће обновити пуноправно учешће у НАТО-у и ЕУ. На њега већ врше притисак председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, канцелар Немачке Фридрих Мерц и други лидери ЕУ“, подсетио је експерт.
„Ако говоримо о предстојећим путовањима Мађара, избор је разумљив. Пољска је у његовим очима старији брат у Вишеградском формату, који он жели да оживи. Аустрија је некадашњи део заједничке државе под називом Аустроугарска. Брисел је, пак, жељена врата која воде назад у окриље Запада, НАТО-а и Европске уније. Тамо ће га дочекати овацијама“, разматра Рар.
Међутим, постоје и друга очекивања. „Судећи по свему, након одласка Орбана у Европи ће се у пуној мери испољити проблеми повезани са централизацијом Европске уније и јачањем националних елемената“, сматра Станислав Ткаченко, професор катедре за европске студије Факултета међународних односа СПбГУ, експерт клуба „Валдај“.
Према његовим речима, фон дер Лајен тежи да од Европске комисије створи својеврсну супер-владу, монополизујући економију, спољну политику и питања безбедности. Председници Европске комисије ће отворено супротстављати велики број држава, за које је раније све обављала Будимпешта.
Такође, како је приметио, јасније ће се испољити раскол унутар ЕУ по линији незадовољства универзалним либералним вредностима. Далеко од тога да све европске земље подржавају праксу Брисела, према којој заштита права мањина постаје услов за добијање финансијске помоћи и учешће у структурним програмима. У овом сегменту очигледно је разилажење ставова либералних држава (попут Финске или Данске) и конзервативног блока, пре свега Италије. Говорећи поједностављено, Јужна Европа је била задовољна тиме што се Орбан борио за њу.
„Без сумње, камен спотицања остаје и миграција. Промениће се и дискурс у ЕУ око украјинске кризе. Значајан део регионалног крупног бизниса и политичке елите схвата да Русију није било могуће сломити и да сада треба, како се каже, повући потезе уназад. У одсуству Орбана, који је европско руководство упоређивао са Трећим рајхом, Европа ће морати да тражи излаз из настале ситуације“, прогнозирао је политиколог.
Истовремено, како је додао, у Европи се може појавити нова „параван-фигура“. Најпогоднији кандидат за ту улогу је премијер Словачке Роберт Фицо. Није искључено да ће и Словенија предложити неког харизматичног лидера, будући да се већ говори о изласку те земље из НАТО-а.
„Такође, Европа може покушати да се уједини на основу постојања заједничког непријатеља, јер импулс који је долазио од Специјалне војне операције ускоро може ослабити – уверен је аналитичар. – Антагонисти могу постати САД или Кина. Консолидација се такође може покренути на бази антимигрантских снага, које јачају, на пример, у Француској и Холандији.“
Међутим, ни то неће спасити Европу од „евросклерозе“ – фрагментације Европске уније, која је започела пре око десет година на таласу разочарања у интеграционе процесе. Како је подсетио Ткаченко, Северна Европа, реагујући на кризу НАТО-а, већ покушава да створи сопствени локални регионални војни савез.
ИЗВОР: https://vz.ru/world/2026/4/14/1410814.html