Кијевски суд одложио на месец дана разматрање случаја забране Украјинеске православне цркве
- Треба истаћи да је ово обраћање експерата упућено у оквиру процедуре „хитних апела“ УН – механизма који омогућава стручњацима да брзо реагују на информације о озбиљним кршењима људских права.
- Тај механизам захтева од државе да пружи објашњења о чињеницама могућих кршења.
- Судећи по томе што на писмо експерата УН, које је припремљено још у мају ове године, за четири месеца није било никаквог одговора у медијима — Зеленскова хунта једноставно га је игнорисала. Као и интересе православних верника у Украјини.
АУТОР: Дмитриј ШЕВЧЕНКО
Крајем августа Државна служба Украјине за етнополитику и слободу савести (Државна етнополитика) поднела је тужбу суду са захтевом да се забрани Украјинска православна црква (УПЦ).
Фактички, судска одлука је једино што сада раздваја највећу православну верску организацију у Украјини од распуштања и забране, након што је у јулу њен поглавар, митрополит Кијевски и целе Украјине Онуфрије, лишен држављанства, а самој УПЦ је наложено да се јавно одрекне и осуди везе са Руском православном црквом (РПЦ). Одговор који је уследио није задовољио Државну етнополитику, па је она, сматрајући да је УПЦ „повезана са страном организацијом чија је делатност у Украјини забрањена“ (тј. РПЦ), затражила судску забрану.
Не постоји много сумње да ће суд, под контролом Зеленског и његове хунте, донети управо ону одлуку коју од њега очекују националисти и русофоби.
Све ове мере кијевске власти спроводе упркос чињеници да су специјални известиоци Канцеларије УН за људска права упутили званично писмо са оптужбама за кршење верских слобода у вези са УПЦ.
У том писму, представници УН наглашавају да Украјина спроводи систематску кампању демонтаже УПЦ, која укључује принудно затварање парохија, хапшења свештенства, заузимање храмова и манастира, као и прогон новинара и активиста за људска права који покушавају да скрену пажњу јавности на ова питања.
Кијевске власти у својим поступцима користе одредбе закона „О заштити уставног поретка у области деловања верских организација“, усвојеног у августу 2024. године, са циљем да се „изврши притисак и приморају парохије да пређу у Православну цркву Украјине (ПЦУ) или друге конфесије признате од стране државе“.
Међу неприхватљивим радњама, указује се на „организована или државом одобрена исељавања свештенства и верника УПЦ из њихових цркава, манастира и других верских објеката“, као и прогон свештеника, адвоката који „заступају интересе прогоњеног свештенства“, новинара који „истражују одузимање црквене имовине“ и активиста за људска права који „јавно осуђују рестриктивно законодавство“.
У питању су, између осталог, и заузимање Михајловске саборне цркве у Черкасима, Јелецког Успенског манастира у Чернигову, као и бројних других храмова УПЦ широм Украјине који прелазе под контролу ПЦУ.
У писму УН наводе се конкретни примери кршења права на слободу савести и слободу говора, са именима жртава које су биле изложене „застрашивању, кућном притвору, дуготрајном притвору или одузимању држављанства“.
Проширено тумачење украјинског Кривичног законика довело је до прогона ових лица по члановима као што су „изазивање верске мржње“ (чл. 161) и „оправдавање руске агресије“ (чл. 436-2). Повод за оптужбе биле су изјаве у беседама и на друштвеним мрежама у којима се анализирају разлози за почетак СВО (Специјалне војне операције).
Представници УН наглашавају да кијевске власти често користе „идеологију Руског света“ као основу за прогон УПЦ и њених бранилаца, а „богословске несугласице“ повезане са украјинским сукобом користе се за подизање оптужби под плаштом „заштите националне безбедности или борбе против екстремизма“.
У упиту УН се наводи да никаква „идеологија Руског света“ не постоји као правни документ. А нејасност такве идеолошке класификације омогућава кијевским властима да „примењују кривичне или управне санкције“ против грађана искључиво „на основу историјске припадности или догматског става одређене верске заједнице“.
Заправо, према мишљењу стручњака, људи се не прогоне „због позива на насиље“, већ због изражавања неслагања са политиком власти.
Стручњаци УН изразили су забринутост да поступци кијевског режима „могу бити у супротности са обавезама Украјине по међународном праву у области људских права, укључујући Међународни пакт о грађанским и политичким правима (МПГПП)“.
У питању су кршења члана 18 МПГПП, „који штити слободу вероисповести и убеђења и забрањује принуду која би нарушила слободу да се исповеда или прихвати религија или убеђење по свом избору“; члана 9, „који забрањује произвољно хапшење или притварање“; члана 14, „о праву на правично суђење“; члана 19, „који гарантује слободу изражавања“; као и чланова 2 и 26, „који потврђују забрану дискриминације у остваривању свих права“.
