Турска већ неколико година активно користи казахстанске водене и ваздушне луке
- Циљеви експанзије НАТО-а у Велики Каспиј су јасни – пресецање геостратешког коридора „Север–Југ“, обезбеђивање Транскаспијског пута базама и војним снагама ради извоза ретких метала, уранијума, нафте и других ресурса из Казахстана и Централне Азије ка Западу, као и отварање новог „јужног фронта“ према Русији.
- Истовремено, постиже се прекид веза између Москве и Техерана.
АУТОР: Олег Розанов
Лета 2025. године у Грузији су одржане мултинационалне вежбе НАТО-а Agile Spirit – 2025, у којима су учествовали војници из Грузије, САД, Турске, Пољске, Немачке, Италије, Грчке, Молдавије, Румуније, Бугарске, Словачке, Литваније и Украјине.
Један од циљева ових вежби, како се чини, био је увежбавање дејстава земаља чланица Алијансе против Русије и Ирана на ратним позориштима у Јужном Кавказу и Каспијском региону.
НАТО је стратегију продора у Каспијски регион и Централну Азију започео одмах након распада СССР-а. Још 1994. године, земље Централне Азије укључене су у програм „Партнерство за мир“. Нагла активност НАТО-а у овом региону започела је након догађаја 11. септембра 2001. године, под окриљем западне „антитерористичке стратегије“.
Током 1990-их и 2000-их година, продор у Централну Азију и Каспијски регион постао је приоритет спољне политике САД и НАТО-а. Јединствени геополитички положај у срцу евроазијског континента, као и нове могућности за експлоатацију и извоз великих количина природних ресурса након распада СССР-а, претворили су овај регион у арену за надметање водећих светских сила. Стремећи да из региона истисне Русију, Иран, па чак и неке пријатељске европске земље, Вашингтон се активно укључио у локалне политичке процесе, са циљем да Каспијски регион претвори у свој неопротекторат — подручје које би се простирало од источних граница Казахстана до црноморске обале Грузије. Контрола над овим макрорегионом — који се у америчкој академској литератури назива Велики Каспиј — могла би САД-у донети значајне предности у евроазијској политици и ојачати њихов утицај на светским енергетским тржиштима.
Процват америчке политике у Каспијском региону десио се током 2000-их година, када су високе цене угљоводоника омогућиле реализацију веома амбициозних економских пројеката, попут нафтовода Баку–Тбилиси–Џејхан (БТЏ) или Трансавганистанског гасовода (ТАПИ). Истовремено, регион је био од велике важности као транзитна зона за логистичко снабдевање НАТО операција у Авганистану и Ираку.
Пошто и Русија и Иран настоје да ојачају свој утицај у региону, а Туркменистан се држи неутралности, посебно у питањима која захтевају геополитичко сврставање, САД су своје деловање усмериле на Азербејџан и Казахстан.
Интерес Вашингтона за Баку и Астану потиче из више разлога — економских, политичких и географских. Азербејџан на западној обали Каспијског мора и Казахстан на источној чине кључно синергијско јединство у регионалној политици. Контрола над ове две државе не само да омогућава утицај на међународне односе у Каспијском региону, већ и отвара приступ ширем подручју Централне Азије. Поред тога, морски сектори Азербејџана и Казахстана садрже значајне резерве каспијских угљоводоника.
Након почетка војног конфликта у Украјини, лидер НАТО-а — САД — добиле су, како пише Foreign Policy, „прилику да се приближе државама Централне Азије и на тај начин нанесу ударац руским интересима“.
Данас земље Алијансе све интензивније користе то што власти неких држава Јужног Кавказа и Централне Азије саме позивају НАТО на војно-техничку сарадњу.
Почетком јула ове године, Центар за каспијску политику у Лондону организовао је конференцију под називом „Унапређење напретка, развој синергије“. На догађају се расправљало о растућим регионалним везама између Централне Азије, Јужног Кавказа и Турске, као и о економским, трговинским и стратешким могућностима. Трговински аташе Велике Британије за Централну Азију, лорд Џон Олдердајс, истакао је све веће интересовање Британије за сарадњу са регионом и важност приступа овом простору „из јединствене перспективе“, као и велика достигнућа „меке моћи“ Лондона у региону.
САД отворено најављују да ће Турска ући на Каспијско море са својом флотом, тврдећи да руски утицај у региону слаби. Забрањени у Русији аналитички центар Jamestown Foundation објавио је у септембру 2023. године да је руско поморство деценијама доминирало Каспијским морем, али да је Турска потписала уговор о изградњи ратних бродова за Казахстан. Захваљујући томе, казахстанска морнарица могла би се изједначити са руском, па чак и превазићи је, док би Турска стекла огроман утицај у региону.
