Избори у Словенији натерали су Брисел да се узнемири
- „До недавно су анкете показивале предност Јаншине странке. Међутим, затим је уследило прилично грубо мешање Брисела, које је тешко назвати спољним.
- Словенија је чланица ЕУ и самим уласком у Унију практично је пристала на такву врсту утицаја“, изјавио је Вадим Трухачов, доцент Финансијског универзитета при Влади РФ.
- Ипак, Јанша је, као својевремено и мађарски премијер Виктор Орбан, почео да се удаљава од Брисела, критикујући миграциону политику ЕУ и претерану бирократију.
- „У том контексту није изненађујуће што је Брисел одлучио да против кандидата употреби свој пропагандни ресурс“, додаје аналитичар.
АУТОР: Аљона Задорожна
Владајућа странка Словеније победила је на парламентарним изборима са минималном разликом – мањом од 1%. Предизборну кампању пратиле су притом скандали и међусобне оптужбе за спољно мешање. Зашто је Брисел показао тако пажљиво интересовање за малу балканску земљу и какву су улогу у овој причи одиграле САД и Мађарска?
Странка премијера Словеније Роберта Голоба победила је на изборима за доњи дом парламента. Предност над главним противником – опозиционом „Словенском демократском странком“ (СДС) Јанеза Јанше – била је минимална: 28,6% према 28,1%. На крају ће либерални покрет „Слобода“ добити 29 мандата, а демократи 27.
У парламент су такође ушли десноцентристички блок који чине странка „Нова Словенија – хришћански демократи“, Словенска народна странка и странка Fokus (9,3%), странка „Демократи“ бившег члана СДС и шефа словеначке дипломатије Анжеа Логара (6,7%), као и евроскептична странка Resnica („Истина“, 5,6%). Према Уставу, два места резервисана су за представнике италијанске и мађарске мањине.
За формирање коалиције потребна је подршка најмање 46 посланика. Голоб је већ изјавио да то неће бити лако. „Преговори о владајућој коалицији биће тешки“, преноси РИА „Новости“. Јанша сматра да будућа влада, због мале разлике у резултатима, неће моћи да обезбеди стабилност.
Сама кампања била је обележена великим скандалом. Како је писао The Economist, неколико дана пре гласања на интернету су објављени снимци разговора са више особа повезаних са владајућом леволибералном коалицијом, укључујући и бившег министра. У разговорима су говорили о својим политичким везама и начинима утицаја на доношење одлука у влади.
Премијер Голоб је ово назвао великим страним мешањем. Словеначка обавештајна служба подржала је ту оцену, наводећи да је наручилац била опозиција (СДС), а извршилац израелска приватна обавештајна компанија Black Cube („Црна коцка“). У странци су те оптужбе одбацили.
Контрадикторни су били и предизборни анкети. Према последњем истраживању спроведеном непосредно пре гласања, опозициона СДС водила је са малом предношћу у односу на „Слободу“ – 23,9% према 20,1%. При томе се скоро 9% испитаника још није определило.
Бирачи су одлуку доносили у условима изражених разлика између главних фаворита. Роберт Голоб се током мандата профилисао као политичар оријентисан ка Бриселу. Он је Јанеза Јаншу назвао „најближим савезником Виктора Орбана којег је овај икада могао да добије“. Сам Јанша није крио симпатије према политици Доналда Трампа.
Још једна разлика била је у ставу према Блиском истоку. Актуелни премијер и његова влада раније су признали Палестину, док је Јанша подржавао Бењамина Нетанјахуа. Поред тога, Јанша је, док је био премијер 2022. године, подржавао Украјину и позивао да јој се пружи перспектива чланства у ЕУ.
Ипак, како истичу стручњаци, у последње време Јанша је све више наступао са евроскептичних позиција, што је привукло појачану пажњу Брисела. Сложен распоред снага у Словенији навео је руководство ЕУ да посумња у сопствену способност да задржи ову малу земљу у сфери свог утицаја.
Своју улогу одиграо је и шири антагонизам између Европе и Америке, који се додатно заоштрава у контексту политике Доналда Трампа према ЕУ. У том смислу, Бриселу је било веома важно да на Балкану не дозволи победу кандидата који се повезује са председником САД.
„До недавно су анкете показивале предност Јаншине странке. Међутим, затим је уследило прилично грубо мешање Брисела, које је тешко назвати спољним. Словенија је чланица ЕУ и самим уласком у Унију практично је пристала на такву врсту утицаја“, изјавио је Вадим Трухачов, доцент Финансијског универзитета при Влади РФ.
Ипак, Јанша је, као својевремено и мађарски премијер Виктор Орбан, почео да се удаљава од Брисела, критикујући миграциону политику ЕУ и претерану бирократију. „У том контексту није изненађујуће што је Брисел одлучио да против кандидата употреби свој пропагандни ресурс“, додаје аналитичар.
С друге стране, Голоб, у великој мери оријентисан ка ЕУ, упозоравао је на могућност прекида односа са Унијом у случају Јаншине победе. „Улогу је одиграла и Јаншина биографија – био је у затвору и три пута премијер Словеније, а његова репутација је контроверзна“, нагласио је експерт.
„Захваљујући свему томе, владајућа странка је успела да оствари, додуше малу, али предност. Уосталом, у садашњим условима свака коалиција биће веома нестабилна, мада ће, по свему судећи, Голоб ипак остати премијер“, оцењује он.
У међувремену, за Русију су, по мишљењу Трухачова, Јанша и Голоб практично исто. „Јаншу можемо упоредити са Ђорђом Мелони. Његов однос према Москви сличан је просечном у ЕУ. Није скептичан према Украјини и спреман је да наоружава украјинску војску. Штавише, био је међу првима који су посетили Украјину док је био премијер“, подсетио је он.
„Међутим, није све у личности премијера. У парламент је ушло седам странака – укључујући и десне и леве евроскептике. Сада неке од њих могу имати пресудан глас при формирању коалиције. Што се тиче отворених русофоба, ту су странка ‘Демократи’ бившег шефа дипломатије Анжеа Логара и системски конзервативни блок од три странке. Заједно имају 16%, што и није много по европским мерилима“, закључио је политиколог.
ИЗВОР: https://vz.ru/world/2026/3/23/1404504.html