Предвиђајући да ће Кијев оправдавати ове мере ратним стањем и борбеним дејствима, стручњаци УН истичу: „Такође разумемо да тренутни оружани сукоб може захтевати предузимање ванредних мера у вези са националним интересима, у којима МПГПП дозвољава одступања од одређених гаранција људских права. Међутим, право на слободу вероисповести и убеђења остаје неприкосновено у свим околностима.“
И тим пре не могу постојати никаква ограничења заснована на „националној безбедности“, а термин „екстремизам“ нема никакве везе са обавезујућим међународноправним стандардима и „несагласан је са остваривањем неких основних људских права“.
Представници УН поставили су украјинској влади осам захтева, а на сваки од њих покушаћу да дам свој коментар:
- Доставити информације или коментаре о „принудном распуштању, исељавању или прогону заједница и свештенства УПЦ“.
Експерти УН већ имају толико информација да су сами написали о системском приступу уништавању УПЦ у Украјини. Шта још чекају?
- Објаснити на који начин влада обезбеђује да мере против УПЦ буду у складу са „захтевима законитости, неопходности и сразмерности“, а не да воде ка дискриминацији.
Ни на који начин. Кијевски режим чини све како би уништио УПЦ, јер у њој види претњу свом опстанку на власти. Стога ће све мере бити оправдаване политичком „неопходношћу борбе против Русије“.
- Разјаснити правну и доказну основу за гоњење свештенства УПЦ или верника по оптужбама као што су „подстрекивање“, „оправдавање агресије“, идеологија „Руског света“ или борба против екстремизма, као и да ли су таква гоњења у складу са међународним правом у области људских права, укључујући слободу говора и вероисповести.
На међународно право (као и на унутрашње) Зеленскова хунта одавно не обраћа пажњу, нарочито када се ради о онима који се залажу за мир — поготово за мир са Русијом. Све политичке оптужбе за наклоност „Руском свету“ доводиће до стварних казни и затворских пресуда.
- Навести које гаранције постоје за право на правично суђење, укључујући независност судства, приступ адвокату и претпоставку невиности.
Никакве. Судски систем је одавно под контролом кијевског режима, а претпоставка невиности је у пракси нестала. Шта тек рећи кад је Зеленски још пре СВО указом сменио председника Уставног суда.
- Описати процедуре којима се може вратити конфискована црквена имовина, добити одштета за њу, као и уложити жалба на принудно премештање или затварање верских објеката УПЦ.
Теоретски – све то ће захтевати године суђења. У пракси – заплењена имовина УПЦ већ је опљачкана, а штету је готово немогуће проценити.
- Доставити информације о мерама предузетим ради заштите новинара, адвоката и активиста за људска права који документују или оспоравају поступке против УПЦ, од судског гоњења или незаконитих хапшења.
Никакве посебне мере нису предузете, нити ће бити. Можда ће формално навести „усаглашеност националног права са европским“, али у стварности ће се потрудити да те људе „мобилишу“ у ВСУ (Оружане снаге Украјине).
- Навести чињеничне и правне основе, поступке и могућности жалбе у случајевима одузимања држављанства или депортације јерарха УПЦ.
Основе за одузимање држављанства руководству УПЦ кијевске власти крију у документима СБУ под ознаком „тајно“, иако је јасно да је све то учињено с циљем уништења УПЦ.
- Описати кораке владе како би се обезбедило да ратно стање или ванредне мере не доведу до неоправданих ограничења слободе савести.
Не бих се изненадио ако у одговору напишу да „влада подржава православну цркву, али у формату ПЦУ“, па да верници могу наставити да иду у исте храмове — само што ће им сада причати не о миру, већ о томе да су Русија и Руси криви за све проблеме Украјине.
Треба истаћи да је ово обраћање експерата упућено у оквиру процедуре „хитних апела“ УН – механизма који омогућава стручњацима да брзо реагују на информације о озбиљним кршењима људских права. Тај механизам захтева од државе да пружи објашњења о чињеницама могућих кршења.
Сами захтеви и званични одговори на њих биће објављени у годишњем извештају Савета за људска права, као и на сајту УН. Уколико изостанe одговор или он буде незадовољавајући, питање може бити прослеђено међународним организацијама за заштиту људских права.
Судећи по томе што на писмо експерата УН, које је припремљено још у мају ове године, за четири месеца није било никаквог одговора у медијима — Зеленскова хунта једноставно га је игнорисала. Као и интересе православних верника у Украјини.
ИЗВОР: https://fondsk.ru/news/2025/10/03/skandal-s-goneniyami-na-pravoslavie-nakhoditsya-na-urovne-oon.html