Пантуркизам данас, приредили Зоран Милошевић, Дајана Лазаревић, Институт за политичке студије, Београд, 2025, стр. 516.
- „Онај ко зна шта је Турска, тај се Турске и боји“. Ове речи др Војина Божинова из Бугрске најбоље осликавају стање данашњег друштва, односно људе који су „благословени незнањем“ и оне друге, забринуте.
Питање савременог пантуркизма није локални, већ евроазијски проблем, пошто је испуњен негативним садржајима који могу запалити овај део планете. За време СССР-а тадашњи научници су идеологију и политику пантуркизма оцењивали као нацистичку, јер је заснована на интеграцијама на основу нације. Осим тога, пантуркизам по свом потенцијалу разара неколико држава Евроазије, пре свега Русију, Кину, Иран, али и балканске земље.
Оцењујући разарајући политички потенцијал пантуркизма можемо рећи да је истоветан марксизму и нацизму, јер разарање постојећих држава не може проћи без одговора угрожених држава и народа. Већ сада се међу балканским народима рађа страх и негативне емоције на присуство Турака, уз подсећање на њихову крваву владавину током постојања Османске империје.
Иако Турска наступа лукаво, омекшавајући срца и памћење некада потлачених народа уз помоћ меке моћи, пре свега тв серијама у којима се све што долази из ове земље представља као идеално (посебно њихова владавина Балканом), затим економски, а када затреба и војно (Космет). Наравно, највећи утицај се остварује ширењем исламске вероисповести. У Бугарској, која има велико искуство са имамима, њихову организацију називају „хиљадуглавом ажадајом“, са којом нису успели да се изборе.
У Северној Македонији Албанци се постепено асимилују у Турке, повећавајући њихов број у земљи, а самим тим и утицај. У Србији муслимани сами себе називају Турцима, а ни од кога ометана туркофилија се врло често манифестује (посебно током неких фудбалских утакмица) на врло непријатан начин.
У овом међународном научном зборнику могу читати радови аутора из: Србије, Црне Горе, БиХ, Северне Македоније, Бугарске, Румуније, Аустрије, Словеније, Грчке, Кипра, Белгије, Белорусије, Русије и Молдавије. У питању је, дакле, 14 држава, чији су представници настојали да осветле пантуркизам из више углова.
Иако је данашња Немачка угрожена пантуркистичком политиком, с обзиром на то да садржи 1.000 џамија на својој територији, треба додати, да се одмах са изградњом џамија формирају и паравојне јединице које треба да преузму власт, када дође време. Контактирали смо и колегу научника из Немачке, али он је бојажљиво одбио да се придружи нашем подухвату, објаснивши да је „непопуларно и потенцијално опасно говорити на ову тему и супротстављати се званичној политици Немачке“. Исто тако нам је понудио сарадњу на неким будућим конференцијама, када теме буду „мање опасне“.
Балкански народи, да поновимо, посебно страхују од пантуркизма, а политика уласка у НАТО и Европску унију показала се као превара. Наведене силе делују у интересу Турске, слабећи одбрамбену, културну, економску и сваку другу моћ ових народа и њихових држава, уз истовремено отварање врата Турској. Овом приликом ћемо цитирати речи др Војина Божинова са Института за историју у Бугарској: „Онај ко зна шта је Турска, тај се Турске и боји“. Ове речи најбоље осликавају стање данашњег друштва, односно људе који су „благословени незнањем“ и оне друге, забринуте.