Не може се искључити ни могућност да Турска заобиђе забрану распоређивања ратних бродова спољних сила у Каспијском мору, тако што ће своје ратне бродове уступити каспијским републикама под изговором „заштите нафтних и гасних налазишта на мору“.
Довољно је подсетити се Првог светског рата, када је немачки тешки крсташ „Гебен“, са немачком посадом под командом немачког адмирала Сушона, али под турском заставом, водио борбена дејства против Русије на Црном мору.
У данашњој реалности Турска може „пресликати“ ту историју, предајући своје бродове са турским посадом истом том Казахстану.
Турска већ неколико година активно користи казахстанске луке, и то не само поморске, већ и ваздушне. На пример, 2020. године турски холдинг TAV Airports купио је Међународни аеродром у Алма Ати. Турски произвођач подморница, фрегата и патролних бродова Dearsan Shipyard из Анкаре има реалне шансе да се трајно учврсти у региону као водећи добављач ратних бродова за Казахстан, Азербејџан и Туркменистан.
Данас је Турска на челу НАТО-овог копља усмереног ка Великом Каспију
„Недавно су у Турској одржане вежбе специјалних јединица земаља НАТО-а и држава чланица Организације турских држава (ОТД), а у септембру су војне вежбе ‘Вечно братство – IV’ одржане већ надомак Бакуа и Каспијског мора. У суштини, то је наставак турских војних вежби, само ближе потенцијалном ратном позоришту, јер се активно анализира и примењује борбено искуство Оружаних снага Украјине у борби против руске армије у урбаним условима и уз коришћење дронова“, истиче казахстански политиколог Ајнур Курманов.
Према његовим речима, садашње присуство војске Азербејџана, Казахстана, Катара, Узбекистана, Пакистана и Турске у близини луке представља „добро покриће за заузимање терена и истовремено отворено и демонстративно кршење Конвенције о правном статусу Каспијског мора, потписане 12. августа 2018. године током Пятог каспијског самита“.
Присуство војске страних држава које не граниче са Каспијским морем, а нарочито појава њихових база, забрањено је овим споразумом. Испада да је „шоу“ под називом Вечно братство – IV усмерен на његово демонтирање и представља информативно-политичку операцију усмерену на поткопавање позиција Русије и Ирана у региону.
Првобитна програма вежби била је усмерена на увежбавање сарадње под јединственом командом, коју чине штабни официри турске војске уз учешће и НАТО саветника из Европе и САД. То не крију ни сами учесници вежби, наводећи да је „циљ извођења заједничких специјалних операција између јединица специјалне намене пријатељских и савезничких држава – унапређење координације, као и развој способности за спровођење заједничких дејстава у случају потребе“.
„У том контексту је посебно значајно присуство јединица оружаних снага Казахстана, формалног члана ОДКБ-а, јер то показује промену односа снага у региону и настојање Астане – а потом и других елита у Централној Азији – да се преко Турске приближе англосаксонском свету. Зато су ове вежбе само још један корак у продору НАТО-а у Средњу Азију“, наводи казахстански стручњак.
Све претходне НАТО вежбе у 2024. години у Каспијском региону такође су биле подређене овом циљу, као и неколико месеци раније потписан споразум о војној сарадњи између Лондона и Астане, те приступање Ташкента Шушинској декларацији о војно-одбрамбеном савезу са Турском. Уз активно учешће Анкаре, сада се интензивно спроводи процес превооружавања и преласка на западне стандарде армија бивших совјетских република у Централној Азији, које се у суштини претварају у НАТО проксије.
Циљеви експанзије НАТО-а у Велики Каспиј су јасни – пресецање геостратешког коридора „Север–Југ“, обезбеђивање Транскаспијског пута базама и војним снагама ради извоза ретких метала, уранијума, нафте и других ресурса из Казахстана и Централне Азије ка Западу, као и отварање новог „јужног фронта“ према Русији. Истовремено, постиже се прекид веза између Москве и Техерана.
На удару се налазе и интереси Кине, јер Зангезурски коридор долази под контролу САД, које ће одлучивати да ли ће Пекингу бити дозвољено да тргује са ЕУ или не. На тај начин цео Транскаспијски коридор се претвара у замку за Кину и алат за поткопавање њене доминације у експлоатацији и производњи ретких метала.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/10/17/yuzhnyy-front-nato-rvyotsya-v-kaspiyskiy-region.html