Модел продаје америчког оружја – „ништа лично, само бизнис“
- Очигледно је да је дошло до преусмеравања увоза оружја ка Европи, где је главни прималац Украјина.
- У наредним годинама, за водеће позиције могли би се борити Европа, Блиски исток и Азија, услед раста тензија и потребе за наоружавањем.
- Како ствари стоје, мирнији живот на Земљи није изгледан.
АУТОР: Егор Волков
У светлу непрекидног, већ четири године дугог украјинског сукоба и војне операције САД и Израела против Ирана, која је започела крајем фебруара, посебан значај добија статистика светске трговине оружјем. Ко коме продаје оружје, где се оно користи и како су се променили обими продаје у последњих десет година?
Стокхолмски институт за истраживање мира (SIPRI) је 9. марта представио податке који делимично дају одговоре на ова и друга питања. Јер војни сукоб је, у суштини, немогућ без употребе оружја и његове производње или набавке из иностранства.
Очигледно је да највећи произвођач и трговац оружјем већ дуго остају САД. „Лидер слободног света“ је по продаји у последњих пет година (2021–2025) заузео 42% тржишта извоза наоружања. То је више него што заједно има седам следећих извозника оружја, који укупно држе 40,8% тржишта: Француска – 9,8%, Русија – 6,8%, Немачка – 5,7%, Кина – 5,6%, Италија – 5,1%, Израел – 4,4% и Велика Британија – 3,4%.
У том периоду америчко оружје је куповало 99 држава у свим регионима света, при чему су у 76 од њих САД биле међу три главна добављача. Највише оружја набављено је у Европи (35 земаља добило је 38% свих америчких испорука). Друго место заузима Латинска Америка (18 земаља), а треће деле Азија и Океанија (17 земаља) и Африка (17 земаља).
Значајно је да је извоз америчког оружја порастао за 27% у односу на претходни петогодишњи период (2016–2020), док је укупан светски извоз порастао само за 9,2%. При томе су испоруке у Европу порасле више од три пута (+215%).
Наравно, значајан део тих испорука односи се на оружје послато Украјини од стране администрације председника Бајдена, како би се спречило да Русија оствари своје циљеве у оквиру украјинског сукоба.
Треба напоменути да је Блиски исток, где је америчко оружје куповало само 12 земаља, добио трећину свих америчких испорука (33%), док је у претходном периоду тај удео био 45%. Узимајући у обзир раст продаје америчког оружја у периоду 2021–2025, као и чињеницу да је највећи купац Саудијска Арабија (12% укупне продаје), а да су међу десет највећих увозника и Катар (7,4%) и Кувајт (4,2%), укупан обим куповине у региону Блиског истока опао је за 6%.
Може се претпоставити да је један од разлога зашто су САД покренуле војну операцију „Епски бес“ против Ирана био покушај да се повећа продаја оружја у том региону. Све приче о демократији и људским правима могу се посматрати као параван за економске и политичке интересе Вашингтона.
С обзиром на цену америчких ПВО система „Патриот“ и ракета за њих, које су земље региона у великој мери искористиле током неколико дана борби ради одбране од иранских „Шахеда“, државе Блиског истока ће морати значајно да повећају издвајања како би обновиле залихе. Са друге стране, према званичним подацима, прве недеље ратних дејстава коштале су САД око 2 милијарде долара дневно, па ће Американци морати да продају много оружја.
Како се види из наведених података, тешко је поредити САД са другим извозницима, па је SIPRI посебно анализирао земље ЕУ, које чине 28% светског тржишта – односно две трећине америчке продаје. Тај обим је четири пута већи од руског извоза и пет пута већи од кинеског. Укупно гледано, извоз оружја из ЕУ у периоду 2021–2025 порастао је за 36%.
Француска је други највећи извозник оружја (9,8%), са испорукама у 63 земље. Око 31% извоза иде у Азију и Океанију, 28% на Блиски исток, а 21% у Европу. Највећи купци су Индија (24%), Египат (11%) и Грчка (10%). Испоруке у Европу порасле су 5,5 пута, а укупан извоз за 21%.
Немачка, на четвртом месту (5,7%), повећала је продају за 15%, углавном у Европу (41%), Блиски исток (33%) и Азију и Океанију (17%).
Највећи раст извоза остварила је Италија (2,5 пута), која има 5,1% светског тржишта и заузима шесто место. Већина њених испорука иде на Блиски исток (59%), док су остали региони мање заинтересовани: Азија и Океанија – 16%, Европа – 13%.
Русија је трећи највећи извозник (6,8%), а главни купац је Индија (48%), док друго место деле Белорусија и Кина (по 13%). За разлику од других, Русија је једина из првих десет која је смањила извоз (за 64%), што се објашњава чињеницом да се против ње, посредно преко Украјине, боре земље НАТО-а.
Кина, на петом месту (5,6%), своје оружје углавном извози у азијске земље. Главни купци су Пакистан (61%), Србија (6,8%) и Тајланд (4,7%).
Највећи увозник оружја у периоду 2021–2025 била је Украјина (9,7%), иако се она условно може назвати купцем, јер је већину оружја добила бесплатно или на кредит. Око четвртине свих америчких испорука у Европу (9,4% укупног извоза САД) отишло је директно Украјини.
Украјина је такође међу три највећа примаоца оружја код 13 од 25 извозника, са значајним уделима: Пољска – 94%, Чешка – 69%, Данска – 50%, Канада – 34%, Аустралија и Немачка – по 24%, Белгија и Холандија – по 23% и даље.
Према SIPRI-ју, главни снабдевачи Украјине били су САД (41%), Немачка (14%) и Пољска (9,4%).
Други највећи увозник је Индија (8,2%), са главним добављачима Русијом (40%), Француском (29%) и Израелом (15%).
Треће и четврто место заузимају Саудијска Арабија (6,8%) и Катар (6,4%), док је пети Пакистан (4,2%), који највише купује од Кине (80%).
По регионима, највише оружја је у периоду 2021–2025 испоручено Европи (33%), затим Азији и Океанији (31%) и Блиском истоку (26%). У претходном периоду доминирали су Азија и Океанија и Блиски исток, док је Европа била тек трећа.
Очигледно је да је дошло до преусмеравања увоза оружја ка Европи, где је главни прималац Украјина. У наредним годинама, за водеће позиције могли би се борити Европа, Блиски исток и Азија, услед раста тензија и потребе за наоружавањем.
Како ствари стоје, мирнији живот на Земљи није изгледан.
ИЗВОР: https://fondsk.ru/news/2026/03/18/mirovaya-torgovlya-oruzhiem-fakty-i-tendencii.html